Izvor: SrbijaDanas.com, 15.Avg.2020, 20:32

ZDRAVSTVENA ZAŠTITA U VREME KORONE: Kada, kako i gde se leče oni koji NISU zaraženi kovidom?!

Nastoji se da se zadovolje potrebe pacijenata iz svih oblasti

Sve više dijabetičara je ugoženo zbog stresa i situacije sa koronom, a i zbog toga što nam je teže dostupna zdravstvena zaštita. Time dovodimo u pitanje naše zdravlje u budućnosti, a sve je više dijabetičara koji nemaju dobro regulisanu terapiju i njihov šećer varira.

Zato će više ljudi biti na dijalizi, sa amputacijama i većim komplikacijama koje nosi dijabetes.

Ovim rečima je Vedran >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << Puzović iz Udruženja obolelih od dijabetesa upozorio kako izgleda zdravstvena zaštita u vreme epidemije korona virusa korona.

Banjalučanin Milorad J. (37) je imao jake bolove u stomaku, a nakon utvrđene dijagnoze mu je rečeno da treba na operaciju. Pošto nije hitan slučaj, rečeno mu je da treba duže čekati nego inače. Međutim, u jednoj privatnoj ordinaciji u Banjaluci, lekari su ga odmah operisali, a intervenciju je, naravno, morao da plati.

Jedna majka iz Banjaluke pokušala je da zakaže termin za svog sina kod psihijatra na UKC, koji inače vodi njegovu terapiju. Ocenila je da mu se stanje pogoršalo, a na redovnim pregledima nije bio četiri meseca zbog korone.

- Kada sam nazvala jedno jutro u deset, prvo su rekli da je doktor završio rad sa pacijentima za taj dan. Kad sam tražila termin, rekli su mi 1. septembra i to zato što je hitno - navodi majka pacijenta koja je UKC zvala početkom avgusta.

Od kada je proglašena epidemija novog virusa u Republici Srpskoj, od marta, dakle pet meseci, zdravstveni sistem je podređen kovid pacijentima. Tako je u celom svetu jer su svugde na snazi mere kojima se pokušava suzbiti širenje virusa.

Kada je u pitanju Republika Srpska, zaključcima Republičkog štaba za vanredne situacije regulisan je rad javnih zdravstvenih ustanova, odnosno domovi zdravlja, bolnice i UKC RS funkcionišu sa 75 odsto kapaciteta.

Rukovodioci javnih zdravstvenih ustanova tvrde da u praksi sve funkcioniše, da sve hitne slučajeve zbrinjavaju kao i pre pandemije, a da ostali pacijenti samo malo duže čekaju nego inače.

- Pokušavamo da zadovoljimo potrebe svih naših pacijenata iz svih oblasti, uključujući i preventivu koja je sada, ne mogu reći u drugom planu, nego su ti pregledi procentualno manje zastupljeni u dnevnim aktivnostima u timovima porodične medicine - kaže Draško Kuprešak, predsednik Udruženja doktora porodične medicine RS.

Ističe da domovi zdravlja nisu ništa menjali kada su u pitanju kontrole i lečenje hroničnih bolesnika.

- Ako pacijent ima redovnu kontrolu, terapiju ili radiološko zračenje izdajemo normalne upute, obavljamo pripreme za određene laboratorije. Izdajemo uputnice za konzilijarne preglede i radimo epidemiološku anketu gde iztrijažiramo da li je bio u kontkatu sa zaraženim i tako pripremljen pacijent ide dalje. Ali, ne bih da komentarišme kako to funkcioniše u bolnicama - navodi Kuprešak.

Zamenik generalnog direktora Univerzitetskog kliničkog centra RS Nenad Stavenadić tvrdi da se svaka zdravstvena usluga u ovoj ustanovi pruža po utvrđenom rasporedu.

- Radimo kao i pre, samo što se malo duže čeka zbog ograničenog kapaciteta. Ranije smo imali dnevno oko 5.000 pregleda i oko 900 pacijenata na lečenju, a sada je to duplo manje. Ali, neću da opravdam ako je neko slučajno doživio neku neljubaznost od umorne sestre ili lekara i uvek sam spreman da istražim i kaznim počinioce. Potpuno razumemo da postoje nezadovoljstva jer je kovid povećao nivo frustracije i stresa kod ljudi i mi to sve moramo da izdržimo i trudimo se da ne doprinesemo još većem stresu i ogorčenosti kod građana. Isto tako, nagomilan je stres i kod zdravstvenih radnika i to u kombinaciji sa velikim umorom - navodi Stevandić.

