Izvor: Glas javnosti, 28.Jun.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rušenje lažne države neoružanim akcijama iznutra!
Piše MR Zoran Petrović Piroćanac, IPS , CENTAR JUGOISTOK
I pored slabljenja jedinstva otpora, i uprkos tome što nemačka vlada stavlja tačku na kampanju nesaradnje sa okupatorom, polako se pojavljuju i plodovi generalizovanog otpora. Doduše, najpre u inostranstvu. Belgijanci će se usprotiviti metodama svoje vlade u Nemačkoj. U Francuskoj se javlja grupa advokata (koje antinemački raspoloženi Francuzi proglašavaju „švapskim advokatima“), koji brane Nemce. Krajem 1923, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << predsednik Poenkare priznaje pred Skupštinom neuspeh. Sve ovo prouzrokuje međunarodne pregovore o Nemačkoj. Tada na scenu stupaju SAD i Velika Britanija, koje svojom diplomatijom uspevaju da izmene sistem naplate ratne štete. Nemačka čak dobija zajam, uz pretpostavku da će ostati ujedinjena, pa uskoro stabilizuje marku. U junu 1925, okupacione franko-belgijske trupe se povlače iz Nemačke. Istoričari kažu-Nemačka nije pobedila, ali je sačuvala suštinu. Rurska oblast je ostala nemačka, a okupatori nisu uspeli da isisaju ekonomske resurse.
O ovom svojevremeno piše francuski autor Žan Marišez: „Pažnja svih ostaje usredsređena na predmet sukoba: nenasilnost, korišćenje zakona, umnogostručavanje malih akcija, koherencija. Otpor je neoružan i jedino je moguć i duboko legitiman.“ Marišez savetuje izbegavanje sabotaže, jer često „proizvode nezdravu klimu, i smanjuju simpatije prema otporašima. Treba ih izbegavati, ili se koristiti suzdržanošću i pojaviti se direktno sa strategijom nenasilnog otpora. Nasilje naspram nenaoružanih ljudi, kod agresora stvara velike probleme: moral trupa pada, odlučnost njegovog javnog mnjenja se krnji. To može da bude početak rasula. „Predmet ovog teksta, međutim, nije potonje hitlerovsko-nacističko vreme, već nenasilni rurski otpor, bitan kao iskustvo na više nivoa pre svega, primer pokazuje da jedna vlast postoji tek kada su joj podanici poslušni. Nikakva sila okupatora ne može da postigne svoj cilj bez saradnje domaćeg stanovništva.
Ovakve akcije krnje autoritet okupatora, koštaju ga skupo i demorališu ga i umaraju. Brzo, inteligentno i strategijski dugoročno pozicionisanje naspram okupacije je od odlučujuće važnosti za otpor agresiji i okupaciji. Naravno da situacija na Kosmetu umnogome ima drugačije karakteristike, ali je bitna kolektivna svest da šiptarska država ne može da bude država Srbima i da je uspela okupacijom( SAD-EU). Ne zaboravimo da su Albanci-Šiptari decenijama uporno vaspitali svoju decu upravo da su „Srbi okupatori, uzurpatori njihove zemlje i resursa, suštinski neprijatelj šiptarskog naroda.“ Pred kamerom televizije Frans 2, u izbegličkom logoru u Makedoniji, 9. maja 1999, osmogodišnja šiptarska izbeglica odrecitovala je svetu jasnu poruku naučenu od roditelja: „Vi, Srbi, ostavićete sve same siročiće jer Kosovo je Albanija/i to je jedinstveni narod.“ Kolektivni otpor je okupljački, ujediniteljski. Tu strategiju razumeju svi slojevi stanovništva.
Na Kosmet je alavi svetski kapital stigao s namerom da isisava naš ugalj i druge sirovine, pa se mora naterati „da propišti majčino mleko“. Lagano, strpljivo, uporno jer je u pitanju dugoročni srpski nacionalni interes, kome je ime neprikosnoveno pravo naroda na održivi razvoj, garantovan u OUN. Problem je suštinski jednostavan: šta će jesti naša deca i unuci, ako nam definitivno preotmu resurse, garanciju održivog razvoja Srbije u 21. i narednom stolećima? Šta kada Albanci-Šiptari počnu, uz punu asistenciju alavih multinacionalki, da nam naplaćuju našu struju dobijenu iz kosmetskog uglja? Svaki Srbin treba, shodno toj spoznaji, da ima u svesti kako je uporna primena građanske neposlušnosti prema okupaciji, od istorijskog značaja za našu budućnost. U ovom času je prerano da animiramo i Albance kako će u prljavoj igri eksploatisanja zajedničkih resursa, i oni sami na kraju biti opljačkani za dug period. Možda ćemo jednog dana zajedno raditi na rešavanju tog problema, ali sada su oni u periodu euforije, pod narkozom sindroma „Hvala, Ameriko!“ Malo je teže danas ostvariti ono što su Nemci uspeli 1925. - da njihov protest pridobije međunarodno javno mnjenje. No, stvari se ipak menjaju na Kosmetu. Srbi su u očitom (i od svih u svetu vidljivom) položaju žrtava.
