Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Nov.2018, 16:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U SANU se održava konferencija "Ljudska prava u 21. veku"

Povodom obeležavanja 70. godišnjice Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i 30. godišnjice postojanja Odbora za ljudska i manjinska prava SANU, danas je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti počela dvodnevna međunarodna naučna konferencija "Ljudska prava u 21. veku".

Program konferencije je izradio međunarodni programski odbor, a na njoj učestvuju eminentni profesori i drugi stručnjaci iz Amerike, Rusije, Japana, Velike Britanije, Nemačke, Turske, Belgije, Italije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Holandije, Mađarske, Bugarske, Hrvatske, Crne Gore i Srbije.

Prisutne je pozdravio predsednik SANU Vladimir Kostić.

"Koncept ljudskih prava rodio se pod senkom strašnog sukoba, borbe dobra i zla koji je poništavao smisao i dostojanstvo našeg postojanja. Čini mi se da je od prvog momenta koncept ljudskih prava postao neka vrsta tesne cipele za sve koji su hteli da je navuku - od levičara koji su bili ubeđeni da ljudska prava predstavljaju malu prevaru koja u velikim istorijskim diskursima oduzima revolucionarni pokret, do zapravo ovog današnjeg stanja populističke papazjanije po celom svetu kojoj svedočimo u kojoj ljudska prava postaju problem novog oblika potčinjavanja ili kontrole vlasti", rekao je Kostić.

Podvukavši značaj konferencije koju organizuje SANU s Pravnim fakultetom Univerziteta u Beogradu, on je naglasio da uloga Akademije "nije samo da bude čuvar sećanja i pamćenja jednog kolektiviteta, nacije, države, nego da bude kuća u kojoj će se anticipirati oni problemi koji će nas, koliko sutra ili prekosutra, udariti do mere da ponovo, kao toliko puta u istoriji, kao ljudska vrsta budemo iznenađeni".

"I ako ima smisla, to će biti naši napori koji evo traju već dve i po godine , da organizujemo konferenciju kojom ćemo pokušati da problemima budućnosti krenemo u susret, uspešno ili neuspešno, ali da krenemo", rekao je Kostić.

Predsednik Organizacionog komiteta akademik Tibor Varadi istakao je važnost svesnosti savremenog trenutka i globalizacije koja je omogućila da se prevaziđu granice u zaštiti ljudskih prava, ali i u njihovom kršenju.

"Ne trebaju nam više svetski ratovi da bismo stvorili prilike za prekogranične zločine ili prekograničnu borbu protiv zločina. Pohvalno je da postoji Međunarodni krivični sud, ali legalnost, jednakost, pravda i ljudska prava mogu biti postignuta samo ako se jurisdikacija ovog suda proširi na sve zemlje", rekao je Varadi.

On je podsetio na ocenu mnogih posmatrača da je u vreme Slobodana Miloševića Televizija Beograd bila instrument propagande i time negirala slobodu medija.

"Ja se lično slažem s tim, ali šta je bila međunarodna reakcija? Zgrada je bila bombardovana i više od deset ljudi je izgubilo živote. Da li je to bio korak napred ka zaštiti i ohrabrivanju slobode medija?", upitao je Varadi, pomenuvši i kršenje ljudskih prava u korporacijama, o čemu će takođe biti reči tokom konferencije.

U uvodu konferencije emitovano je video obraćanje profesora Bena Ferenca koji je bio jedan od tužilaca na suđenju nacistima u Nirnbergu i danas u 98. godini je i dalje aktivan.

"Ja sam realista jer vidim stanje u svetu danas, sve što se dešava širom sveta, u Africi, Latinskoj Americi, Evropi, na Kosovu, svuda su pretnje. SAD prete da unište druge zemlje ako ih dožive kao pretnju. Živimo u opasnom svetu. Više nam nije neophodno nuklearno oružje, dovoljno je da isključimo struju celom gradu i pomreće. Suočićemo se za užasnom smrću ako ne naučimo da kontrolišemo zaštitu ljudskih prava", upozorio je Ferenc.

Istakao je da je rat najveći zločin protiv čovečnosti.

"Kada bismo uspeli da se držimo slogana 'Zakon, a ne rat' (Law not war), milione dolara bismo mogli da usmerimo siromašnima i bolesnima. A kada me pitaju kako to da postignemo, ja imam tri saveta: Nikad ne odustaj, nikad ne odustaj, nikad ne odustaj", rekao je Ferenc.

Konferencija obuhvata četiri panela: prvi je posvećen opštim teorijskim temama, uključujući kontroverze u pogledu globalizacije ljudskih prava, drugi se bavi manjinskim pravima s fokusom na etničke, verske i druge manjine, treći je posvećen ljudskim pravima u korporacijama, s posebnim osvrtom na pitanja međunarodne korporativne odgovornosti za kršenje ljudskih prava, moguću državnu kontrolu nad korporativnim propisima koji se odnose na ljudska prava, izradu nove konvencije UN o Ženevskim ljudskim pravima i praksu Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa ljudskim pravima u korporacijama.

U okviru poslednjeg panela učesnici će se baviti pitanjima "novog talasa ljudskih prava", kao što su ekološka prava, životna sredina, bioetika, biodiverzitet.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...