Izvor: RTS, 17.Okt.2019, 18:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija peta u Evropi po broju stabala oraha, nedovoljno za izvoz

Srbiija ima odlične klimatske uslove za proizvodnju oraha. Imamo i oko 2. miliona stabala, ali ne i prinos i kvalitet, koji zadovoljavaju domaće potrebe.
Razlog su uglavnom stari zasadi, sa sortama, koje imaju manju rodnost, ali i sitnije jezgro. Poslednjih godina, podižu se novi zasadi, koji bi trebalo da poprave sortiment, i omoguće izvoz tog koštunjavog voća.

Najstarija i najveća >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << plantaža oraha,u selu Krćevac kod Topole, ima oko 10.000 stabala. Porodica Arnaut na 10 hektara uzgaja, uglavnom, domaće sorte. Prvi su u Srbiji, kupili tresač za orahe, sakupljač i druge mašine, koje im , olakšavaju rad.
„Jer se sve to kvalitetno prska, kvalitetno radi i kvalitetno đubri i kvalitetno polivavnje", objašnjava Đordje Đurić- iz Krćevca kod Topole.
Zasad star dvadesetak godina, u punom je rodu. Prinos po stablu je do 25 klograma, od kojih ostane 7 kilograma jezgra. Do pre par godina, kaže Stefan Arnaut, cena je bila između 8 i 9 evra po kilogramu, danas, kaže zbog uvoza, znatno niža.
„Sigurno nismo u minusu, ali to nije ono što je nekad bilo. Nekada je bila mnogo veća zarada. Nas proizvodnja oraha košta 2,5 evra po kilogramu, prodajemo ga za 5 moždra i malo ispod. To nije loše, ali mi nismo zadovoljni sa tim", kaže Stefan Arnaut iz Aranđelovca.
Deo ovogodišnjeg roda prodaće marketima i kolačarima, kaže Stefan. Ostalo će u hladnjaču da sačeka bolju cenu.
Za razlku od proizvođača, kupci su zadovoljni. Niže cene na pijacama u Srbiji, povećala je potražnju.
„Ove godine su više rodili orasi, zato su i jeftiniji, malo za dvadesetak posto. Prošle godine su bili 1.000 ,ove godine su jeftiniji, 700 dinara", kažu građani.
Sa 1.900 .000 stabala oraha, Srbija je peta u Evropi, ali prinos od 24.000 tona, ne zadovoljava ni polovinu domaćih potreba. Zato stručnjaci savetuju podizanje plodonosnijih zasada, kao što su čendler i lara.
„Upravo će te sorte omogućiti da proizvodnja na našem području zadovolji naše potrebe, a samim tim, možemo da budemo izvozno orijentisani", kaže Violeta Petrović Luković, PSSS.
Mesta za nas na tržištu ima. Dosadašnji veliki izvoznici: Turska, Mađarska,Bugarska i Rumanija smanjile su izvoz. Samo Evropi godišnje nedostaje oko 100 tona oraha u jezgru.

Nastavak na RTS...