To traje već devet godina, i to će se nastaviti. Trpljenje te situacije, ali i uporno pozivanje međunarodne javnosti u pomoć, imaće na duži rok uspeh. Sve dok jednog dana na pregovarački sto ne bude stavljeno i sada prikrivano pravo na održivi razvoj, koje srpskom narodu flagrantno otuđuje pljačkom prirodne resurse na Kosmetu, zajedničku baštinu oba naroda. Ova nenasilna strategija mora da bude podržana vladinom politikom i nevladinim organizacijama, kojih je u Srbiji na hiljade. Hoće li se i (dosad ne baš patriotski prononsirane) NVO konačno priključiti ovakvom pravednom otporu Srba sa Kosmeta?
Sve ovo napisano bi vrijedilo da su Srbi disciplinirani kao Nijemci.Medjutim u Srbiji je moral vec odavno strana imenica.Vidite koliko nam treba da sklepamo antisrpsku vladu, a kamoli Srpsku?Srbi u Srbiji se ponasaju kao da je Srbija koliko Rusija, a da nas ima kao Kineza. Za napredan svijet vazi pravilo"Jedan covjek je malo, dva su vec nesto a tri su sve".Kod Srba u Srbiji sada vazi pravilo"Jedan covjek je sve, dva su nesto, a tri su nista".U srbiji ima partija koliko i stanovnika. Nigdje na svijetu se ne prezire (cak mrzi )sopstvena inteligencija kao u Srbiji. Narod sa takvim sindromom nema buducnosti.Nacionalna svijest kod polovine Srba u Srbiji ne postoji upravo zbog ovih navedenih razloga.U politiku se ne guraju iz patriotskih osjecanja vec iskljucivo iz gramezljivosti i srebroljublja.Pogledajte sada kako ce izgledati ova vlada. Kosovo su poklonili Albancima upravo ovi isti socijalisti(tadasnji komunisti koji su sa Joskom na celu, zabranili protjeranim Srbima da se vrate na svoja ognjista, a poslije iz Albanije su se masovno i planski useljavali Albanci sa cijelim familijama i gradili i kupovali kuce o drzavnom trosku(zajam za Kosovo koji smo svi placali, i danas Srbija tamo salje pomoc).Sada ti isti ,koji sebe zovu Socijalisti, udruzeni sa pro evropskom koalicijomAnti Srpska koalicija) cine vladu koja ce da ozvannici Kosovo kao drzavu. Naravno oni ce otici na djubriste istorije, ali to ce Srbiju kostati gubitak Kosova koje nije samo nasa kolijevka vec i riznica bogastva(svi rudnici su tamo).I ako se kasnije odnos svjetskih snaga promijeni, do tada ce ti minerali i sve sto tamo vrijedi zavrsiti na zapadu po istom scenariju kao i bilo gdje drugo sto se radi.Zamislite sada kad se izdaju pasosi pa se naprave carinske rampe, pa se osnuje vojska, pa sluzbeni Albanski jezik,pa skolski uzbenici, pa sudovi, i da ne nabrajam dalje. Srbi u Srbiji nece moci ama bas nista da pomognu Srbima u Kosovu i rezultat ce biti upravo suprotan onome sto u ovom clanku pise. Kosovo ce tiho bez borbe za veoma kratko vrijeme biti cisto Albansko.Amerikanci su bez icijeg pitanja na teritoriji jedne suvremene drzave onako siledjijski napravili bazu upravo da bi uzeli sve sto tamo ima, a kako to rade vide i mala djeca.Dobro su izracunali i vrijeme kada niko nije ustanju da im silom parira, a za nasu vojsku se pobrinuo nas sadasnji presjednik i njegovi ministri.Sve sto je valjalo od naoruzanja je rashodovano,a kadar na silu penzionisan i poslat u Hag.Narod, umjesto da izidje na ulice i otjera sve one koji rade za strance i nametne vladu koja ce sacuvati barem ostatak Srbije(jedina zemlja koju imamo) blene i gleda svoju propast.Srbija je izgubila ljubav prema samoj sebi,jer joj je neko kazao da je Evropa( koja ju je bombardovala ko zna koliko puta)vaznija od nje same.U ime Evrope treba se odreci i drzave i zivota.Zaista jadno i mizerno stanje.
.jpg)
