Izvor: SrbijaDanas.com, 19.Jun.2019, 19:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

UBICA HELIKOPTERA I KRSTAREĆIH RAKETA: Sve što treba da znate o sistemu PANCIR (FOTO/VIDEO)

Prva verzija sistema je završena još davne 1995. godine.

Pancir predstavlja sistem kratkog do srednjeg dometa, može biti montiran na kamionu (najprepoznatljiviji), na guseničastim vozilima, ali i stacionaran. Sistemom upravlja posada od 3 ljudi, a sam sistem se sastoji od automatskih protiv-avionskih topova i raketa zemlja vazduh, koje mogu biti navođene radarski ili optički.

Sistem je zamišljen da bi pružao zaštitu vojnih i industrijskih objekata od napada >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << iz vazduha, aviona, helikoptera i preciznih krstarećih raketa i drugih. Takođe predstavlja prvu liniju odbrane PVO sistema "višeg ranga" poput S-300 ili S-400. U jednoj bateriji ima 6 vozila.

Šansa za pogađanje mete je 0.7 (70 odsto) za jednu raketu, sa vremenom reakcije od 4-6 sekundi. Može da koristi i rakete i topove čak i kada je u pokretu. Najbolje funkcioniše kada je integrisan sa S-400 u takozvani dvoslojni odbrambeni sistem.

Potreba za ovakvim sistemom se pojavila zbog promene u sovjetskoj doktrini strateškog ratovanja. Naime, strateški raketni sistemi u Sovjetskom Savezu su uglavnom bili smešteni na fiksnim pozicijama. Sa pojavom naprednih mobilnih platformi poput S-300, ti sistemi su postali mnogo teža meta za neprijatelja, zbog same činjenice da su samohodni i autonomni, te ih je teško pronaći. Ali, onda kada ih neprijatelj ipak pronađe, ti sistemi postaju maltene bespomoćni i ne mogu da se odbrane od napada. Upravo odbrane dalekometnih sistema poput S-300 ili S-400 je jedan od glavnih razloga za razvijanje porodice sistema Pancir.

Sistem je montiran na točkaše, tačnije na kamione zato što je odlučeno ta takva šasija pruža veću mobilnost, autonomiju, ređe se kvari a lakše se popravlja.

Prvi test sa bojevom municijom bio je na poligonu Kapustin Jar, a finalni test bio je 2007. godine, koji je uključivao usiljeni marš od 250 kilometara do nepripremljenog terena sa kojeg su gađane mete.

Pancir je primljen u službu 2012. godine, a modernizovani Pancir-S2 je u upotrebi od 2015. godine.

Verzije sistema su sledeće:

- Pancir-S1, prva i najbrojnija verzija u ruskoj vojsci.

- Pancir-M/EM je sistem koji će biti montiran na nosaču aviona Admiral Kuznjecov posle planirane modernizacije. Razlikuje se od kopnenog rođaka po tome što su montirani šestocevni auto-topovi umesto dva dvocevna topa na prvoj kopnenoj verziji.

- Pancir-S2/S2E predstavlja modernizovanu verziju i verziju za izvoz.

- Pancir-SM je verzija koja je trenutno u opitnom stadijumu. Ima bolju detekciju meta, veći domet, koristi savremenije rakete, a montiran je na novu šasiju 8X8 Kamaz sa oklopljenom kabinom. Razvoj ove verzije će biti finalizovan 2019. godine.

- Pancir-SA je verzija koja je razvijena za Arktik, tačnije za upotrebu na temperaturama nižim od -50 C.

Naoružanje koje ovaj sistem nosi je sledeće:

- Do 12 raketa 57E6 na čvrsto gorivo, radio navođene rakete u zatvorenim kontejnerima. Rakete su postavljene u 2 šestocevna nosača na kupoli. Raketa ne može sama da prati metu, već mora biti navođena iz vozila sa kojeg je lansirana ili iz komandnog vozila. Zbog te upitne odluke cena sistema je znatno oborena, a umesto njega integrisan je visokoprecizni sistem za navođenje koji može da navodi do 4 rakete u vazduhu ka meti. Najčešći način upotrebe je ispaljivanje 2 rakete na jednu metu, a šansa pogotka je između 70 i 95 posto. Raketa teži 90 kilograma, ima domet od 20 kilometara, sa maksimalnom visinom od 15 kilometara. Brzina letenja je 780 m/s.

- Dva dvocevna automatska topa 2A38M koji imaju po 700 komada municije. Može ispaliti 2.500 projektila po minuti, po topu. Domet je 4 kilometra.

Zemlje koje trenutno koriste ovaj sistem su Rusija, Alžir, Ekvatorijalna Gvineja, Iran, Irak, Jordan, Oman, Sirija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Vijetnam.

Prvi Pancir je oborio metu u Siriji, kada je oboren turski RF-4E koji je leteo nad obalom blizu Latakije. U Siriji sistem je u sastavu ruske i sirijske vojske. Jedan sirijski Pancir je napadnut u maju 2018. godine od strane Izraelaca. Prema informacijama koje dolaze iz ruskih izvora sistem je ili bio isključen ili nije imao municije. Uništena je samo kabina, dok je ostatak lako popravljen.

Israel Defense Forces hit a SA22 / Pantsir-S1 aerial interception system as part of a wide-scale attack against Iranian military sites in Syria yesterdayhttps://t.co/49Hh6dZ1GA pic.twitter.com/nRa2AyjEO4

— Syrian Civil War Map (@CivilWarMap) May 10, 2018

Postoje i glasine da vojska Donjecke narodne republike poseduje ove napredne sisteme, i zbog tih glasina je dejstvo ukrajinskih helikoptera bilo smanjeno na minimum u samoj okolini Donjecka.

Cena jedne jedinice (jednog "kamiona" koji, podsećamo, mogu da funkcionišu autonomno, bez potrebe za dodatnim sistemima) je između 13 i 15 milion dolara.

Pogledajte rezultate

HITLEROVA TVRĐAVA NA MORU Bio je najveći, najopasniji i najbolje naoružan brod na svetu (VIDEO)

Nastavak na SrbijaDanas.com...