On dodaje da se u UKC rade svi hitni slučajevi, kao i da se odmah preuzimaju u proceduru pacijenti kod kojih se sumnja na recidiv.

- Evo, ja radim u ambulanti za nos i sinuse i nisam vratio nikoga. Eventualno je nečiji pregled odgođen - kaže Stevandić.

Na konstataciju da je u Banjaluci moguće obaviti odmah operaciju u privatnoj zdravstvenoj ustanovi koja nije hitna, a u UKC ne, Stevandić naglašava da privatne zdravstvene ordinacije, za raziliku od nekih drugih zemalja, nisu imale obavezu zbrinjavanja kovid pacijenata.

- One sada ostvaruju i dodatne prihode. Bitno je istaći da nisu u sistemu javnog zdravstva i da im Fond ZO refundira troškove za usluge koje su ugovorene. Dakle, to nije pitanje za UKC, već sa celi zdravstveni sistem - ističe zamenik direktora generalnog UKC RS.

Gordana Šukalo, predsednica Upravnog odbora Udruženja doktora medicine privatne prakse RS, kaže da su na početku pandemije, kada su na snazi bile restriktivnije mere, imali znatno manje pacijenata.

- Od maja, kada su mere relaksirane, povećao se broj pacijenata. Možda imamo i malo više posla nego pre pandemije. S tim da primećujemo da među pacijentima koji sada dolaze u privatne ordinacije ima i onih koji nisu ranije dolazili. Kažu da ne mogu u UKC ili da im je otežano da dođu kod specijaliste na UKC - objašnjava Šukalo.

Podseća kako lekari porodične medicine još nisu počeli da rade u punom kapacitetu, a da pacijenti u svakom slučaju imaju svoje potrebe. Građani se sami javljaju specijalistima u privatnim zdravstvenim ustanovama i bez uputnica.

- Mislim da to u ovim ekonomskim uslovima i krizi koja će tek nastupiti možda i nije najpovoljnije za pacijenta koji već imaju pravo preko svog zdravstvenog osiguranja. To je možda nešto o čemu treba razmišljati, o možda nekom paušalnom načinu plaćanja – ističe Šukalo.

U Ministarstvu zdravlja RS kažu da je Republički štab za vanredne situacije Republike Srpske doneo je niz zaključaka koji se tiču organizacije rada zdravstvenih ustanova u vreme pandemije virusa korona i navode da se hitna stanja, trudnice i porodilje, itd. kao i oboleli od COVID-19 zbrinjavaju prioritetno.

- Takođe, svi građani koji osećaju neke tegobe mogu da se jave službama porodične medicine u nadležnom domu zdravlja, a preporuka je, osim kada se radi o hitnom stanju, da se u cilju sprečavanja širenja virusa korona, prvo jave telefonski svom porodičnom doktoru - objašnjavaju u ovom ministarstvu.

Po zvaničnim podacima, građani Republike Srpske najčešće se leče zbog kardiovaskularnih oboljenja, zatim karcinoma, dijabetesa… Upravo su najčešći uzroci smrti u Srpskoj kardiovaskularna oboljenja i karcinomi.

Po podacima koje smo dobili iz Fonda zdravstvenog osiguranja RS, ove godine u junu na bolničkom lečenju u RS se nalazilo 12.682 pacijenta, dok je u junu prošle godine bilo 15.595 slučajeva hospitalizacije.

Branislav Zeljković, direktor Instituta za javno zdravstvo RS, kaže da je jasno definisano koliki je kapacitet trenutnog rada javnih zdravstvenih ustanova u cilju zaštite svih pacijenata od korona virusa.

- Svako ima pravo na lečenje u skladu sa svojim osiguranjem - dodaje on.

Na pitanje kakva epidemiološka situacija u Srpskoj treba da bude da bi javne zdravstvene ustanove radile u punom kapacitetu, Zeljković kaže da će to biti onda kada ne budemo imali porast pozitivnih, uz opadanje broja zaraženih, povećan rast oporavljenih.

- Uz postojanje jasnih dokaza o prestanku epidemije, odnosno 28 dana bez zaraženog - kaže Zeljković.

Nastavak na SrbijaDanas.com...