Izvor: B92, 14.Jul.2020, 11:31

Šta je zapravo gubljenje vremena i kako mu se odupreti

Knjiga o gubljenju vremena novosadskog psihologa našla se na prvom mestu Amazonove liste. Šta je gubljenje vremena i kako mu se odupreti?

Svi smo se nekada našli u toj situaciji - kada neku obavezu odlažemo u nedogled, radeći maltene bilo šta drugo kako bismo izbegli glavni zadatak.

Bilo da je reč o popravci kuhinjskog elementa, konačnog hvatanja u koštac sa napornim projektom na poslu ili zahtevnim ispitom na fakultetu, odlagali bismo, maskirajući izbegavanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << obaveze radeći nešto manje važno.

Ili prosto ne bismo radili ništa. Uživali bismo u "slobodnom vremenu", to jest, prokrastinirali.

Ivica Milarić je diplomirani psiholog, dugo godina je radio u medijima, a trenutno je angažovan u industriji video igara.

Kako kaže, u dosadašnjem radu se dosta sretao sa fenomenom prokrastinacije, a iskustvo iz različitih oblasti pomoglo mu je da bolje sagleda problem.

Različiti autori drugačije definišu prokastrinaciju.

Za neke je to samo slobodno vreme ili mogućnost da se obaveze odlože bez određenih posledica, objašnjava Milarić.

Međutim, prema njegovom mišljenju, prokrastinacija je uvek "manje-više nepoželjna stvar kod osobe".

"To je momenat kada slobodno vreme postane nametnuto slobodno vreme koje ne možete da kontrolišete."

Drugim rečima, kao kada bi automobil preuzeo volan, slikovito objašnjava Milarić.

"Ideja prokrastinacije jeste popularnija u poslednje vreme, jer svet polako prelazi u fazu gde je ona sve vidljivija", kaže Milarić.

"Činjenica je da je neophodno imati slobodno vreme - period kada možemo da radimo ono što nas zaista zanima.

"To je poput potrebe za igrom kod dece - ne prestaje ni tokom odrastanja, samo je u nekom drugom obliku."

Milarić smatra da je teško definisati granice prokrastrinacije.

"Niko ne može za nekog drugog da proceni ili odredi kolika količina produktivnosti je neophodna, kao i količina slobodnog vremena."

Univerzalni standard, po svemu sudeći, ne postoji, i određeni životni stilovi dozvoljavaju veći nivo prokrastiniranja od drugih.

"Na primer, ako si bekpeker na dugom putovanju, tvoj nivo prokrastrinacije je značajno drugačiji nego ako si trgovac na njujorškoj berzi", kaže Milarić.

On dodaje i da prokrastinacija sa te strane nije neizbežna, kao ni neophodna.

"Ona nastaje kada to slobodno vreme nama odjednom postaje nešto što nas opterećuje, nešto što ne možemo da kontrolišemo."

"U tom smislu, mislim da nije neophodna, već da je na ljudima zadatak da, kada to primete i ako im se ne svidi, pokušaju da urade nešto protiv toga."

Čini se da je korona virus, barem većem delu ljudi, doneo i višak slobodnog vremena.

U brojnim državama je na snazi bio karantin. Mnogi poslovi su ili obavljani od kuće ili pauzirani.

I za vreme samoizolacije, neki su imali nalet kreativnosti, dok su drugi, jednostavno, imali poduži slobodan dan.

"Čini mi se da su nekako ti nivoi ostali isti, ali šta god da je postojalo pre pandemije i vanrednog stanja, dodatno se pojačalo", kaže Milarić.

"Ko je mogao da bude produktivan, verujem da je bio produktivan i tokom karantina. Ko nije, mislim da je mogao samo još više to da vidi kod sebe."

On smatra da su procesi koji se dešavaju unutar ljudi retko izazvani spoljašnjim delovanjem.

Da je to slučaj, smatra novosadski psiholog, svi ljudi bi bili univerzalno nesrećni ili srećni, u zavisnosti od aktuelnih događaja.

"Spoljašnost jako teško indukuje te korenite stvari, a prokrastinacija jeste korenita. Sumnjam da pandemija to može da izazove u nama."

Milarić dodaje da je pandemija korona virusa samo još više stavila u prvi plan pojedine poteškoće sa kojima se ljudi suočavaju. Ali, kako kaže, to i nije nužno loše.

"To nije loša stvar, jer onda dolazi i do potrebe da se problem rešava."

On objašnjava da knjiga o prokrastinaciji ne nudi definitivna rešenja, već pre svega "razumevanje fenomena iz kog mogu da se jave ideje za prevazilaženje".

"Često ljudi zbog životnog tempa nemaju vremena da nešto primete, a i ako primete, oni to odbace."

"Sa primećivanjem sledeći prihvatanje - 'Da, ja sad gubim vreme, odlažem nešto od danas za sutra. Nije mi drago zbog toga, ali to me ne čini ludim, zlim, samodestruktivnim, već je to deo celog sklopa koji čini mene i u ovom trenutku ja prokrastiniram'."

Kroz ta dva koraka, objašnjava Milarić, postupno se može doći i do poslednjeg - integracije.

"To je trenutak kada te stvari koje nam ne odgovaraju možemo da imamo u kontekstu svega ostalog, tako da one postupno gube na intenzitetu."

Milarić koristi psihologiju, kao i iskustvo u IT industriji, medijima i pop kulturi kako bi što bolje objasnio fenomen koji istražuje.

Zbog toga njegove knjige obiluju referencama na filmove, serije i romane u kojima ovaj autor uživa,

"Moj cilj je da pomalo informišem i pomalo zabavim. Ukoliko uspem da uradim i jednu i drugu stvar, ja sam zadovoljan".

U novoj knjizi, nastaloj upravo u toku pandemije korona virusa, dotakao teme korišćenja psihologije za bolje razumevanje i prevazilaženje masovnih strahova.

Sve njegove knjige su u elektronskoj formi, pisane na engleskom, i oblikovane tako da bi, barem u teoriji, mogle da se pročitaju za sat vremena.

Knjiga o prokastrinaciji izazvala je dosta pažnje.

"Javili su se ljudi sa pitanjima da li može da se čita na srpskom kao štampano izdanje, tako da sad aktivno radim na tome", kaže Milarić.

Dokaz da pisanje knjige o gubljenju vremena nije bilo puko gubljenje vremena.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...