Izvor: RTS, 10.Apr.2021, 06:12
Šta je carsko u carskom rezu, moje iskustvo
April je mesec carskog reza. I sama se pitam da li je toliko važan da kao i svi sveci nema samo jedan dan u godini već čak ceo mesec. Petina porođaja završi se na ovakav način, pokazuju podaci Narodnog fronta. Od tri moje trudnoće jedna je završena carskim rezom, ako poželim još dece, možda proverim statistiku.
Sećam se knjige "Vatra" u kojoj je porođaj opisan tako prirodno, nimalo drugačije od porođaja bilo koje druge vrste – žena je klekla >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na kolena i ceo posao je uradila sama uz pomoć zemljine teže. Da li je telo žene danas drugačije pa je carski rez tako neophodan? Činjenica je da spasava živote i majki i beba. Sa ovom spoznajom mi se ipak čini da je samo jedan mesec posvećen carskom rezu, malo.
Moja treća trudnoća završila se operativnim putem. Zarija se rodila u 34. nedelji (osmi mesec).
Početkom septembra 2019. godine oko ponoći osetila sam neki čudan pritisak u stomaku i videla naznake krvi. Odmah sam krenula ka Narodnom frontu. Imala sam osećaj da sam u začaranom krugu, jer sam pre nepunih godinu dana izgubila bebu, takođe, u 34. nedelji.
Mlada doktorka me je pogledala i ustanovila da sam počela da se otvaram, ali da ništa nije alarmantno, pošto je to treća trudnoća za četiri godine. Pitala sam da li je neophodno da odem na privatnu kliniku i uradim dodatne analize, ali me je uveravala da se vratim kući i da se odmaram.
Sutradan nije bilo dileme da opet moram u porodilište. Obimno sam prokrvarila. Hitno su me primili i konstatovali da sam otvorena šest prstiju i dali lekove za sazrevanje bebinih pluća. Objašnjeno mi je da je svaki dan bebe u stomaku veoma značajan i da ćemo svi da se potrudimo da je sačuvamo što duže.
Dobila sam jasne preporuke – nemoj da se krećeš, može da ti pukne vodenjak i da krene da ispada bebina ruka ili noga. Zastrašujuća rečenica u tom trenutku. Onda sam sama tumačila šta još ne bih smela, verovatno ni da se smejem, sigurno bi i to moglo da naškodi.
Svi znaju napad zaraznog smeha kada mu vreme nije, iako je situacija bila krajnje ozbiljna. Tri dana sam izdržala i onda je konzilijum odlučio da je vreme za carski rez kako ne bismo rizikovali da dobijem neku infekciju. Beba je bila poprečno okrenuta, tako da je to bila jedina opcija.
Bila sam spremna i verovala da će sve proći u najboljem redu. Predloženo mi je da idem u totalnu anesteziju zbog prethodnog negativnog iskustava, ali sam ipak zamolila doktorku da razmotri opciju spinalne anestezije, kako bih bila budna i mogla da se uverim da je sa bebom sve u redu.
Procenjeno je da su svi uslovi ispunjeni. U procesu pripreme za operaciju, najteže pada jednoj trudnici u osmom mesecu što ne sme da jede, a onda i određeni broj sati ni da unosi tečnost. Ništa strašno.
Došao je dan de. Pripremljena za porođaj, vezana zavojima po proceduri, prebačena sam u salu. Ceo tim doktora u ovom slučaju ulivao mi je veliko poverenje.
Dobila sam anesteziju kako ne bih osećala donji deo tela, ali sam sve vreme bila budna i doktori su sa mnom normalno komunicirali. Stavljen je paravan kako ne bih videla sam tok operacije, ali elem, veliko ogledalo bilo je iznad moje glave.
Izbor je postojao – da žmurim, ili da gledam kako mi otvaraju stomak i vadim svojim očima kako izvlače moju devojčicu.
Svaka žena bi izabrala isto. Gledala sam!
Ništa tu nije carsko, ni tokom porođaja, ni nedeljama posle, da budem precizna, ali osećaj da je beba bezbedno došla na svet i zaplakala, nema cenu.
.jpg)
