Izvor: RTS, 06.Nov.2019, 12:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta su to imali Mirko Marjanović, Mirko Cvetković i Ana Brnabić, a drugi nisu
Zašto su samo vlade Mirka Marjanovića, Mirka Cvetkovića i Ane Brnabić trajale pun mandat u tri decenije dugoj istoriji višestranačja? Ako su i predsednik i premijer iz iste stranke, do sada je važilo pravilo da je glavni predsednik. Jedan od razloga je taj što jak premijer može da ugrozi predsednika. Neretko se dešavalo da u Nemanjinoj sedi onaj ko nije ni jak u stranci, niti politički jak u tom trenutku. Da li je politički slaba ličnost na mestu premijera garancija dugog trajanja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << vlade i kakve ćemo vlade imati u budućnosti?
Dva Mirka i jedna Ana, za sada ulaze u istoriju tri decenije dugog višestranačja u Srbiji kao premijeri čije su vlade izdržale pun mandat, odnosno nisu išle na vanredne izbore. Naravno, Bitlsi bi rekli, "uz malu pomoć prijatelja".
Prva vlada Mirka Marjanovića trajala je od marta 1994. do marta 1998, vlada Mirka Cvetkovića od jula 2008. do jula 2012. Aktuelna vlada, koju je najpre vodio Aleksandar Vučić, a sada je vodi Ana Brnabić, počela je sa radom u avgustu 2016. i radiće do 2020. godine.
Profesor Fakulteta političkih nauka Slaviša Orlović objašnjava da su te vlade, najpre, imale stabilne većine.
"Drugo, vladajuće partije su u tom momentu uspostavile mehanizme vladavine i na neki način izašle iz faze prevremenih izbora, treći razlozi su institucionalni i kontekst da smo u tom momentu imali jake predsednike Republike i slabe premijere. Šta to znači? Slobodan Milošević, Boris Tadić i Aleksandar Vučić su neposredno izabrani, osim toga predsednici su vladajućih partija u tom trenutku, a premijeri nisu bili potpredsednici stranaka ili predsednici već su dolazili iz nekog, uslovno rečeno, ekspertskog momenta", ističe Orlović.
Od uvođenja višestranačja, odnosno prvih izbora održanih u decembru 1990. godine, Srbija je imala 12 premijera i ukupno 15 vlada. Ove tri izdržale su do kraja mandata.
Ako su i predsednik i premijer iz iste stranke, do sada je važilo pravilo da je glavni predsednik. Jedan od razloga je taj što jak premijer može da ugrozi predsednika. Neretko se dešavalo da u Nemanjinoj sedi onaj ko nije ni jak u stranci, niti politički jak u tom trenutku.
Glavno mesto odlučivanja o premijeru
Glavno mesto odlučivanja, ni 1998, ni 2012, ni 2019. godine nije bilo u Nemanjinoj. Ko je onda bio sposobniji – Mirko Marjanović, Mirko Cvetković i Ana Brnabić ili Slobodan Milošević, Boris Tadić i Aleksandar Vučić?
Docent Fakulteta političkih nauka Dušan Vučićević ističe da su verovatno sposobniji Boris Tadić i Aleksandar Vučić, jer su uspeli da naprave vlade koje mogu da opstanu pun mandat. "Sličan primer imamo i sa Mirko Marjanovićem tokom devedesetih godina, kada je alfa i omega bio Milošević."
Direktor Agencije "Faktor plus" Vladimir Pejić ističe da za razliku od Mirka Marjanovića, Mirko Cvetković nije bio snažna politička ličnost, i sugurno da nije imao ni toliko uticaja ni toliko snage.
"Čini se da je on svima odgovarao, on je bio zadovoljan, oni koji su više odlučivali bili su zadovoljni celom tom vladom, i ona je bila specifična po mnogim stvarima. Setimo se tih telefonskih sednica, koji su jedinstven primer, ali to govori o ležernoj atmosferi u to vreme i o situaciji gde vlada nije bila nosilac tih političkih odluka", ističe Pejić.
Slaviša Orlović smatra da je SPS u vreme Vlade Mirka Marjanovića ušao u neku fazu kulminacije svoje vladavine, opozicija je bila slaba, bojkotovala prethodne izbore, i sve je to uticalo na Slobodana Miloševića, da je preko Marjanovića imao poluge moći.
"Boris Tadić je ušao u stabilnu fazu, njegova koalicija je imala ubedljiv broj mandata i nije morao da uvodi druge aktere, a osim toga, to je bio način da se pacifikuju unutarpartijski odnosi, dovesti Mirka Cvetkovića to je bila i garancija mira i ekvilibristike", ocenjuje Orlović i dodaje da je posle pobede Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima 2017. bilo logično da na njegovo premijersko mesto dođe neko iz ekspertskog dela Vlade.
