Izvor: Southeast European Times, 01.Jul.2013, 18:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Turski zakon o amnestiji za bogatstvo potencijalno utire put regionu

Balkanske zemlje razmatraju slične programe kako bi vratile kući sredstva sklonjena u strane poreske rajeve.

01/07/2013

Biljana Lajmanovska za Southeast European Times iz Skoplja -- 1.7.2013.

Kriza kiparskog bankarskog sektora i nedavno usvojeni zakon u Turskoj otvorili su debatu o amnestiji za bogatstvo širom Balkana.

Iako balkanske zemlje koje nisu u EU zabranjuju građanima da imaju bankovne račune u inostranstvu, osim u specijalnim okolnostima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << vlasti procenjuju da će mnogi građani uspeti da zaobiđu zakon i da će uložiti svoj novac u stranim poreskim rajevima kao što je Kipar. Zbog tajanstvenosti banaka na tim lokacijama, ne zna se koliko tamo ima računa.

S obzirom da su banke na Kipru u krizi, neke zemlje su otvorene za mogućnost amnestije za vlasnike računa u stranim bankama, čime bi se omogućio povratak kapitala u lokalne ekonomije.

Mada makedonska vlada nije zvanično ponudila amnestiju, direktor Poreske uprave Makeodnije Goran Trajkovski zalaže se za takvu meru.

"To je nešto o čemu govorim proteklih nekoliko godina. Zakon o amnestiji omogućio bi našim građanima da vrate svoj novac u Makedoniju, čime bi se podstakla nacionalna ekonomija", rekao je Trajkovski za SETimes.

Ali, eksperti upozoravaju i na potencijalne opasnosti.

"Moramo biti pažljivi i u potpunosti proveriti imovinu, proveriti da li je novac nezakonito iznet iz zemlje. Ne bi trebalo da postoji amnestija na nezakoniti kapital, jer bi se time destimulisali ljudi koji rade i investiraju svoj novac ovde, ljudi koji su platili svoje poreze", rekao je Šenaj Hadži Mustafa iz Centra za ekonomske analize u izjavi za SETimes.

Prema istraživanjima koje je objavio Globalni finansijski integritet, tink-tenk za međunarodna istraživanja i propagiranje, iz Makedonije je kroz ilegalne kanale izašlo 4,6 milijarde dolara u periodu između 2001. i 2010. godine. Većina tog novca završila je u poreskim rajevima kao što su Belize, Maršalska Ostrva, Kipar, Panama i Švajcarska.

Turski parlament je 22. maja usvojio zakon o amnestiiji za bogatstvo kako bi podstakao turske građane koji imaju sredstva u inostranstvu da ih vrate kući ne suočavajući se sa nikakvim kaznenim porezima ili novčanim kaznama. Predsednik Turske odobrio je zakon 29. maja.

Turski građani ili kompanije moraju da prijave svoju imovinu -- nekretnine, gotovinu, akcije, obveznice i druge investicije -- do kraja jula, ako žele da iskoriste zakon o amnestiji.

Zakonom je predviđen porez od samo 2 odsto, čime se sprečavaju relativno visoke poreske stope, koje inače mogu da dostignu 30 do 40 odsto. Pojedinci i kompanije neće podlezati istrazi porekla svoje imovine ili drugih razloga zbog kojih su je držali u inostranstvu.

Prema Ministarstvu finansija Turske, Turci su krajem prošle godine imali čak 130 milijardi dolara na stranim računima.

"Značaj ovog zakona proizlazi iz činjenice da će neregistrovana imovina biti zavedena u evidenciju, a repatrijacijom će doprineti nacionalnoj ekonomiji. Ako bar 10 milijardi lira bude vraćeno u Tursku, onda bi to moglo da se oceni kao uspešna implementacija", rekao je zaSETimesekonomista sa Istanbulskog univerziteta Murat Šeker.

"Međutim, on ima i neke manjkavosti, kao što je poreska pravda, jer će ofšor sredstva na neki način biti predmet amnestije od oporezivanja i neće biti istrage vezane za prošlost, niti sankcija za one koji u prošlosti nisu prijavili svoju imovinu", dodao je on.

Rumunske vlade su razmatrale ideju fiskalne amnestije, ali nedavno usvojeni turski zakon izazvao je novu debatu oko mogućnosti uvođenja slične mere u Rumuniji.

Vlasti i ekonomski eksperti procenjuju da je bar 20 milijardi evra skriveno u finansijskim rajevima poput Švajcarske, Luksemburga, Kipra i Kajmanskih Ostrva, a mnogi kažu da bi taj broj mogao da bude i veći, s obzirom na rasprostranjenu korupciju u postkomunističkoj Rumuniji.

Prema rumunskim ekonomistima, pored velikih količina novca koje se vraćaju kući, što ide u korist nacionalnoj ekonomiji, samo 5 odsto poreza na amnestiju donelo bi državnom budžetu između milijardu i 5 milijardi evra. .

"Od kada je kriza počela novac je retkost i skuplji je. Vlade se žale da ga nemaju i uzimaju kredite od banaka, jer nemaju drugog izbora", kaže ekonomski bloger Dan Popa za SETimes.

"Globalni finansijski integritet" saopštio je da je između 2001. i 2010. Hrvatska izgubila 11,6 milijardi evra zbog nezakonitih transfera novca, kao što su korupcija i utaja poreza. Hrvatska narodna banka nedavno je saopštila da su između 1993. i 2012. godine Hrvati uložili oko 330 miliona evra u poreskim rajevima na Karibima i Pacifiku.

Dopisnici Menekše Tokjaj iz Istanbula, Pol Čočoju iz Bukurešta i Kruno Kartuš iz Zagreba doprineli su ovom izveštaju.

Da li mislite da će zakoni o amnestiji za bogatstvo pomoći da se ojačaju ekonomije balkanskih država? Podelite svoja razmišljanja u prostoru za komentare.

Nastavak na Southeast European Times...