Izvor: Blic, 10.Dec.2016, 08:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZAGONETKA ALBERTA PERIJA Drevna priča o praocu svih ljudi starom 340.000 godina
Veliku tajnu nosio je Albert Peri u svojoj DNK: Y-hromozom koji otkriva novi trag porekla ljudske vrste i upućuje da je poslednji zajednički muški predak po očevoj liniji naše vrste dva puta stariji nego što se mislilo! Pre nekoliko stotina hiljada godina moderni ljudi mešali su se sa starim narodima u centralnoj Africi, pored već poznatih primera ukrštanja (s neandertalcima na Srednjem istoku i misterioznim denisovancima sa jugoistoka Azije).
Peri, koji je nedavno preminuo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bio je Afroamerikanac koji je život proveo u Južnoj Karolini, piše sajt MAGAZIN PLANETA. Pre nekoliko godina, jedna od njegovih rođaka dala je uzorak njegove DNK kompaniji pod nazivom "DNK porodičnog stable" na geneološku analizu (genetičari mogu da koriste takve uzorke kako bi otkrili našu međusobnu povezanost).
Stotine hiljada ljudi je do sada uradilo DNK analizu. Podaci ovih testiranja pokazali su da su svi ljudi stekli Y-hromozom od zajedničkog muškog pretka. Genetski predak "Adam" živeo je u periodu od pre 60.000 do 140.000 godina. Međutim, postoji jedan izuzetak, a to je gospodin Peri. Kada su tehničari kompanije "DNK porodičnog stabla" pokušali da "smeste" Perija na porodično stablo Y-hromozoma, to nije bilo moguće. Njegov Y-hromozom nije bio kao ostali do tada analizirani.
Koreni dugi hiljadama godina
Majkl Hamer, genetičar iz Univerziteta Arizona, u Taksonu, čuo je za Perijev neobični Y-hromozom i uradio dodatna testiranja. On i njegov tim naučnika su otkrili nešto zaista neobično: Peri nije potomak genetskog Adama! Njegov Y-hromozom je toliko različit da su naučnici došli do zaključka da su se njegovi preci po očevoj liniji najverovatnije razdvojili od ostalih pre približno 338.000 godina! Ostaje da se utvrdi koliko je njegovo porodično stablo starije od onoga za koje se sada zna.
Ovo otkriće zapanjilo je i genetičare koji nisu učestvovali u istraživanjima. Stručnjaci Ronin instituta u Nju Džersiju smatraju da je ovo veoma važno otkriće i dodaju da je promena porekla stabla Y-hromozoma iznenađujuća s obzirom na to koliko dugo se naučnici bave istraživanjima na tu temu.
Kopajući dublje, Hamerov tim je istraživao afričku bazu podataka od skoro 6.000 Y-hromozoma i našao sličnosti između uzoraka koji pripadaju Periju i jedanaestorici muškaraca koji žive u jednom selu u Kamerunu. To je bio pokazatelj porekla Perijevih predaka, odnosno o kom delu Afrike se tačno radi.
Starije od poznatog čovečanstva
Prvi anatomski moderan ljudski fosil star je 195.000 godina, tako da se Perijeva linija Y-hromozoma odvojila od ostatka čovečanstva mnogo pre nego što se naša vrsta pojavila. Na šta ovo upućuje? Prva mogućnost je da je Perijev Y-hromozom možda nasleđen od izumrlog prastarog naroda. Ako je tako, u toku poslednjih 195.000 godina anatomski moderan čovek ukrštao se sa prastarim afričkim čovekom. Za ovakav razvoj događaja postoji i dokaz.
Istraživači su 2011. godine izučavali ljudske fosile iz mesta Ivo Eleru, u Nigeriji. Fosili su pokazali čudnu mešavinu starih i novih obeležja, što je dokazivalo ukrštanje modernog i prastarog čoveka. Selo u Kamerunu s neobičnim genetskim potpisom nalazi se na granici s Nigerijom, što znači da se mesto Ivo Eleru nalazi nedaleko od njega. Kris Stringer iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu, koji je učestvovao u analizama fosila iz mesta Ivo Eleru, kaže da novi rezultat Y-hromozoma ističe već postojeću potrebu za dodatnim genetskim podacima o Afrikancima koji žive u području južno od Sahare, navodi sajt MAGAZIN PLANETA. Najstariji ljudski fosili u Zapadnoj i Centralnoj Africi pokazuju da postoji znatno složeniji scenario evolucije modernog čoveka u Africi.
(I. Jakšić)
.jpg)
