Izvor: SrbijaDanas.com, 29.Sep.2017, 15:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sin bivšeg vlasnika ŠAPIĆEVE NELEGALNE PARCELE tvrdi: Nema šanse da je otac prodao lokal za samo 30.000 evra!

Objekat ima preko 100 kvadrata, na onakvoj lokaciji prodat za samo 30.000 evra koliko piše u ugovoru?

Parcela u Studentskoj 45a, na opštini Novi Beograd, koja je bila u vlasništvu Alili Amdija,  26. oktobra 2016. godine prodata je Radetu Dedoviću, ujaku predsednika gradske opštine Novi Beograd Aleksandra Šapića, koji je postojeći objekat srušio do temelja i izgradio novi objekat na dve etaže.

Međutim, ta građevina je potpuno bespravno sagrađena i zato >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << je Sekretarijat za inspekcijske poslove grada uputio je gradskoj opštini Novi Beograd nalog da se ona sruši. Uklanjanje bespravnog objekta započeto je 22. maja 2017. godine, a do danas nije okončano, uklonjen je samo prvi sprat, a četiri meseca kasnije, ova građevina i dalje stoji na istom mestu.

ŠAPIĆ DOBIO ZVANIČNO UPOZORENJE OD GRADA: Hitno ukloniti bespravni objekat u Studentskoj 45a! (FOTO)

Međutim, sada se postavlja pitanje validnosti samog investitora, jer sin Alilija Amdija, govori da je nemoguće da je njegov otac prodao lokal:

-Samo što se nisam šlogirao, kada sam prošao pored gradilišta i na tabli pročitao: investitor Alili Amdi!? Moj pokojni otac! Nisam verovao svojim očima šta sam pročitao!?

Ovim rečima, Amid Amdi, sin pokojnog Alili Amdija, vlasnika ćevabdžinice u Studentskoj broj 45a, opisuje za portal Embargo šok koji je doživeo prilikom slučajnog obilaska mesta gde je nekada bila radnja njegovog oca, a u tom trenutku veliko gradilište!Trebalo mu je poprilično vremena da se povrati od šoka:

– Samog sebe sam pitao, onako skoro naglas, ljudi, pa kako može mrtav čovek da bude investitor?! – nastavlja svoju ispovest za Embargo Amid Amdi.

– Gledam okolo radnike, koji nešto rade, a niko nije mogao da mi odgovori otkuda ime moga oca na tabli kao finansijera te gradnje.

Na pitanje zašto nije reagovao i nije otišao u opštinu Novi Beograd da se raspita, Amid odgovara:

– Hteo sam prvo da odem, onako besan, da ih „lepo pitam, kako može mrtav čovek da bude investitor“? Bio sam baš ljut! Znate, otac mi je…Ali, nešto mi govorilo, u meni, da li da se u to petljam…Ko zna kakvi su to ljudi…Pa onda pomislim, da ne ispadne neki problem, što ja, kao sin pitam… Ma, hteo sam i da zovem telefonom, da pitam nekoga, kako je to ovde u Beogradu moguće… I opet, pomislim, „ko zna ko stoji iza toga“, kakvi su… Ne trebaju mi problemi…A, opet, s druge strane, ja znam koliko je moj otac bio dobar čovek. To mi i danas svi spominju..

Na pitanje da li mu je poznato da je njegov otac prodao objekat ujaku predsednika opštine Novi Beograd, Aleksandra Šapića, izvesnom Radetu Dedoviću, on odgovara:

– Ja ništa ne znam o tome detaljno, jer nisam bio uključen u to. Znam samo onako usput, ništa detaljno… Moj otac je, svi kažu bio miran i pošten čovek i znam da je poznavao Šapiće. Razboleo se. Nije više bio za rad, a ceo život je znao samo da radi i radi… Ali znam da je poslednja stvar na svetu bila, da proda taj lokal?! Jer, to je bio njegov život! Majka nije bila sa njim u Beogradu. I ona je sada u poznim godinama. Stara i nemoćna za rad! Znao je Šapiće, to mi je poznato! Dugo su se poznavali...

Međutim, Amid odbija da prihvati priču da je njegov otac prodao radnju za 30.000 evra:

– Nema šanse da je onoliki objekat od 100 kvadrata, na onakvoj lokaciji prodat za samo 30.000 evra koliko piše u ugovoru?! – kategoričan je Amid Amdi. – Gde su pare? Gde je ostatak para od stvarne vrednosti lokala? Ja nisam bio uključen, ali toliko znam… Gde je drugi ugovor sa punom cenom vrednosti lokala? Nema „nigde“ drugog ugovora, drugih papira… Ubeđen sam da je bilo dva ugovora, ali onog drugog, sa pravom cenom i pravom cifrom – nema ga! Nema ugovora, a nema ni para za nas. Niti ih je dobio moj otac!? Verujem da je moj otac potpisao dva ugovora: jedan za overu, zbog poreza i drugi interni, po kome je trebalo da bude isplaćen?! Ali, nije! Samo mi ni danas nije jasno da je odlučio da ipak proda taj lokal?

Amid navodi da je njegova majka znala za prodaju, ali nije bila direktno uključena i ne zna ništa više o tome.

– Ali, moj otac je umro samo mesec i po dana pošto je prodao objekat i potpisao ugovor!? Sve se nekako izdešavalo brzo, ali sam siguran da onaj objekat vredi mnogo više nego tih 30.000 evra koliko piše u ugovoru! To je bilo verovatno zbog poreza državi, kao što rade mnogi… Ali, sada nema moga oca koji bi vam mogao precizno i pošteno sve reći… Pa, ga još kače na tablu, kao da je živ. Moram saznati istinu. Moramo saznati, jer mi nemamo nikakve papire, samo je majci bilo poslato 15.000 evra! Dobila je polovinu od te cifre iz ugovora, kao supruga, bračni drug. Ali, zato ne znamo gde je završila ona druga polovina? Bar ta suma…Moramo saznati punu istinu za sve!

Amid tvrdi da nikada nije čuo za Boricu Maljević, koja je potpisala zapisnik gradske inspekcije na licu mesta i tvrdila da je njegov otac investitor.

– Siguran sam da ništa od toga nije tačno, kao što sam ubeđen da objekat nije prodat za samo 30.000 evra kako piše u zvanično overenom ugovoru!? Moj otac je bio pošten i dobar čovek, ali mislim da nije bio toliko naivan, da nije umeo da proceni vrednost nečega ušta je bio uložio čitav svoj život…

Ova afera sada dobija neku drugu dimenziju, pa javnost traži odgovore: da li je i ko utajio porez prilikom kupovine lokala u Studentskoj 45a, prikazujući lažnu cenu na ugovoru? Ili: ko je i na koji način ubedio Alilija Amdija da proda nešto, što njegov sin kaže – nikada ne bi prodao?!

Zaista, kako je moguće da ugostiteljski objekat od 104 kvadrata na lokaciji ulaz u Studentski grad vredi samo 30.000 evra? Bez obzira što nije imao građevinsku dozvolu. Ali, je sagrađen daleke 1982.godine i imao je privremenu dozvolu. Ona nikako nije mogla da mu toliko umanji cenu, da se proda po toliko nižoj ceni.

Nastavak na SrbijaDanas.com...