Izvor: medio.rs, 17.Feb.2017, 20:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sta nam je rekla zena koja je ostavila posao u Srbiji i zapalila u Nemacku Mislila sam da cu se namuciti ali ovo je drugi svet
Svoje iskustvo tokom rada u Nemačkoj podelila je sa nama Mirjana Š. (50) iz Vršca
Geronto-domaćice su sve trženije svuda u svetu. Gospođe iz naše zemlje sve češće se odaljavaju od svojih zanimanja i odlaze masovno u Nemačku, jer kako kažu, posao nije naporan, a zarada je odlična..
– Odmah da vam kažem da sam ja imala sreće. Otišla sam preko agencije, a baka kod koje sam otišla je bila pokretna i zdrava za svoje godine. Njoj je praktično >> Pročitaj celu vest na sajtu medio.rs << samo društvo trebalo. Ujutru smo pile kafu, ja joj pripremim doručak i terapiju koju je pila svakodnevno, kasnije gledamo emisije na televiziji, idemo u šetnju… Ja sam se, da budem iskrena, na tom poslu i odmorila – kazala je pedesetogodišnjakinja.
Ostavila posao i otišla u Nemačku
– Saznala sam od prijateljice da je moguće otići u Nemačku, i shvatila da je baš tada trenutak da prelomim. Razgovarala sam sa suprugom, i dogovorili smo se da pokušam. Dala sam otkaz u lokalnoj prodavnici, u kojoj me je gazda godinama maltretirao i rekla da prihvatam. Zarađivala sam 200 evra u Vršcu, a plata u Nemačkoj mi je bila višestruko viša. Računica je bila jasna.
Foto: Profimedia, Alamy
Posao koji sam imala je bio nikakav, ali znate kakvo je stanje u Srbiji, kakav takav, mora da se radi. Zaista mi se isplatilo što sam rizikovala. Ja sam mesečno čisto zarađivala 1200 evra u Nemačkoj.Imala sam obezbeđen i smeštaj i hranu. Priznajem da su mi uslovi bili i mnogo bolji nego što su kod kuće. Baka kod koje sam bila je advokatica u penziji, elokventna i trezvena žena. Nisam imala nikakve probleme s njom – iskrena je gospođa.
Nemaju svi toliko sreće
– Vi nikada ne znate kod koga ćete otići. Može da vam se zalomi da odlično prođete kao što sam ja, ali i da naiđete na namćore koji nisu uopšte laki za saradnju. Od toga sve zavisi. Prijateljica mi je pričala da je ona imala baš rđavo iskustvo.
Em što je “njen deda” bio nepokretan, i na posebnom režimu ishrane koji je zahrtevao da mupriprema hranu na svakih dva sata, što dodatno otežva posao, jer onda i često ide u wc. Pa kupanje, presvlačenje... Ali, to nije najgore što joj se desilo. Taj deda je bio i jedno veliko zakeralo, sve mu je smetalo i ništa nije bilo dovoljno dobro urađeno prema njegovom mišljenju.
Ja na primer, jedva čekam da idem ponovo, dok ona više nikada u životu ne bi otišla. Posle onog maltretiranja u lokalnoj prodavnici, i mizerne zarade, mislim da je sve došlo na svoje , i da kao što narod kaže, “ima Boga”– zaključila je gospođa Mira.
(Telegraf.rs)
.jpg)
