Izvor: Blic, 05.Okt.2017, 21:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Španac i Katalonac ukrstili koplja za "Blic": Madrid nas ponižava i naziva NACISTIMA! Barselona je pokušala PUČ!
Havijer i Ćavi žive u Barseloni i privatno su prijatelji, ali njihovi stavovi po pitanju nezavisnosti Katalonije su na potpuno suprotnim stranama.
Havijer Rodrigez živi u Barseloni oko pola godine i za “Blic” ističe kako veoma voli Kataloniju i Katalonce kao i sve “druge ljude širom španskih regiona”. On se protivi održanom referendumu za nezavisnost severoistočne španske regije i, kako kaže, za to ima tri razloga.
- To je potpuno ilegalno. Pravo na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << samoopredeljenje rezervisano je za nedemokratske režime i one koji ne poštuju vladavinu prava. Prema mom mišljenju, katalonska vlada je pokušala puč. Što se tiče stava Katalonije da doprinose više španskoj vladi od svih ostalih regiona, reći ću samo da, na primer, Madrid doprinosi skoro dvostruko više sa milion manje ljudi. To je nešto u šta Katalonci slepo veruju svojoj vladi bez da zastanu i provere činjenice - objašnjava Havijer za naš list.
Kao treće, navodi mladi inženjer mašinstva i građevine, jesu optužbe koje svakodnevno pristižu iz Katalonije na račun španske vlade, sa čime se on, priznaje, delimično slaže.
- Ono što iznova ističu jeste da španska vlada ne želi da sluša brige Katalonaca (pojedine leže u lažima tamošnje vlade), kao i da je vladajuća partija korumpirana, a ljudi i dalje glasaju za njih (sa tim se slažem). Dok oni misle da način da se ova vlada smeni leži u kršenju zakona i ilegalnim referendumima, mislim da je mnogo bolje koristiti pravu demokratiju na izborima 2020 - siguran je Havijer.
Poslednjijh nekoliko dana uoči referenduma Havijer je opisao kao veoma tenzione jer je “španska vlada poslala dosta policije kako bi sprečila katalonsku vladu da ilegalno sprovede ono što je naumila”.
- Dosta ljudi kritikuje špansku policiju jer su koristili prekomernu silu i ja ne odobravam nasilje, ali oni su radili svoj posao kako bi izbegli nešto što je prema mom mišljenju još nasilnije, a to je puč - dodaje.
Na pitanje kako vidi budućnost Španije, Havijer kaže da je to vrlo neizvesno.
- To se neće rešiti za godinu ili dve. Španska i katalonska vlada moraju promeniti svog predsednika i nove moraju biti daleko inteligentnije od onih koje imamo sada. Želeo bih da se usaglase sa uslovima i održe referendum na kojem će ljudi znati šta glasaju i onda ćemo zaista dobiti kraj ove priče. Hteo bih da dodam i da u ovom trenutku referendum nema nikakvu garanciju jer postoje dokazi da su isti ljudi glasali po dva-tri, pa i više puta sa različitih biračkih mesta.
S druge strane, njegov prijatelj Ćavi Miro Argemi čvrsto veruje da Katalonija zaslužuje nezavisnost zbog čega je ovih dana na ulicama Barselone protestujući sa svojim sugrađanima protiv vlade u Madirdu. I sam je deo pokreta za katalonsku nezavisnost za koji kaže da je politički potpuno transverzalan.
- Postoje i desno i levo orijentisane stranke koje podržavaju nezavisnost. Sve one su se poslednjih 18 meseci udružile da pripreme referendum, a onda i proglase nezavisnost. Ono što je veoma važno jeste da je pokret potpuno miran i nikada nije koristio nasilje. Treća karakteristika je ta da je nastao na ulici, a ne iz političke partije. Organizuju se konferencije, aktivnosti i debate sa ciljem da se ubede ljudi da je za Katalonce bolje da imaju vlastitu državu - objašnjava Ćavi.
Razloge u aspiracijama ka samostalnoj državi najčešće pronalazi u istoriji.
- Katalonija je stara nacija sa sopstvenim jezikom i kulturom koja se oduvek borila za vlastitu samoupravu i za to imamo istorijske, političke, ekonomske, kulturne/lingvističke i dostojanstvene razloge. Sve do 1714. bili smo kraljevstvo sa vlastitim ustavom, valutom, vojskom i institucijama, a borili smo se sa Engleskom, Portugalijom, Austrijom i Holandijom protiv Španije i Francuske. Te godine, Španci i Francuzi zauzeli su Barselonu, zabranili katalonski jezik i potisnuli institucije. Od tada je mnogo puta bilo nemoguće biti Katalonac u španskim okvirima. Kada je 1939. Franko osvojio Građanski rat, opet su zabranili jezik. Posledica svih tih represija jeste da se mnogi Katalonci nikada nisu identifikovali sa španskim političkim projektom - objašnjava Ćavi.
On dodaje da su se nakon Frankove smrti nadali da će dolaskom demokratije “napokon biti moguće izgraditi modernu špansku državu koja shvata da su kulturne razlike bogatstvo, a ne nešto protiv čega se treba boriti”.
- Do 2010. katalonski pokret bio je usredsređen na stvaranje istinski demokratske i moderne španske države. Prelomni momenat bio je kada je španski parlament odbacio Estatut (kao mini katalonski ustav) i zabranio pojedine delove. To je za nas bilo poniženje i podrška nezavisnosti skočila je sa 15 na 45 procenata.
Ćavi ističe i ekonomske razloge navodeći da se svake godine 16 milijardi poreza prikupljenih u Kataloniji šalje u ostale španske regije.
- To je 8,5 odsto našeg BDP. Mi podržavamo regionalnu solidarnost, ali ovo je otišlo predaleko - napominje.
Za kraj, ističe mladi producent, španski političari i ministri ih nazivaju nacistima.
- Nacisti zato što želimo da glasamo kao Škoti? Nacisti sa mirnim pokretom...? Postoji stotine deklaracija koje vređaju Katalonce, na radiju, TV-u i među političarima. Ko želi da živi unutar zemlje gde su uvrede politički profitabilne? - zaključuje naš sagovornik.
.jpg)
