Izvor: B92, 21.Jan.2021, 20:53
Zašto okrivljujemo žrtvu?; Psiholog: Više se veruje nasilniku VIDEO
Slučajevi seksualnog zlostavljanja otkrivaju se kasno, a nažalost nekada i ne budu obelodanjeni.
Pitali smo poznavaoce, koliko je teško prijaviti nasilje, kako to učiniti i da li živimo u društvu u kome vlada princip "okriviti žrtvu"?
Ćutanje o silovanjima i seksualnom zlostavljanju devojčica u školi glume Mike Aleksića prekinuto je kada su se hrabre devojke odvažile da o tome konačno javno progovore. I ne treba pitati koliko je vremena prošlo, prošlo je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tačno onoliko koliko je žrtvi potrebno.
Upravo o tome za televiziju Prva govori psihoterapeut Marina Paunović i kaže da je najteže priznanje sebi da si zlostavljan.
"Priznanje sebi - ja sam zlostavljana, ja imam problem i moram nešto da učinim. Ženu žrtvu moramo da ojačamo da prvo prizna sebi da je žrtva, pa tek onda da se bori sa svojim stgrahovima da, kad uđe u sve ovo, zna šta je čeka, osnažiti je da krene ka tom koraku", pojašnjava ona.
Upravo tu vrstu pomoći pruža Autonomni ženski centar. Njihov SOS telefon prvi je korak na putu izlečenja. Ove nedelje, kažu, znato je više prijava seksualnog nasilja nego ranije.
Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra kaže da je prvi kontakt u toj instituciji upravo SOS telefon.
"Putem njega se dobija psihosocijalna podrška, dakle ti pozivi mogu biti anonimni, to je važno da kažemo. Oni su potpuno poverljivog karaktera, naši principi rada jesu takvi, da pre svega dakle verujemo iskustvu žena", navodi ona.
Dodaje da su radnici tog centra tu da budu neka emotivna podrška.
"Da ih ohrabrimo, a sa druge strane da im damo informaciju kako bi eventualni institucionani procesi mogli da izgledaju i ukoliko se žena odluči na pravni proces prebacujemo je na pravni tim, dakle pored te psihosocijalne podrške, pružamo i pravnu podrsku", kaže Pavlovićeva.
Realnost je i da postoji nizak stepen empatije. Više se veruje nasilniku, a odnos prema žrtvi je uvek suroviji, objašnjava psiholog.
"Bojim se da je naša tolerancija na te oblike nasilja veoma niska, između ostalog možemo da kažemo da empatije skoro da nema, obrazloženje možemo da nađemo u kulturi. Da nas se ne tiče kad je neko drugi u pitanju, reagovaću samo onda kada se dotakne mene, onda ja znam šta ću i onda stvar uzimam u svoje ruke", pojašnjava Paunovićeva.
Hirurg i klinički asistent Igor Ignjatović sramno je vređao žrtve optuženog Mike Aleksića, upotrebljavajući psovke i nedolične komentare. Potom je želeo da se opravda, i da umanji težinu svega što je rekao.
"Meni bi više odgovaralo da posle 20 godina dobrog iskustva sa pacijentima i studentima, vi zaboravite to što je napisano. Znate koliko ima interesantnijih stvari o kojima može da se piše, a ne to", napisao je on.
A šta o tome misle građani, pogledajte u video-prilogu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
