Izvor: Southeast European Times, 26.Maj.2012, 16:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srpska i albanska dijaspora dobijaju različit nivo podrške

Kada dođe do krize u inostranstvu, i srpski i albanski imigranti dobijaju pomoć – ali ne uvek iz svojih matičnih zemalja.

26/05/2012

Lili Linč i Linda Karadaku za Southeast European Times iz Beograda i Prištine – 26.5.2012.

Pored velikih kulturoloških razlika, pripadnici srpske i albanske dijaspore nađu se u generalno različitim neprilikama kada dođe do vanrednih situacija na stotine ili hiljade kilometara od kuće.

Srpsko ministarstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << za dijasporu procenjuje da oko 3,5 miliona Srba živi u inostranstvu – i da većina pruža značajan doprinos ekonomiji kod kuće.

Prema najnovijim statističkim podacima Svetske banke, Srbija je jedna od zemalja na vrhu u Evropi po primanju novčanih doznaka. Procenjuje se da je dijaspora poslala u Srbiju 2010. godine 4,5 milijarde evra.

Kada su vlasti u Sjedinjenim Državama 2010. godine oduzele Vuku i Verici Nastić njihovo dvoje dece nakon optužbi za zlostavljanje, par je apelovao na veliku srpsku zajednicu koja živi u Sjedinjenim Državama da pomogne, kao i na ljude kod kuće, u Srbiji.

Noćna mora Nastićevih počela je u Kaliforniji, kada je Vuk Nastić odneo svoj kompjuter na popravku u servis i kada su tehničari pronašli slike dvoje male dece tog para u kadi. Vlasnik servisa obavestio je policiju, a službenici Agencije za zaštitu dece odveli su decu iz njihovog doma. Optuženi za nemar i seksualno zlostavljanje, supružnici su tvrdili da nisu krivi za bilo kakvo loše postupanje i da su žrtve kulturološkog nerazumevanja.

Vest o problemima porodice ubrzo se proširila širom srpske zajednice u Sjedinjenim Državama, a na kraju je došla i do Srbije, gde su oni koji ih podržavaju krenuli u akciju. Srbi su brzo napravili Fejsbuk grupu pod nazivom „Pomozimo porodici Nastić da proslavi Božić sa svojom decom“.

Trojica psihologa iz Srbije, Zoran Milivojević, Žarko Korać i Žarko Trebješanin, uputili su pismo sudu u Kaliforniji objašnjavajući kulturološke razlike između Srbije i Sjedinjenih Država. Tadašnji srpski predsedniki Boris Tadić, psiholog po profesiji, objavio je slično saopštenje podrške porodici i sastao se sa američkim ambasadorom u Beogradu da razgovaraju o tom slučaju.

Na kraju nije podignuta optužnica i Nastićima su vraćena deca. Bili su odvojeni osam meseci.

Na susednom Kosovu, informativna internet strana Telegrafi izveštava da su novčane doznake iz dijaspore 2010. godine iznosile ukupno 511,6 miliona evra, a da 30 odsto direktnih stranih ulaganja dolazi od dijaspore. Pa ipak, pristup vlade dijaspori, i na Kosovu i u Albaniji više je bio da uzima nego da joj daje i pomaže.

„Ono što vi zovete dijaspora uporno kontaktira i konstantno pomaže Udruženje Majka Tereza albanske zajednice u Velikoj Britaniji“, izjavio je za SETimes Esat Brace, direktor udruženja.

Neke od njegovih glavnih aktivnosti su časovi albanskog jezika za decu i konsultacije i podrška zajednici koja govori albanski jezik. „Pomogli smo ženama koje su bile zlostavljane u porodici i radimo protiv nasilja u porodici. Pomogli smo osobama koje su bile u teškom stanju stresa i depresije zbog rata na Kosovu.“

„Nažalost, moramo da kažemo da nismo imali podršku bilo koje vrste [ni sa Kosova ni iz Albanije] i što je još gore, nije pokazano interesovanje, bar zvanično“, rekao je Brace, dodajući da oni nastavljaju da upućuju pozive za podršku obema vladama.

Anton Ćerimi, kosovski Albanac koji živi u Švajcarskoj, kaže da tamošnja dijaspora pre traži pomoć od švajcarskih institucija nego od kosovske ili albanske ambasade. Udruženje Majka Tereza i tamo je aktivno. Zajednica koja govori albanski jezik oslanja se na udruženje da pomogne ljudima u nevolji i koristi ga kao sredstvo komunikacije, zbog čega predstavlja jednu od najvažnijih veza.

Ogranak Udruženja Majka Tereza – Pomoć siromašnima – sa sedištem u Norveškoj, bira dve ili tri porodice kojima je pomoć najpotrebnija i obezbeđuje im novac od donatora.

Drugo udruženje pod nazivom Prijateljstvo pomaže oko 5.000 emigranata koji govore albanski jezik, u Riminiju, u Italiji. Ono radi na njihovom upoznavanju sa italijanskim zakonima i nudi praktičnu pomoć, poput pronalaženja posla ili smeštaja.

Situacija je drugačija u Srbiji. Parlament je u novembru 2009. godine usvojio novi zakon o dijaspori, naglašavajući „zaštitu interesa pripadnika dijaspore i zakonskih prava u inostranstvu preko konzularnih i drugih usluga“.

Pre usvajanja nacrt zakona je dostavljen različitim organizacijama iz dijaspore, uključujući Kongres srpskog ujedinjenja, radi komentara.

Pored vladinih institucija koje pružaju usluge Srbima u krizi u inostranstvu, ministarstvo inostranih poslova kaže da širom sveta deluje oko 1.500 organizacija srpske dijaspore. Iako se mnoge od njih uglavnom bave promocijom i zaštitom srpske kulture, mnoge pružaju i drugu podršku, uključujući pomoć izbeglicama.

Nastavak na Southeast European Times...