Izvor: B92, 04.Avg.2021, 10:00

Srbija i finansije: Kako pomorci plaćaju porez kada se vrate u Srbiju i da li se razlikuju od frilensera

Srbija i finansije: Kako pomorci plaćaju porez kada se vrate u Srbiju i da li se razlikuju od frilensera

Procenjuje se da oko 20,000 ljudi iz Srbije radi na brodovima u inostranstvu. Šta ih čeka kada se vrate kući?

Sonja Denić iz Aranđelovca provela je tri i po godine radeći u barovima na prekookeanskim brodovima, a u Srbiju je dolazila na nekoliko meseci da se odmori i napuni baterije pre nove plovidbe.

"Život na kruzeru znači odvojenost od porodice i radni dan koji nekada traje više od 12 sati - što bezbrižno vreme kod kuće čini jako dragocenim", kaže ona.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Ali to vreme sada možda neće biti tako bezbrižno, pošto bi srpske pomorce i lađare po povratku sa plovidbi mogli da dočekaju problemi sa porezom.

"Niko ne zna da vam kaže koji je iznos koji treba da platite, za svakog se razlikuje pošto ne postoji regularna i jedinstvena praksa - to je najveći problem", kaže za BBC na srpskom Branislav Vajda, predsednik Granskog sindikata lađara i pomoraca Srbije i Udruženja profesionalnih lađara Srbije (UPLS).

Republika Srbija nema zakone i podzakonske akte koji posebno regulišu i bliže objašnjavaju delatnosti pomorstva i lađarstva.

Aktivna diskusija oko njihovog oporezivanja počela je posle protesta frilensera, koji su se početkom 2021č godine pobunili zbog predloga novog Zakona o porezu na dohodak, kaže Vajda.

Međutim, prema njegovom mišljenju, problem sa zakonom postoji još od osamostaljenja Crne Gore 2006. godine.

Srbija, kao samostalna država, nikada nije donela adekvatan zakon zato što su nadležni smatrali da "mi nemamo pomorce i more", smatra on.

Ipak, situacija se sada značajno promenila - tada je broj pomoraca i lađara bio manji, a većinom se radilo o nautičkom osoblju.

Danas u tu grupu spadaju mnogi, "od konobara do frizera" koji rade na brodovima.

Pomorci i lađari ne traže apsolutno oslobađanje od plaćanja poreza, ali nejasnoće u zakonu koji ne prepoznaje njihova zanimanja najveći su problem za građane Srbije koji rade na plovilima izvan zemlje, kaže Vajda.

Iz UPLS-a su dobili četiri različita tumačenja Zakona o porezu na dohodak građana u neformalnim razgovorima sa predstavnicima četiri poreske uprave, napominje on.

Ministarstvu finansija su, početkom maja, uputili molbu za definisanje poreskog statusa pomoraca Srbije i domaćih radnika na stranim brodovima, ali i dalje čekaju na odgovor.

Tražili su da im se objasni da li se pomorci i lađari smatraju rezidentima ukoliko provode više od pola godine van zemlje, kao i da se definišu obaveze za pomorce koji su rezidenti i nerezidenti.

Njihova molba je "uzeta u rad", rekli su iz ministarstva u mejlu poslatom UPLS-u 16. juna u koji je BBC na srpskom imao uvid.

Ne uzima se u obzir da su ljudi na brodovima imali zdravstveno ili penziono osiguranje za vreme trajanja ugovora i onda žele da vam naplate porez u Srbiji za celu godinu, tvrdi Vajda.

"Neki poreski inspektori mogu da odluče i da naplate porez na bruto dohodak koji uključuje troškove prevoza, ishrane, smeštaja i ostalih stvari koje nisu vaša plata", ističe Vajda.

Većina radnika iz Srbije na plovidbama u inostranstvu nije stalno zaposlena, već se potpisuju ugovori na nekoliko meseci i prilikom svakog novog angažmana sastavlja se novi.

Bogdan Jovanović, kuvar iz Beograda, radio je na prekookeanskim i rečnim brodovima u Evropi.