Dušan Vučićević ističe da ispada da su slabe političke ličnosti uslov dužeg trajanja vlade.
"I tu je jedan od uzroka polupredsednički sistem koji imamo, koji predsedniku omogućava da ostane na čelu vladajuće stranke i većine, i da onda kad ima tu moć on izlazi iz ustavnih okvira, nadležnosti preduzima čak i one koji mu ne pripadaju, na mesto mandatara postavlja politički slabiju ličnost, i onda preuzima egzekutivu iako po Ustavu on to baš i nije", ističe Vučićević.
Rekonstrukcija kao uslov dugog trajanja?
Svaki od troje premijera osvežavao je svoje vlade rekonstrukcijama. Istina, Mirko Marjanović tek u drugoj vladi 1996. Mirko Cvetković, uz funkciju premijera 2011. preuzima i Ministarstvo finansija, smanjuje kabinet sa 24 na 17 resora.
Kada je Aleksandar Vučić na izborima 2017. postao predsednik Srbije, rekonstrukcijom na čelo vlade dolazi Ana Brnabić. Njena najvažnija rekonstrkucija bila je ona iz maja prošle godine kada je Dušana Vujovića zamenio Siniša Mali. Da li rekonstrukcije produžavaju život vlade ili je biračima samo potrebno pokazati da se nešto promenilo?
"Uvek je potrebna neka vrsta sveže krvi, a i podizanje neke tenzije, i generalno i kod ostalih političara, i to pozitivno utiče na ministre da bolje rade i ne osećaju sigurnost. Jer može da do dođe do opuštanja", ističe Vladimir Pejić.
Dušan Vučićević kaže da mi u stvari u poslednje vreme često imamo neke rekonstrukcije.
"Ne samo ove vlade Ane Branbić nego i prethodnih vlada Aleksandra Vučića deluje kao da je to posledica nekih strateških ili markentinških procena da je dobro poslati poruku građanima u Srbiji da se oni koji ne rade dobro kažnjavaju i isključuju iz sastava vlade i da oni koji nastave shvate da mora da se radi, brže, jače i bolje ukoliko bi neko u vladi želeo da ostane", kaže Vučićević, ali dodaje da su u praksi rekonstrukcija bazirala na lojalnosti u odnosu na predsednika SNS-a.
Kome je mesto zagarantovano?
Da li Srbija ulazi u fazu kad će četiri godine biti pravilo za trajanje vlade? Gotovo je sigurno da će iduću vladu nakon izbora formirati Srpska napredna stranka. Ko će od ministara u njoj sedeti, da li će je voditi Ana Branbić?
"Ja vidim gospođu Brnabić kao novu/staru predsednicu vlade, ne kažem da će tako biti, ali to je dosta realna pretpostavka što se tiče kabineta, tu je situacija drugačija, sigurno je da je potrebno određeno provetravanje uvek, ne samo sada, i sigurno je da neki ministri nisu ispunili sva očekivanja, nije očigledno bilo tako drastičnih primera da bi bili promenjeni pre roka, ali ja očekujem da veći deo ove vlade neće biti u novom sastavu", ističe Vladimir Pejić.
I docent FPN-a Dušan Vučićević veruje da će Ana Brnabić voditi iduću vladu.
"Ne mogu baš da tvrdim da je sigurno, ali mislim da je napravila neke korake u poslednje vreme koje joj ojačavaju tu poziciju. Ima još dosta ljudi kojima je mesto garantovano u novoj vladi, opet po onom kriterijumu lojalnosti, verujem da oni koji su izražavali veće oduševljenje i prema predsedniku SNS-a imaju mnogo veće šanse da se u toj vladi nađu, recimo ministar Vulin, Lončar, dr Nebojša Stefanović, dr Siniša Mali, rekao bih da su za njih mesta skoro pa garantovana", veruje Vučićević.
Slaviša Orlović ističe da ima dosta faktora koji utiču na to ko će se od ministara naći u sledećoj vladi.
"Jedno je kakav je utisak lični svakog od nas, što se ja uzdržavam jer nije akademski, drugo, kako je javnost evaluirala određenog ministra i da li su vladu potresale određene afere, ali ja mislim da o tome prosuđuju birači na izborima, a onda i oni koji artikulišu tu volju, a to su vrhovi tih političkih partija."
Kako bi izgledala 30 godina duga istorija višestranačja da su politički najjače ličnosti uvek vodile srpske vlade? Koliko bi trajale vlade Slobodana Miloševića, Borisa Tadića, Aleksandra Vučića? Međutim, kako Srbija nije Nemačka u kojoj je funkcija predsednika simbolična, recept za dugo trajanje vlade je da izvor moći bude izvan nje. A vlada će biti jaka koliko i onaj u čijoj senci se ona nalazi. U tom slučaju, premijer može da se nada da će izdržati čak i dva mandata.
.jpg)
