Izvor: Danas, 05.Avg.2014, 20:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija koristi samo dva kredita sa donatorske konferencije
Beograd - Manje od tri nedelje pošto je predsednik Srbije Tomislav Nikolić najavio podizanje spomenika donatorima sa briselske konferencije, ispostavilo se da će za obnovu poplavljenih područje biti potrebno mnogo više novca od onog koji je tamo prikupljen. Od 995 miliona evra sa kojima smo se, prema rečima naših zvaničnika, vratili iz Brisela, Srbija će za sanaciju štete imati svega 106 miliona evra bespovratne pomoći.
Od 889 miliona evra pomoći koje su nam date u >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << obliku kredita Srbija namerava da u najskorijem periodu iskoristi samo dva kredita u ukupnom iznosu od tek 267 miliona evra, rečeno je Danasu u Kancelariji za obnovu poplavljenih područja. Na taj način će čak 622 miliona evra pomoći koja je prikupljena na donatorskoj konferenciji, barem u početku, ostati na računima Evropske komisije.
Kako navode u Kancelariji za obnovu poplavljenih područja, za sada se radi na pripremi aplikacije za konkurisanje za izuzetno povoljan japanski kredit i Urgentni kredit za sanaciju od Svetske banke. Japanski kredit iznosi 40 miliona evra, sa rokom otplate 40 godina i grejs periodom od 10 godina, sa simboličnom kamatnom stopom od 0,01 odsto. Kredit Svetske banke za sanaciju posledica poplava iznosi 227 miliona evra, pod za sada nepoznatim uslovima.
Od 106 miliona evra bespovratnih donacija, najveći deo došao je iz Evropske unije - 80 miliona evra. Švajcarska je Srbiji poklonila 5,9 miliona evra, a Japan, ponovo, pet miliona. Srbija je od Norveške dobila 4,1 milion evra donacija, a po dva miliona evra donirale su Austrija, Švedska i SAD.
Na donatorskoj konferenciji za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, koju su na inicijativu predsednika Srbije Tomislava Nikolića zajednički organizovali Evropska unija, Francuska i Slovenija, učestvovalo je 35 zemalja i sedam institucija. Francuska je Srbiji poklonila milion evra, Velika Britanija 1,25 miliona, a Slovenija 150.000.
Podaci Evropske unije pokazuju da neke od zemalja učesnica konferencije nisu donirale novac niti ponudile kredite, što ne znači da te države Srbiji nisu dale nikakvu pomoć, jer je većina još pre donatorskog skupa u poplavljena područja poslala opremu ili ljudstvo ili novčana sredstva.
Među takvima je Rusija, koja na konferenciji nije obećala dodatna sredstva, ali je zato njen spasilački tim od 79 ljudi bio prvi koji je srpskim službama pritekao u pomoć, a Rusija je potom poslala i nekoliko aviona humanitarne pomoći, opremu i helikoptere koji su učestvovali u spasavanju.
Slično je i sa Nemačkom, pored čijeg imena na spisku donatora takođe stoji iznos nula, ali je poznato da je Vlada ove države još pre konferencije za Srbiju i Bosnu odvojila dva miliona evra, a tokom poplava je poslala i pumpe za vodu i drugu opremu, kao i humanitarnu pomoć.
Okvirne procene govore da su majske poplave napravile štetu od 1,5 milijardi evra.
Đelić dao 20.000 evra, Subotić 50.000
Vlada Srbije je juče objavila i spisak donatora koji su na njene račune uplaćivali novac tokom poplava, nevezano za donatorsku konferenciju. Prema podacima Ministarstva finansija, zaključno sa 2. julom, na dinarski, devizni i Pejpal račun Vlade stiglo je ukupno 3,38 milijardi dinara pomoći, odnosno oko 29,25 miliona evra.
Najviše novca Srbiji su dali Ujedinjeni Arapski Emirati, preciznije emirat Abu Dabi - 7,5 miliona evra. Grčka ambasada u Beogradu je uplatila 200.000 evra pomoći, a makedonsko Ministarstvo spoljnih poslova 98.550 evra. Novac su poslali i brojni pojedinci. Između ostalog, Vlada je objavila da je bivši teniser Slobodan Živojinović uplatio 110.000 evra, a bivši košarkaš Dejan Bodiroga 50.000 evra. Nekadašnji ministar finansija, a sada bankar u francuskoj investicionoj banci Lazard Božidar Đelić iz Pariza je poslao 20.000 evra, dok je biznismen Stanko Subotić iz Švajcarske uplatio 50.000 evra opštini Ub iz koje potiče.
.jpg)
