Izvor: Vesti-online.com, 09.Sep.2012, 14:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Trule pozorišne daske (1): Odrpani glumci u teatru Srbije

Odlazak u pozorište nekad se smatrao obaveznim delom kulturnog uzdizanja i prestiža. Međutim, danas daske koje život znače bar u našoj zemlji propadaju, sve je više nezadovoljnih glumaca koji krivca traže kako u upravnicima tako i u odnosu samog društva prema pozorištima. Za poslednjih 10 godina u Srbiji je iškolovano oko 1.500 mladih ljudi koji su završili studije režije, glume i dramaturgije. Ni za koga od njih posla nema.

Kriza nije zaobišla ni srpska pozorišta >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com <<  

Poslednja dešavanja u beogradskom Ateljeu 212 dokaz su više da kriza najviše urušava kulturu. Naime, nezadovoljstvo dela glumačkog ansambla načinom rada upravnika Kokana Mladenovića traje već duže vreme, da bi kulminiralo izvođenjem predstave "Zoran Đinđić", kao i izjavom Mladenovića da ansambl Atelje 212 nikada više neće učestvovati na Sterijinom pozorištu jer su nagrade potpuno zaobišle predstave Ateljea.

 

Pozorište ili bioskop?

* Pozorište 45%

* Bioskop 37%

* Dvoumim se 18%

Većinski deo ansambla među kojima glumci Anica Dobra, Anita Mančić, Branimir Brstina, Dara Džokić, Gordan Kičić, Katarina Žutić, Milan - Caci Mihailović, Nenad Jezdić, Tihomir Stanić, Marinko Madžgalj zamera Mladenoviću samovolju, nadmenost, neukus, samoreklamerstvo, diletantizam, prezir glumaca, sejanje zlog semena u ansamblu, trikove za pravljenje uspeha, uspešnih, kao i neuspešnih predstava.

  Kokan Mladenović

Međutim, ni upravnik nije ostao dužan pa je izjavio da je njega za upravnika postavila Skupština grada, te samo oni mogu da odlučuju o njegovoj sudbini, a on je repertoarom zadovoljan. Tako se ispostavilo da je najberićetnije kad se glumac nađe u naručju politike. Tad mu je sve potaman.

Generalnim stanjem pozorišta u Srbiji ogorčeni su izgleda samo glumci. Gorica Popović tvrdi da su glumci došli u situaciju da se snalaze i smanjuju troškove gde se oni ne mogu smanjiti.

  Gorica Popović

- Obeshrabrujuće je to da nemate za produkciju, odnosno za nove predstave, već jedva samo za osnovne troškove. Nije to samo pitanje novca, to je i pitanje nebrige, odsustva strategije, dominacije nekih čudnih parametara kakvi su, na primer, partijske kvote. Bilo je i nekih teških uloga dok sam bila mlađa, u filmovima gde su teški tereni za snimanje, kada sam u hladnim danima ulazila u vodu ili snimala na velikim vrućinama.

 

- To su fizičke teškoće, ali ima i onih mentalnih. Danas je glumcima mnogo teže. Prvi razlog je u tome što je smanjen prostor za posao, zatim postoji mnogo novih glumačkih škola, pozorišta su zatvorena za radni odnos i mladi glumci sada rade samo na ugovor, pa je neizvesnost veća - rekla je Gorica Popović.

Glumac i reditelj Dragan Bjelogrlić jednom prilikom je izjavio da bi u Beogradu otvorio još 15 scena.

  Dragan Bjelogrlić

- Atina ima 180 scena, kao i Budimpešta ili Prag, a mi desetak. Trebalo bi da imamo jedno narodno pozorište i jedno gradsko, ona da se finansiraju i imaju svoj ansambl, a sve ostalo bi bile scene na koje dolaze predstave. Danas sva pozorišta dobijaju pare, nije važno da li su ona dobra, loša i ko u njima glumi. Ne postoji nikakva odgovornost da li je neka predstava uspešna ili ne. One se samo rade, pozorišta ispunjavaju kvotu premijera. Isti ljudi kreiraju pozorišni život, festivale, oni su članovi žirija, zaduženi su za kritike - kaže Dragan Bjelogrlić.

Branislav Lečić kaže da danas postoji veliki problem teškog položaja glumaca.

  Branislav Lečić

- Oni koji primaju platu dobijaju siću. Glumac može da zaradi samo ako ne igra u svom pozorištu. Ako je zauzet, nema para, a ako luta i leti, on se ne trudi da dosegne kvalitet, već samo želi da zaradi. Potreban je zakon o pozorištu koji bi svakako promenio stvari nabolje - kaže Branislav Lečić.

Da su teatarske daske trule i u regionu, dokazuje prijedorsko pozorište, koje je izgrađeno pre pola veka i koje je godinama ruševina. Zaposleni u ovoj ustanovi kažu da strahuju od svake obilnije kiše, jer krov prokišnjava. U Sarajevu postoji samo 35 institucija kulture, od pozorišta do galerija i muzeja, gde radi 800 zaposlenih. Bosanski reditelj Dino Mustafić kaže da je pozorište prostor osvajanja slobode, slobode u mišljenju, slobode u stavu, slobode koja je - što zbog totalitarnih režima, što zbog rata - bila suspendovana svih ovih proteklih decenija, a posebno poslednje dve.

 

Kultura i srpski srednjoškolci:

* Ne ide uopšte u pozorište 59%

* Uopšte ne čita 22%

* Dva sata dnevno na Fejsbuku 80%

* Piju alkohol i puše 30%

* Pročita pet knjiga godišnje 44%

Da je kultura odavno izašla iz vidokruga državnih institucija, pokazuje i situacija u Hrvatskoj, pa je hrvatski režiser Ivica Buljan pokrenuo Mini teatar usred Ljubljane, pošto mu to nije uspelo u Zagrebu. Mnogi ljudi iz kulture tvrde da u Hrvatskoj radi samo politički teatar i režira predstave koje niko ne želi da gleda.

 

Politika se tako konačno pretvorila u šou biznis, dok je publika godinama zaprepašćena. Na premijeri svoje predstave "Dabogda te majka rodila" hrvatska književnica vedrana Rudan je rekla:

  - Bavimo se tuđim kriminalom, bavimo se šundom. Da li Ceca nosi grudi broj 5 ili 6, kakva se usta trenutno nose, da li se kupaju i šta jedu ovi poznati po poznatosti. Ali, ne budimo naivni, u tome ima sistema. To je zaglupljivanje naroda kako bi se od njega moglo činiti šta ti je volja. Nije to samo kod vas i nas, to je u celom svetu tako.

 

Međutim, svet se buni. Gori Španija, gori Grčka, država uzvraća suzavcima, vojskom. Ja ne vidim izlaz. Žao mi je što Hrvatska još sve mirno prihvata. Nadam se nekoj pobuni. Jer ovo je neizdrživo.

  Sutra: Trule pozorišne daske (2): Gologuze pevaljke i uspaljeni političari

Nastavak na Vesti-online.com...