Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Jul.2021, 14:36

Uprkos mnogobrojnim problemima, Zemljoradnička zadruga Azanja opstaje već 127 godina

Zemljoradnička zadruga Azanja kod Smederevske Palanke jedna je od najstarijih zadruga u Srbiji, postoji 127 godina i nekada je predstavljala okosnicu razvoja ovoga kraja. Međutim kako su se vremena menjala značaj zadruge je opadao, upala je u velike finansijske probleme devedesetih pa danas rukovodstvo zadruge pokušava da opstane i povrati saradnju sa poljoprivrednicima oko sigurnog otkupa proizvoda.

Nastala godinu dana pre Zadružnog saveza, 1894. godine Zemljoradnička zadruga >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Azanja kod Smederevske Palanke jedna je od najstarijih zadruga u Srbiji koja i dalje postoji. Nekada je u svom sastavu imala preko 1.000 hektara obradive zemlje, otkupljivala je u najboljim danima i do 400 vagona šećerne repe i predavala je skoro dva miliona litara mleka.

"Zemljoradnička zadruga Azanja je stvarno bilo jedna velika okosnica za ceo ovaj kraj ovde a posebno za poljoprivredne proizvođače. Na teritoriji ovog kraja se gaje pre svega ratarske kulture, pšenica, kukuruz, suncokret, ječam a sada imamo i dosta voćara i imamo i stočare i u tom smislu zadruga je izuzetno značila zato što je bila na usluzi kooperantima zemljoradničke zadruge. Ona je u jednom trenutku imala preko 1.000 kooperanata u vreme kada je radila, a mi smo poslednjih godina imali i do stotinak kooperanata. Problemi zemljoradničke zadruge nastaju devedesetih godina", kaže Rodoljub Stanimirović, direktor u mirovanju Zemljoradničke zadruge Azanja.

Momčilo Batinić u selu Azanja se celog svog života bavi stočarstvom i pamti dane kada je Zemljoradnička zadruga bila na svom vrhuncu. Nekada je otkup mleka bio zagarantovan, sa viškom mleka nije bilo problema i stočari su imali računicu da rade, danas je situacija drugačija.

"Zadruga je u svoje vreme mnogo dobro funkcionisala, otkupljivala je sve viškove proizvoda i žitarice i tovljenu stoku i mleko i sve, a sada već nije tako i ne znam da li će se vratiti to vreme koje je za nama. Mnogo više ljudi se bavilo poljoprivredom, danas stočarstvo umire u Srbiji, a po mom mišljenju i u Azanji, može na prste da se izbroji koliko je još ljudi koji drže krave u selu i više ne igra ulogu dve,tri krave. Sad morate da imate deset do petnaest grla a to znači da poskupljujete proizvodnju što znači i više rada i više hrane", objašnjava Momčilo Batinić.

Problemi Zemljoradničke zadruge u Azanji krenuli su devedesetih godina prvo sa povraćajem zemlje, a zatim sa dugovima koji su se gomilali, potraživanjima koja se nisu plaćala jer je zadruga gledala da zbrine poljoprivrednike a onda su stigle i zatezne kamate.

"Starije zadruge su u specifičnom problemu zbog situacije koje imaju i gde ne mogu da ispune uslov da bi konkurisale za bilo koju subvenciju jer ili ste bili u blokadi, ili ste u blokadi ili imate neki teret koji ne može da se realizuje ali eto mi sada u ovom trenutku, mogu slobodno da kažem, smo i dalje na neki način uspeli da se organizujemo preko velikih firmi, preko dobrih i stojećih firmi da svojim poljoprivrednim proizvođačima izađemo u susret. Bio je otkup pšenice a mi nismo mogli da ga radimo zbog blokade ali smo organizovali da tu firma dođe i da ljudi mogu da predaju svoju pšenicu", naglašava Stanimirović.

I pored svih problema zadruga opstaje već 127 godina. Plan novog upravnog odbora zadruge je da uz pomoć resornog ministarstva i Zadružnog saveza Srbije povrati deo stare slave, vrati mlade ljude u rukovodstvo i obezbedi sigurnost poljoprivrednicima ovoga kraja.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...