Izvor: Blic, 13.Okt.2016, 19:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VERNE DO SMRTI Supruge ovih pisaca su zaslužne za njihovu slavu
Supruge velikih pisaca Tolstoja, Dostojevskog i Nabokova bile su zajedno sa svojim muževima u ljubavi, stvaralaštvu i smrti. Bez njih bi slavni književnici bili bukvalno izgubljeni.
Ana Dostojevska, Sofija Tolstoj i Vera Nabokov radile su kao sekretarice, književni agenti ili prevodioci, a najčešće su u najtežim vremenima svojim velikim i poznatim muževima služile kao „slamka spasa”.
One su im bile podrška i inspiracija, one su bile osobe bez kojih ovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << književni genijalci sigurno ne bi bili toliko uspešni i poznati.
Prepisala Rat i mir čak sedam puta
Sofija Andrejevna udata Tolstoj, ćerka poznatog nemačko ruskog fizičara, živela je punih 48 godina u braku sa grofom Lavom Tolstojem, jednim od najvećih svetskih romanopisaca, koji je ceo život bio sklon piću,kocki i ženama.
On je pre braka sa njom vodio buran život i bio je u seksualnim odnosima sa celom plejadom žena. Provodio je noći u bordelima , borio se sa konjicom u Krimskom ratu i preživeo opsadu Sevastopolja. Kad se vratio kući, jedino što je želeo bio je miran seoski život. Da obuče seljačku odjeću, pusti bradu, a pero zameni plugom.
Nije joj mogao biti veran ni poslednje nedelje pre sklapanja braka kad je, kako je saznala, danima uživao u društvu neke seljanke. Čak ni na venčanje nije uspeo da dođe na vreme. Ipak, sa zakašnjenjem od nekoliko sati ipak je stigao i venčanje je održano.
Uprkos svemu, njihova ljubav je bila jaka i obostrana, a 16 godina mlađa Sofija je naučila da živi sa piščevim porocima, a on je je sve iskreno i priznao.
"Neću u našem selu biti ni sa jednom ženom, možda samo u retkim prilikama, koje neću sam tražiti, ali neću ih ni sprečavati".
Noć uoči venčanja on je svojoj 18- godišnjoj mladi poklonio svoj momački dnevnik.To nije bilo čudno jer su plemići toga doba imali običaj da vode dnevnike, u kojima bi opisivali i svoja erotksa iskustva, a onda bi ga pre venčanja poklanjali svojim mladama.
Sofija je tada saznala sve o orgijama i pijankama svog muža i nikad mu nije oprostila zašto joj je to dao da vidi. Ipak, ona je bila najsrećnija kad je mogla da mu pomogne u njegovom stvaralačkom radu. Bila mu je sekretarica i agent za promociju romana , pa je i prepisivala njegove rukopise. Prepisala je ceo tekst "Rata i mira" čak sedam puta.
Ali, osim što je pomagala Tolstoju oko pisanja, Sofija je morala da upravja i seoskim posedom na kojem su živeli, a kad se tek udala bila je iznenađena nemaštinom u koju je došla. Njen suprug čak nije imao ni posteljinu na krevetima, a sve posuđe je bilo staro i oštećeno. Morala je da brine i o 13 dece koje je rodila (osmoro je doživelo stariju dob), a iako je ona bila izuzetno ljubomorna ni Tolstoj nije bio puno drugačiji. Njihov brak je bio u svakom slučaju buran i žestok, iscrpljujući za oboje ali i književno plodan i na neki način skladan jer ona je uprkos svemu bila uvek na raspolaganju svom mužu kad je on to tražio
Pred kraj života imao je maniju bežanja od supruge. Veruje se da je umro od upale pluća u Astapovu, na železničkoj stanici 1910. godine, nakon što je usred zimske noći napustio dom. Imao je 82 godine. Na njegovoj sahrani došlo je hiljadu seljaka iako je većina tek znala da je "umro neki aristokrata". Sofija je umrla devet godina nakon njega.
Spasila Dostojevskog od bede i kocke
Ana Snitkina bila je druga žena Fjodora Dostojevskog kog je upoznala kad je imala 21 godinu. Dostojevski je u to vreme bio u jako lošoj fazi.
Smrt prve supruge, kockarcki dugovi, pijanstva i dogovor sa izdavačem da će za mesec dana završiti roman. U protivnom izdavač će zadržati prava na sva njegova dela. Zahvaljujući Ani to se nije dogodilo.
Ona je u to vreme bila mlada devojka koja je završila stenografiju u nadi da će uspeti da postane finansijski nezavisna. Ponuda da radi za tada 45-godišnjeg Dostojevskog, Anu je oduševila jer je odrasla čitajući njegova dela i obožavala je slavnog književnika.
- Sanjala sam o tome da pomažem čoveku čije sam romane toliko volela - napisala je Ana u svojim memoarima.
Dostojevski je radeći sa njom uskoro jako zavoleo pa je i zaprosio. To mu je bila verojatno najbolja odluka u životu jer je punih 14 godina sve do smrti bio u braku sa strpljivom, vrednom i veoma tolerantnom ženom koja ga je jako volela i bila mu apsolutno posvećena.
