Izvor: SrbijaDanas.com, 12.Jun.2021, 11:07

ŠTA JE POSTKOVID SINDROM I KAKO GA PREPOZNATI: Mnogima ni lekari ne veruju, a ljudi prolaze kroz pakao!

- Svaki deseti pacijent koji je preležao koronu čak i posle šest meseci oseća hroničan umor i ima postkovid sindrom - kaže predsednik Udruženja za neurokardiologiju Srbije i šef Neurokardiološke laboratorije KBC "Bežanijska kosa" Branislav Milovanović

- Korona ne ugrožava samo pluća, ona je sistemska bolest i mesecima nakon što je neko preleži može ostaviti posledice i na srce, štitnu žleždu, nervni sistem... Sve to može bukvalno odvesti u invaliditet - upozorava >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << dr Milovanović.

Doktor Milovanović objašnjava da postkovid sindrom još nije zvanično dobio svoju šifru, ali od 1969. godine postoji oznaka koju je Svetska zdravstvena organizacija dala za postvirusni sindrom umora "G-93.3" – većina naučnika smatra da je to isti sindrom i ista bolest.

On navodi i da Srbija još nema podatke o broju onih koji pate od postkovid sindroma, ali da velike zemlje poput Francuske ili Nemačke prijavljuju na stotine hiljada pacijenata.

- To je ozbiljan sindrom, multisistemska bolest, a srce i pluća su samo neki od organa koji bivaju oštećeni. Javljaju se i problemi sa pamćenjem, neurološki problemi – mravinjanje, drhtanje i utrnulost ruke ili noge. Pacijenti se bore i sa anksioznošću i napadima panike. Javljaju se i prolemi sa digestivnim tektom – zatvori i prolivi. Mogu biti dijagnostikovani i hašimoto, policistični jajnici, insulinska rezistencija - podugačak je spisak mogućih zdravstvenih tegoba.

Ovaj sindrom ostavlja posledice i na regulaciju krvnog pritiska.

- Poremećeni su refleksi koji regulišu krvni prtisak. Pronašli smo takve signale kod kovida i te promene su izaraženije nego kod infarkta - objašnjava neurokardiolog.

Milovanović dodaje da posledica ovog sindroma može biti i hronično povišena telesna temperatura, tu su i promene na koži, alergije.

Ono što je najproblematičnije je osećaj nesavladivog umora.

- Obično su u pitanju mlađi ljudi. Karakterističan je potpuni gubitak energije. Vi se naspavate, odete na posao i posle dva-tri sata više ne možete da radite i nemate više energije. Kada uradite dijagnostiku ne nađe se ništa specijalno. U osnovi je utvrđeno da su oštećene mitohondrije – organele koje proizvode energiju. U svetu se formiraju instituti koji se bave ovom problematikom - navodi naš sagovornik.

Kada je reč o simtomu hroničnog umora, bez vidljivih posledica po organe, nije lako dijagnostikovati problem.

- Pošto dijagnostika ne pokazuje ništa specifično, ti pacijenti su često žrtve nerazumevanja na poslu i u porodici. Glavne promene su zapravo na autonomnom nervnom sistemu, koji je, zapravo, softver našeg organizma - objašnjava Milovanović.

Terapija i lečenje su vrlo kompleksni, od vitamina do lekova za obnavaljne mitohondrija.

- To je složen, multidisciplinaran proces. Posle preležanog kovida neophodno je imati na umu da priča nije završena. Potrebno je intenzivno nastaviti sa uzimanjem antioksidanasa i pratiti stanje zdravlja narednih šest meseci kako ne bi ušli u sindrom hroničnog umora. Po dosadašnjim iskustvima, uz multidisciplinarni pristup, kod obolelih od sindroma hroničnog umora je potrebno najmanje sedam meseci do dve godine da se povrati normalno funkcionisanje organizma - zaključuje naš sagovornik.

Nastavak na SrbijaDanas.com...