Izvor: B92, 08.Jan.2019, 10:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uhapšen najtraženiji čovek u Nemačkoj, "priznao krivicu"

Nemački "Špigl" objavio je da je uhapšeni 20-godišnjak, osumnjičen za jednu od najvećih krađa podataka u istoriji Nemačke, priznao krivicu, prenosi Rojters.

Navodi se da je istražitelj Kancelarije federalne kriminalističke policije (BKA), koji se bavi njegovim slučajem, kazao da je osumnjičeni izjavio da nije bio svestan razmera posledica sopstvenih postupaka i da za sada ništa ne ukazuje na bilo kakve veze sa stranim bezbednosnim službama.

Nemačke vlasti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << saopštile su da je pritvoren osumnjičeni za hakerski slučaj koji je za rezultat imao objavljivanje na internetu privatnih informacija stotina političara i poznatih ličnosti, prenosi AP.

Navodi se da je BKA objavila da je pretražen stan osumnjičenog 20-godišnjaka iz pokrajine Hesen u središnjem delu Nemačke. Nije saošteno više detalja, ali je za kasnije tokom dana planirana konferencija za medije.

AP podseća da je ovim curenjem podataka bilo zahvaćeno skoro 1.000 ljudi i da se u većini slučajeva ono svodilo na objavljivanje osnovnih informacija o tome kako uspostaviti kontakt s tim ljudima, ali da je u oko 60 slučajeva procurilo više ličnih podataka.

Agencija navodi da su izgleda objavljeni podaci poslanika svih stranaka u Bundestagu, osim onih iz ultradesničarske Alternative za Nemačku (AfD).

"Dojče vele" (DW) navodi da među skoro 1.000 pogođenih napadom ima poznatih glumaca, poput Tila Švajgera, ali i podosta političara: tu je nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer, kancelarka Angela Merkel, nova predsednica Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Anegret Kramp-Karenbauer i šefica Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) Andrea Nales.

Prema oceni DW, novo u ovom slučaju i nije toliko da su hakerskim napadom pogođene poznate ličnosti, već kako su one pogođene. Ovaj put se nije radilo o njihovoj funkciji.

"Do sada smo u slučajevima krađe podataka i sajberšpijunaže u Nemačkoj imali posla sa podacima saveznog parlamenta ili savezne vlade. Ali tada nisu curili privatni podaci tih ličnosti", objašnjava za DW Sven Herping, šef projekta bezbednosne politike fondacije Nova odgovornost, koja se bavi tehnologijom i digitalizacijom u sferi politike i društva.

Navodi se da ovog puta, naime, nisu procurili podaci sa zvaničnih adresa elektronske pošte ili mobilnih telefona, već su provaljene privatne elektronske adrese, objavljena je privatna prepiska sa porodicom i privatne fotografije.

DW navodi da se u načelu može reći da ovaj put cilj hakera nisu bile funkcije nekih osoba, već one same - uključujući i njihovo privatno okruženje.

Nastavak na B92...