Izvor: Politika, 21.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zadužbina nakon sedam i po decenija
Posle 60 godina, Svetislav Žilović se vratio iz inostranstva da rodnom selu podari zadužbinu – galeriju, hotel i starački dom
Gornja Gruža – Otišao je Svetislav Žilović iz Vraćevšnice pre 60 godina. Vreme je izbrisalo, a gružanski pljuskovi isprali tragove mladosti. Vratio se pri kraju osme decenije života, da u zavičaju utisne novi trag. Vratio se da, kao zadužbinar, zavešta svojim Gružanima likovnu galeriju, hotel i starački dom.
– Kupio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sam zgradu stare škole u Vraćevšnici, građenu 1865. godine, obnovio je od temelja do odžaka prema sačuvanoj fotografiji. U njoj je moj otac Adam bio učitelj, tu sam i ja završio četiri razreda. Škola će biti likovna galerija – priča Svetislav dok nas uvodi u zdanje kraj rečice Gruže.
Na podu buduće galerije su dva atraktivna lustera. Nekad su visila u hotelu "Metropol", kupio ih i doneo. Čeka da električari prikače struju, pa će da ih postavi. U uglu je već i prvi eksponat, uljana kopija "Kraljice Natalije" Vlaha Bukovca. Njeno ime će nositi galerija, bar je toliko zaslužila, kaže, ta nesrećna srpska suverenka koja je pomagala Vraćevšnicu i njen manastir. U nekadašnjoj učiteljskoj zbornici uspomene iz rodne kuće: starinski okrugli stočić sa stolicama, šivaća mašina, miraz majke Drage, i portret dede po majci.
Inaćenje električara trpi i novosagrađeni hotel, dugo se čeka birokratska procedura. Nedostaje samo struja pa da se poželi dobrodošlica prvom gostu. Deset dvokrevetnih soba sa televizorima i telefonima, restoran, kuhinja, pekara, kotlarnica. Sve opremljeno i namešteno. Hotel opasan terasama, pod krovom i pod vedrim nebom.
– Ovim želim da oživim zavičaj koji, iz godine u godinu, sve više ostaje bez mladih i u koji nakratko svraća, još kraće zadržava. Računam i na goste iz inostranstva, iz Nemačke i Holandije, na primer. Radio sam 22 godine u drugim zemljama, mnogo putovao kao turista i mogu da pogodim ukus evropskog čoveka. Iz hotela će se praviti izleti po ovom delu Srbije, bogatim kulturnim i istorijskim znamenjima. Knićko jezero i priroda okolnih planina, šumovita i čista, prava je blagodet za poslovnog čoveka Evrope – planira Žilović.
Galerija i hotel su deo Zadužbine "Žilović" čije je osnivanje, pre 35 dana, potpisao ministar kulture, a koja ostaje potomstvu na upravljanje i korišćenje. Ovome će se pridodati i starački dom za koji je plac već određen. Podići će ga uz pomoć prijatelja sponzora, a u njemu će moći da se zbrine 40 lica "trećeg doba" (20 jednokrevetnih i 10 dvokrevetnih soba).
– U renoviranje stare škole, gradnju i opremanje hotela utrošio sam 360.000 evra. Kad sam nagovestio da ću da gradim i dom za smeštaj starih osoba, rekli su kako, eto, hoću da zaradim. Ama, ne! Supruga i ja imamo dovoljno novca za život, nemamo dece i želimo da ušteđevinu pretvorimo u zadužbinu, na korist svojim Gružanima i drugim ljudima – iskreno govori Svetislav Žilović.
Jeste čudno. Ko to danas, među tolikim bogatašima, pomišlja na ktitorstvo i zaveštanje imovine "na polzu narodu"? U rudničko-takovskom kraju Žilovićeva zadužbina je prva i jedina u proteklih mnogo godina. Ima ih pet-šest starijih, neke su iz XIX veka. Najstarija je crkva na Savincu, zadužbina kneza Miloša (1819). Na Savincu je, preko Dičine, i most koji je svom selu sagradio ban Matković. Zgrada škole u Takovu je poklon kneza Aleksandra Obrenovića. U selu Brđani je kamena ćuprija kralja Milana Obrenovića. Crkvu u Šilopaju je o svom trošku gradio i selu ostavio bankar Saračević, a najstarija škola u Gornjem Milanovcu je zadužbina kralja Aleksandra Prvog iz 1932. godine. Od nje do Žilovića je "brisan prostor", bez zadužbina i zadužbinara, dug 75 godina.
Boško Lomović
[objavljeno: 21.06.2007.]
