Izvor: RTS, 12.Maj.2020, 16:06
Užički Crveni krst, kad je pomoć najpotrebnija!
Od početka epidemije, zaposleni i volonteri užičkog Crvenog krsta proveli su gotovo 8.500 sati na terenu, u Narodnoj kuhinji i u kol centru. Trebalo je svima dostaviti pomoć, otići u nabavku ili dati neophodne informacije i savete. Vanrednom stanje pokazalo je koliko je bila važna obuka i negovanje podmlatka te organizacije budući da je, uprkos svim izazovima, u potpunosti ispunjena misija Crvenog krsta.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Mnogi su u prostorije Crvenog krsta zakoračili još dok su bili osnovnci. U međuvremenu su završili i fakultete, a želja da deo svog znanja, iskustva, vremena i snage, posvete humanosti, ne jenjava.
"Za vreme vanrednog stanja smo bili do samog policijskog časa, a nekada ostanemo i ceo dan, sve zavisi kakve su pripreme u toku i šta radimo tog dana", kaže Anđela Dželebdžić, volonterka užičkog Crvenog krsta. "Bilo je naporno, ali smo zadovoljni."
"Kada dođete kući posle jednog dana, kada ste pričali sa starijim ljudima, uglavnom, kada ste bili na terenu, shvatite koliko je, zapravo, lepo biti deo nečega većeg", ističe volonterka Mia Purić. "Koliko je naš doprinos veliki vidim kada na kraju cele ove situacije sednemo i sumramo koliko smo lepih stvari uradili. Pomogli smo preko 4.000 domaćinstava."
U kol centru su odgovarali na sve pozive zabrinutih sugrađana i davali važne informacije. Dostavljali obroke Narodne kuhinje, po narudžbi kupuvali i donosili hranu, raznosili pakete pomoći koju je grad obezbedio socijalno ugroženima. I bili spremni i raspoloženi i za više od toga.
"Ne samo što im donesemo hranu, nego i neku toplu reč razmenimo, da se porazgovaramo, da se ispričamo malo, da njima bude lakše i onda znamo da nas čekaju opet, u ponedeljak, u četvrtak, da nas vide", objašnjava Ognjen Vidić, volonter Crvenog krsta Užice, dodajući da nije ljudima bilo toliko stalo do ručka koliko do održavanja komunikacije i da su im bili jedina veza sa svetom.
Dagan Ćitić, sekretar Crvenog krsta Užice, kaže da nisu imali zaraženih, a svoju misiju su ispunili:
"Nikada nije bilo problema, zato što mi ovde živimo kao porodica.T o su sve dobri ljudi, dobra deca, i misija ove organizacije jeste da odavde izađu dobri ljudi."
U danima ograničenog kretanja i zabrane izlaska za najstarije, svakodnevno je bilo angažovano oko šezdeset volontera Crvenog krsta. Odgovoreno je na svaki zahtev, o svemu učinjenom vođena precizna evidencija, a ono što se ne meri satima, kilogramima i pređenim kilometrima je možda najvažnije - osećanje da postojimo i za druge, i da neki drugi, mladi, misle i brinu o nama.
.jpg)
