Izvor: SrbijaDanas.com, 16.Dec.2018, 14:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stela ili Stella? Pogledajte šta stručnjaci kažu o imenima za decu - koja su dozvoljena, koja nedozvoljena, a koja satanistička

Po članu 344 zakona, roditelji imaju pravo da slobodno izaberu ime deteta, ali ne mogu da odrede pogrdno ime.

Kada dobijete bebu, vašu sreću možda može da pomuti jedino saznanje da ne možete svom detetuda date ime kakvo želite. Iako se u zakonu navodi da roditelji imaju pravo da se ime deteta upiše u matičnu knjigu rođenih i na maternjem jeziku i pismu jednog ili oba roditelja, to ne znači da ćete moći da upišete ime koje vi želite.

Tako, po članu >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << 344 Porodičnog zakona, roditelji imaju pravo da slobodno izaberu ime deteta, ali ne mogu da odrede pogrdno ime, ime kojim se vređa moral ili ime koje je u suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine. Što znači da ako izaberete neko satanističko ime, tipa Alister, sveštenik vam ga najverovatnije neće upisati, kao ni matičar.

Takve ekstreme i imena tipa Hitler, Kerber i slično (bogohulna i imena koja asociraju na zlo i nečastive), iako nismo zvali sve sveštenike i matičare u zemlji, sva je prilika, niko ne bi upisao. Jer, neko treba da misli i na budućnost i dobrobit tog deteta, ako to već roditelji ne čine.

Jedan Beograđanin hteo je da ćerkici da ime Stella, ali su ga zvali iz matičarske službe i rekli mu da mora da se promeni ime. Već u porodilištu je prijavljeno ime, koje je prosleđeno opštini, ali su, objašnjava, zvali iz opštine i rekli da ne može i da moraju da dođu lično da promene ime. On i supruga su hteli baš originalnu verziju stranog imena. Objašnjenje je, kaže, da nije u duhu našeg jezika i da u ćirilici ne postoji dva l, jedno za drugim. I već sutra idu u opštinu da to promene.

- U principu može strano ime, ali da nema duplo v, q, dva slova jedno za drugim, kao ss, ll, oo - objašnjava naš sugrađanin. - Da li jedno ili dva l, Stela se isto izgovara. Ali smo se u 2018. šokirali time. 'Ajde da smo tražili neko slovo koje ne postoji u srpskoj ćirilici i latinici, ali dva l...

On navodi primer drugarice koja živi u Italiji i koja mu je ispričala da u toj zemlji ne možeš da detetu daš ime koje se odnosi na drugi pol. Kao na primer, ime Blu (plava boja) koje su Italijani hteli da daju ćerkici, ali to nije prihvaćeno jer se to ime u Italiji smatra muškim. Tako da, ima raznih "fora" i u drugim zemljama a ne samo kod nas.

Nisu probali nikome da se žale, jer nemaju vremena da se bakću time. A Stela (Zvezda) će ipak biti Stela, ali sa jednim l. Što je malo bezveze, smatra njen otac, jer se ime u originalu ne piše tako.

Prema rečima matičarke iz jedne manje opštine u Srbiji, koja je želela da ostane anonimna, ona lično se nije susretala sa neobičnim imenima, ali je, kaže, bila u situaciji da sugeriše. Kaže da pogrdna imena nikada ne bi upisala. Ona navodi da je fleksibilna po pitanju davanja stranih imena, pa bi dozvolila da se dete upiše kao Stella.

Jednom prilikom je sugerisala roditeljima promenu imena kada su hteli da deci daju imena Marcel i Rahael, pa je jedan od njih, toliko se seća, upisan kao David.

Iz Sekretarijata za upravu kažu da o tome da li je neko ime koje predlože roditelji pogrdno odlučuje matičar u svakom konkretnom slučaju. Kako se navodi, matičar ima obavezu da pouči roditelje o njihovim pravima u pogledu ličnog imena, ali i obavezama. Na taj način se matičar kao državni službenik stara o pravima deteta i pravilnoj primeni zakona u svakom konkretnom slučaju.

U pogledu upisivanja imena, Zakonom o matičnim knjigama, je propisano da se lična imena u matične knjige upisuju na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, a da se mogu upisati i na jeziku i pismu pripadnika nacionalne manjine ili stranog državljanina čije se činjenice upisuju u matične knjige. Matičar nema pravo na proizvoljnost prilikom upisivanja imena u matične knjige, već mora da poštuje važeće propise.

Kako navodi jerej Uroš Nišavić, u suštini roditelji sveštenike ne pitaju za dozvolu za neko određeno ime, jer mali broj dece se krsti, onako po kanonima, 40. dan po rođenju. Roditelji, objašnjava, slušaju neke bapske priče, mora parna-neparna godina, te gluposti i onda su oni već detetu dali ime.

- E, sad ukoliko neko želi da da ime koje se kosi sa pravoslavljem, onda sveštenik sugeriše da ne bude baš to ime - kaže jerej Uroš Nišavić. - Ja konkretno nisam imao tih iskušenja, jer obično su ljudi davali srpska, tradicionalna, čak i monaška imena. Ali ako je neko pogrdno ime, niko neće prihvatiti tako da krsti dete, ako je ime protiv vere. Ima i imena koja znače neke druge stvari... Ima i ljudi modernijih shvatanja, koji žive u gradovima, oni umeju da izmišljaju imena, pa spajaju početna slova imena oca i majke i daju detetu ime. Na primer, Nenad i Ana nazovu dete Najdan.

Prema njegovim rečima, najbolje je detetu dati ime kad se rodi, uzmete crkveni kalendar i vidite šta piše za taj dan i tom detetu je Bog dao ime. I uzme ime nekog svetitelja i kada slavi, slavi ne rođendan, već imendan.

Ako je za utehu, deca sa navršenih 15 godina imaju pravo na promenu ličnog imena, navodi se u članu 346 zakona. Jedini uslov je da su deca sposobna za rasuđivanje.

Dete koje je navršilo 10. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje ima pravo na davanje saglasnosti sa promenom ličnog imena.

BONUS VIDEO: USPEŠNO LETENJE "SOVE" Avion Utve moći će da vozi turiste, ali i da nosi oružje, a koštaće do 350.000 EVRA

Nastavak na SrbijaDanas.com...