Iako im je bilo finansijski teško i iako su ih pogodile mnoge tragedije poput smrti dvoje od četvoro dece koliko su imali, obasipali su jedno drugo ljubavlju. On je zvao "moja golubice".
Kad su morali da se presele u Evropu zbog njegovih kockarskih dugova jer je autor "Zločina i kazne" bio strastveni kockar, ona je bez razmišljanja pristala na to. Toliko je kockao da je u zalog davao čak i njene haljine i nakit, a ona je smatrala da njen muž nije poročan već bolestan. Jednom prilikom dala mu je i poslednji novac koji su imali, iako su u to vreme upravo dobili ćerku. Tad je Dostojevski shvatio da je Ana kao osoba „snažnija inego što je mislio”.
Novac je naravno prokockao, ali je svojoj voljenoj obećao dve stvari da nikad neće kockati i da će je usrećiti.
Oba obećanja je ispunio. Napokon su tada počeli lepo da žive. To je prvenstveno bila Anina zasluga jer je ona počela da void porodične finansije. Postavila je sebi cilj, da porodicu izvuče iz dugova i uradi sve da njen muž bude prvi ruski književnik koji će sam štampati svoja dela. Počela je da pručava tržište knjiga, dobavljače, distribuciju i uskoro je uspešno Dostojevskog pretvorila u nacionalni brend.
Dostojevski je svoje najznačajnije romane napisao uz pomoć nje. Ona mu je u svemu pomagala.
Kad je umro, iznenada, nakon krvarenja uzrokovanoga epileptičnim napadom, Ana se potpuno posvetila njegovom radu i promociji dela svog supruga. Nikad se više nije udala. Kad bi je neko spomenuo udaju samo bi odgovorila: ” Za koga bih mogla da se udam posle Dostojevskog? Možda za Tolstoja? “
Nerazdvojni supružnici Nabokov
Vera Nabokov provela je sa svojim slavnim mužem Vladimirom 52 godine. Bila je njegova intelektualna pratilja, sekretarica, menadžer i anđeo čuvar, kreativna partneraka u svemu što je njen muž radio.
Njihovi advokati, izdavači, rodbina, kolege i prijatelji slagali su se u jednom: bez nje on nikad ne bi uspeo.
Autor slavne "Lolite" samo je supruzi apsolutno verovao, toliko da je ona pisala izdavačima i odgovarala na pozive u njegovo ime
Ćerka jevrejskog industrijalca iz Sankt Peterburga 1925. godine udala se za 26- godišnjeg Vladimira, potomka imućne aristokratske porodice, u vreme dok je on bio tek pisac koji je mnogo obećavao iako je već tada njegova poezija bila dosta cenjena.
Oboje su voleli šah i entomologiju (obožavali su leptire). Iako je njihov brak većinu vremena bio skladan, ona je znala da je njen šarmantni muž veliki zavodnik i da ga žene obožavaju.
Ipak njegova ljubavna veza sa Irinom Gadanini izazvala je bračnu krizu koja je zapretila razvodom. Njegova opčinjenost mladom Ruskinjom bila je u to vreme tako snažna da je već razmišljao kako će zbog nje ostaviti Veru. Ipak, to nije uradio.
Nakon što su prebegli iz SSSR-a živeli su u Nemačkoj, Francuskoj , a zatim su se na kraju preselili u Ameriku gde je radio kao profesor.
Sve učenice su bile ludo zaljubljene u njega. Za mnoge je on bio pravi Evropljanin koji je sasvim odgovarao pojmu romantičnog boemskog umetnika. A on je posebnu pažnju posvećivao lepim studentkinjama. Vera i Vladimir koji su u braku dobili sina Dimitrija, u javnosti su se uvek pojavljivali zajedno. Bili su do te mere nerazdvojni, da su počele da kruže glasine da ona nosi pištolj u torbici, odnosno da ima ulogu njegovog čuvara.
Ona je uvek sedela za pisaćim stolom, a on nikada nije pisao za stolom. Radio je u krevetu, kupatilu, na zadnjem sedištu automobila
Njegova supruga je bila i njegov vozač, često ga je vozila duboko u šumu i tamo ga ostavljala da piše u samoći. Njegovo najpoznatije delo "Lolita" zapravo duguje Veri. On je nekoliko puta želeo da spali rukopis, ali ga je Vera odvratila od toga. Ona je jedina bila svesna da joj muž radi na tempiranoj bombi i, iako za ono doba skandaloznoj temi, verovala je da delo svakako mora da ugleda svetlo dana. Dala je sve od sebe da se roman objavi, a to nije bilo lako jer je u to vreme tema bila previše kontroverzna.
- Bez supruge ne bih napisao ni jednu knjigu - govorio je Nabokov iako ju je ponekad tretirao kao sekretaricu izjavivši jednom da "pisaća mašina ne radi ako Vera nije za njom".
Nakon njegove smrti jedina svrha u životu Veri je bila čuvanje njegovih dela dela i imidža. Umrla je 14 godina nakon supruga.
.jpg)
