Izvor: Blic, 12.Okt.2016, 22:00

VAŽI LI "PRAVILO PET SEKUNDI" Može li se jesti hrana koja padne na pod? Iznenadićete se...

Već decenijama se priča o “pravilu pet sekundi”. Polemika o tome da li se hrana može jesti ukoliko padne na pod i tamo ostane manje od pet sekundi se s vremena na vreme rasplamsa.

Ovoga puta do toga je došlo zbog nove naučne studije koja pokazuje da to praviolo ne važi. Ipak, jedan lekar, naučnik i bloger Aron I. Karol, profesor pedijatrije na Univerzitetu u Indijani, tvrdi da se uprkos tome, on i dalje ne libi da pojede hranu koja mu je napažnjom ispala na kuhinjski >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pod. Zašto, objasnio je u tekstu za Njujork tajms koji prenosimo u celosti.

Možda niste čitali o studiji koja je nedavno opovrgla “pravilo pet sekundi”. Po njoj, bez obzira koliko brzo podignete hranu koja vam je ispala na pod, ona će pokupiti bakterije.

Dugo me je zbunjivala pažnja s kojom se pristupa ovom problemu. Zbog čega toliko brinemo o podu? Toliko je stvari koje su opasnije od toga.

Da li je "pravilo o pet sekundi mit"

Prvi put me je “pravilo pet sekundi” zaintrigiralo pre nekoliko godina, kada sam bio koautor knjige o medicinskim mitovima. Citirali smo brojne studije koje pokazuju da hrana koja padne na pod - čak i samo na kratko - može pokupiti bakterije i druge štetne materije.

Ova nedavna studija je slična u smislu da su testirane razne namirnice i razne tvari na različite vremenske periode. I, kao i u ostalim studijama, i u ovoj je utvrđeno da hrana koja padne na pod, čak i ako tamo bude jako kratko, može pokupiti bakterije.

Ne postoji magični period vremena koji može sprečiti prelazak bakterija. Ali čak i ako znam da se bakterije mogu pokupiti u manje od pet sekundi, ja i dalje jedem hranu koja mi je ispala na kuhinjski pod. Zašto? Pa zato što pod u mojoj kuhinji nije baš toliko prljav.

Naša mera o tome ne bi trebalo da bude da li na podu ima više od nula baktarija. Trebalo bi da bude ta koliko je bakterija na podu u poređenju s drugim površinama u domaćinstvu. I u tom smislu, postoji mnogo mesta u kući koja bi trebalo da više zabrinu nego što je to pod.

Verovatno niko u SAD nije proveo više vremena istražujući pojavu bakterija na javnim površinama nego što je to činio Čarls Gerba. On je profesor mikrobiologije na Univerzitetu u Arizoni i objavio je mnogo radova na tu temu.

Gde ima najviše bakterija

On i njegove kolege su 1998. istraživali koliko sredstva za čišćenje mogu smanjiti broj koliformnih bakterija na površinama u domaćinstvu. Kao deo tog istraživanja, merili su bakterije na različitim mestima pre čišćenja. Otkrili su da na kuhinjskom podu, u proseku, ima tri kolonije koliformnih bakterija na 6,5 kvadratnih centimetra (2,75, da budemo tačni). Dakle, ima ih. Ali štos je u ovome - to je čišće i od ručke na frižideru (5,37) i od radne površine u kuhinji (5,75).

Mnogo vremena provodimo brinući o tome šta bi hrana mogla pokupiti s poda, ali ne brinemo o dodirivanju frižidera. Čini se da nas nije briga ni za hranu koja stoji na radnoj površini u kuhinji, koja je jednako toliko prljava, ako ne i prljavija.

Ista stvar se dešava i s kupatilom. Poznajem mnogo ljudi koji su zabrinuti zbog daske na wc šolji, ali ona je čišća od svih stvari u kuhinji koje sam upravo pomenuo (0,68 kolonija na 6,5 kvadratnih centimetara). Šta je u kupatilu prljavije od toga? Gotovo sve. Ručka na vodokotliću (34,65), ručka na slavini lavaboa (15,84) i površina ormarića (1,32).

Stvari se prljaju kada ih mnogo ruku dodirne i kada o njima ne razmišljamo. Brinemo o podu i dasci na šolji, pa ih češće čistimo. Ne brinemo toliko o ručki na frižideru ili slavini.

Mobilni i novac među najzaraznijima

Ako nastavimo dalje ovom logikom, postoje stvari koje često koristimo, a retko ih čistimo. U jednoj studiji, na primer, utvrđeno je da je oko 95 odsto mobilnih telefona koje su u vlasništvu medicinskih radnika kontaminirano bolničkim bakterijama. Od onih koji su kontaminirani stafilokokom, više od polovine je onih koji su kontaminirani bakterijama otpornima na meticilin (MRSA).

Razmislite samo koliko je ljudi dodirnulo novac koji se nalazi u vašem novčaniku. Studija na novčanici od jednog dolara je pokazala da na 94 odsto njih ima bakterija od čega je sedam odsto patogenih za zdrave ljude, a 87 odsto za one koji su u bolnici ili koji imaju oslabljen imunitet. Gde držimo novac? U novčaniku ili torbi. Kada ste ih poslednji put očistili? Verovatno su prljavi.

Svakodnevno viđam ljude koji plaćaju hranu, a potom je jedu ne brinući o tome da je hrana mogla biti kontaminirana. A novac i ruke kroz koje je novac upravo prošao bi mogle biti mnogo prljavije od poda.

Postoji mnogo studija koje pokazuju da su stvari koje svakodnevno dodirujemo jako, jako prljave. Ručke na benzinskim pumpama. Dugmići na bankomatima. Daljinski upravljači. Prekidači za svetlo. Kompjuterske tastature.

Najprljavija stvar u našoj kuhinji, dosad je, po svemu sudeći, sunđer koji stoji brlizu suodopere. Većina ljudi gotovo nikada je opere ili dezinfikuje sunđere. Gerba je utvrdio da oni, u proseku, imaju više do 20 miliona kolonija na 6,5 kvadratnih centimetara.

Pranje ruku uvek poželjno

Sve ovo bi trebalo da vas podseti da je uvek dobra ideja da oprete ruke pre jela. Pranje ruku je i dalje jedna od najvažnijih prevencija bolesti.

Na ovakve vesti ljudi reaguju na jedan od sledeća dva načina. Jedan je da postanu paranoični kada je u pitanju gotovo sve. Oni počinju kompulsivno da čiste, zabrinuti zbog svih stvari koji dotiču, i opsesivno dezinfikuju ruke.

Alternativa je da se shvati da je imuni sistem većine ljudi prilično jak. Svi te prljave stvari već dugo dodirujemo, a da na to ne obraćamo pažnju i nije nam ništa.

Jasno je da ja spadam u drugu grupu. Ukoliko mi hrana ispadne na pod, ipak ću je pojesti. To činim zbog toga što šteta koja bi mi mogla biti naneta nije vredna toga da se brinem u poređenju s mnogim, mnogim drugim stvarima. Vi se, možda, osećate drugačije. U svakom slučaju, napravite sami odluku na osnovu informacija o relativnim rizicima, a ne o vremenu koje stvari koje padnu provedu na podu.

Nastavak na Blic...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Blic. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Blic. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.