Izvor: Kurir, 17.Apr.2014, 08:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stevanović: Saletovu trojku uvek ću pamtiti!
Neizbrisivo Bio sam ispod koša, gledao sam loptu kako leti, spremao se da skočim, ali nije trebalo
Za sva vremena.
Godine prolaze, a osam Partizanovih sekundi u Istanbulu 1992. nikada neće izbledeti. Prizor poslednjeg napada crno-belih u finalu Kupa šampiona protiv Huventuda vrteo se milion puta, ali i dalje svaki put ima novu magiju.
Nismo bili svesni
Čak i posle 22 godine. Jedan od onih koji je tog 16. aprila pod košem >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Huventuda posmatrao kako lopta prolazi kroz mrežicu bio je i korpulentni centar Zoran Stevanović.
- Ta trojka trajaće zauvek. Sećam se da sam trčao polukontru dok je Sale s desne strane jurišao ka košu. Kad je šutnuo, posmatrao sam let lopte i spremao se da skočim u slučaju promašaja. Srećom, nije trebalo. Posle je Prisli šutnuo s pola terena i umalo nije pogodio. Mislim da tada nismo ni bili svesni koliko je bilo blizu. Nastao je haos na parketu - priseća se popularni Stragi i dodaje:
- Eto, ja sam tad imao 22 godine, a toliko je prošlo od tog fenomenalnog uspeha. Čujem neke komentare tipa gde su tad bili Real ili Barselona - pa mi smo igrali protiv najjačih evropskih klubova u tom trenutku. Tad je bilo teže nešto osvojiti nego danas. U ekipi je bilo dozvoljeno imati dvojicu stranaca, a mi nismo imali nijednog.
Iz današnje perspektive uspeh crno-belih beba liči na filmsku priču vrlo maštovitog scenariste:
Šale za stomačiće
- To teško može da se ponovi, gotovo je nemoguće. Mnogo nam je pomagao pokojni profesor Nikolić, a Željko je bukvalno iz patika postao trener.
Svašta se promenilo tokom ovih godina, pa i fizički izgled Partizanovih heroja.
- Šalimo se stalno, uvek ima nekih komentara u tom fazonu. Sa Sašom Danilovićem i Mlađanom Šilobadom viđam se svakodnevno u klubu, a i sa ostalima sam u kontaktu. Kad pogledamo kako smo tad izgledali, uvek padne neka šala na račun kose i stomačića - završava Stevanović.
Nekad i sad
MI NISMO IMALI TELEFONE I LAPTOPOVE
Stevanovićev sin igra košarku za Partizan, ali današnje generacije su mnogo drugačije:
- Drugačija su vremena. Moj sin igra i dosta prati košarku, ali oni danas imaju laptopove, smart telefone. Nama je jedina igračka bila lopta. Visili smo ceo dan napolju i skakali po terenu. Mislim da smo zbog toga bili otporniji na povrede nego što je to danas slučaj s mladim igračima.
