Izvor: B92, 12.Jul.2018, 19:48

Srebrenica i Bratunac: Pomen za srpske žrtve ubijene na početku rata u Bosni

Srebrenica i Bratunac: Pomen za srpske žrtve ubijene na početku rata u Bosni

Obeležena 26. godišnjica stradanja Srba u selima u okolini Bratunca i Srebrenice.

Stotine ljudi okupilo se na parastosu srpskim žrtvama ubijenim 1992. godine u selima u okolini Bratunca i Srebrenice.

Veruje se da je 69 civila ubijeno na današnji dan 1992. godine u srebreničkim selima Zalazju i Sasama i Biljači i Zagoni u opštini Bratunac.

Spomen soba civilima i vojnicima u centru Bratunca, koja broji 806 fotografija nastradalih vojnika i civila, ostala >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je prazna malo pre podneva 12. jula.

Zvaničnici opštine i porodice nastradalih najpre su upalili cveće i položili cveće i vence na bratunačkom groblju.

I obeležavanje 26. godišnjice stradanja obeležili su govori zvaničnika obe opštine u kojima se ističe da za ova ubistva niko nije odgovarao.

"Nismo uspeli da izvršimo pritisak na bilo koje pravosuđe. Slika nije crno-bela jer je previše zločina bilo na ovim prostorima", kaže Radojka Filipović, predsednica oppštinske organizacije Porodice zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Bratunac.

O gubitku muža i žrtvama Bratunca počela je javno da govori 2007. godine. Od tada do danas, kaže, ništa se nije promenilo.

Parastos žrtvama održan je petnaestak kilometara dalje, kod spomenika i kosturnice u srebreničkom selu Zalazje.

Porodicama nastradalih obratio se i načelnik opštine Srebrenica koji je ponovio da je ono što se dogodilo u selima oko Srebrenice i Bratunca "genocid o kome niko ne priča".

U Podrinju je stradalo 2.682 Srba, podaci su Centar za istraživanje rata i ratnih zločina u Bosni i Hercegovini. U širom području Podrinja, veruje se da stradalo oko tri i po hiljade ljudi.

Nakon parastosa, Zalazje je ostalo pusto.

U ovom selu već godinama živi samo jedan čovek.

Neđa Stanojević ima 79 godina i danas prvi put nije došao na parastos.

Da oda počast ocu koji je poginuo na današnji dan 1992. godine, došao je njegov bratanac Ivko Stojanović.

"Ovo jeste najtužniji dan za mene jer mi je danas otac ubijen i nekoliko rođaka".

Porodica Stojanović se u selo, u kome više ne živi niko sem "deda Neđe", vraća u toku leta i to samo kada ima posla sa malinama.

"Svi su otišli za Bratunac i Srebrenicu, a ja bih se vratio ovde", kaže.

Nekoliko kilometara strmog, krivudavog puta od nekadašnjeg centra Zalazja, gde se danas nalazi spomenik srpskim žrtvama, do Srebrenice ostalo je poluasfaltirano.

Stojanović kaže da se u Srebrenicu preselio zbog ćerke koja ne bi imala kako da stigne do škole da su ostali da žive u Zalazju.

Napuštenu rudarsku zgradu u kojoj u Srebrenici živi sa porodicom Stojanović bi rado zamenio za Zalazje.

"Posle rata, život ovde je nalik životu na Divljem zapadu. Ratni vojni invalid živi mesečno sa 49 maraka. To sam ja", kaže.

Dok pokušava da registruje automobil proizveden pre rata, 1984. godine, Stojanović kaže da bi rado otišao bilo gde van zemlje.

"Rat nismo napravili mi obični ljudi. Ne krivim ja nikog, ima poštenih muslimana. Ima poštenih ljudi svih vera".

Ipak, sećanje na 12. juli 1992. Stojanovića podseća na "komšije koje su to prestale da budu".

"Naser Orić je u onoj kući sedeo i pio pivo kod svog rođaka", pokazuje na jednu od porušenih kuća.

To je samo jedna od tridesetak kuća u Zalazju u kojem je pre rata živelo isto toliko porodica.

Naser Orić bio je komandant Armije Bosne i Hercegovine. Tribunal u Hagu oslobodio ga je odgovornosti za stradanja Srba na području Podrinja, nakon što je proveo dve godine u zatvoru zbog toga što nije sprečio ubistva i okrutno postupanje sa srpskim zarobljenicima zatvorenim u policijskoj stanici u Srebrenici 1992. i 1993. godine.

Te odgovornosti oslobođen je i pred sudom u Bosni, ali je Apelaciono veće Suda Bosne i Hercegovine početkom 2018. ukinulo oslobađajuću presudu i pozvalo na ponovno suđenje.

Srbija je 2014. godine raspisala poternicu za Orićem zbog sumnje da je počinio krivično delo ratnog zločina nad Srbima u opštini Srebrenica 1992. godine.

Sve fotografije: Vladimir Živojinović

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.