Preko okeana je putovao kao zaposleni u kompaniji Tui Kruzes, nemačkom firmom sa sedištem u Hamburgu, čiji kruzeri plove pod malteškom zastavom.

"Mislim da to rade upravo zbog poreza, staža, prekovremenog rada i ostalih stvari, jer Malta ima poreske olakšice u odnosu na Nemačku", objašnjava Jovanović.

Kada je radio na rečnim brodovima, imao je ugovor sa kompanijom River Advajs iz Bazela u Švajcarskoj.

"Ta kompanija ti otvori nalog na platformi za elektronsko plaćanje Leo Pej sa Malte i obavezan si da tu primaš platu", kaže ovaj kuvar.

Dodaje da je bio zdravstveno osiguran i na rečnom i na prekookeanskom brodu, ali kaže da mu nije uplaćivano penziono osiguranje.

Radnici iz Srbije rade i na brodovima američke korporacija Princes Kruzes sa sedištem u Kaliforniji.

Na sajtu ove kompanije navodi se da svi zaposleni na njenim brodovima koji nisu američki rezidenti treba da podnesu zahtev za plaćanje poreza prilikom povratka u svoju zemlju.

Princes Kruzes sve one koji dolaze iz tih zemalja angažuju po modelu samozapošljavanja, dodaje se.

Iz Udruženja profesionalnih lađara Srbije (UPLS) kao primer dobre prakse navode Hrvatsku.

Pomorski zakonik Republike Hrvatske donet je 2004, a dopunjen 2009. godine.

Prema odredbama ovog zakona, član posade broda u međunarodnoj plovidbi je obveznik poreza na dohodak samo u slučaju da vreme provedeno na brodu ne prelazi 182 dana u poreskoj godini.

Prijava poreza za samozaposlene je, kao i u Srbiji, obaveza pomoraca i lađara.

"U Hrvatskoj pomorci koji su veći deo godine u inostranstvu plaćaju prosečno stotinak evra mesečno u periodu koji provode kod kuće za penziono i zdravstveno osiguranje, što je prihvatljivo i to je primer dobre prakse", ocenjuje Branislav Vajda.

Na sajtu Sindikata pomoraca Hrvatske postoji i kalkulator obračuna poreza i članovi ovog sindikata mogu da dobiju informacije o sumi koju bi trebalo da plate državi po povratku u Hrvatsku.

U susednoj Crnoj Gori, Zakon o porezu na dohodak fizičkih lica rezidente definiše na isti način kao i srpski propisi - taj status imaju oni koji provedu više od 183 dana u zemlji u toku poreske godine ili oni koji imaju prebivalište, centar poslovnih i životnih interesa u Crnoj Gori.

Međutim, u ovom zakonu naglašeno je da naknade za troškove poput prevoza, ishrane ili smeštaja nisu oporezivi.

U ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici porez na dohodak je 9 odsto, osim ako primanja prelaze visinu prosečne godišnje plate u Crnoj Gori i u tom slučaju iznosi 11 odsto.

Vajda tvrdi da bi neadekvatni propisi u Srbiji mogli da dovedu do iseljenja pomoraca i lađara u zemlje u kojima je ta sfera detaljnije uređena, među koje spada i Hrvatska.

Sonja Denić se, s druge strane, pita zbog čega bi neko ko je devet ili deset meseci proveo na kruzeru platio porez u Srbiji.

"Nisam imala ništa sa Srbijom u tom periodu, osim što sam ovde potrošila novac zarađen u inostranstvu.

"Ne znam za šta bih platila porez kada sam u Srbiji bila samo na odmoru, ne vidim razliku između nas i drugih Srba koji rade u inostranstvu i plaćaju porez u tim zemljama", kaže ona.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...






 Povezane vesti

Srbija i finansije: Kako pomorci plaćaju porez kada se vrate u Srbiju i da li se razlikuju od frilensera

Izvor: Radio 021, 04.Avg.2021

Procenjuje se da oko 20,000 ljudi iz Srbije radi na brodovima u inostranstvu. Šta ih čeka kada se vrate kući?

Nastavak na Radio 021...

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.