Izvor: B92, 21.Okt.2021, 09:47
Ratni zločini i Balkan: Ko je bio Pavle Strugar i zašto se prvi predao tribunalu u Hagu
Pavle Strugar bio je prvi oficir bivše JNA koji se predao Haškom tribunalu, ali stručnjaci kažu da iza predaje i priznanja osumnjičenih često stoji "taktika i dogovor" pre iskrenog kajanja.
"Kao patriota sam otišao na dubrovačko ratište, a sada kao patriota ne želim da zbog mene trpi Crna Gora".
Ovako je samo 15 dana pre nego što je otišao u Hag za nedeljnik Vreme 2001. godine govorio Pavle Strugar i dodao: "Teško zemlji kuda vojska prođe".
On >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je bio prvi oficir Jugoslovenske narodne armije (JNA) koji se pre 20 godina dobrovoljno predao Mehanizmu za krivične sudove u Hagu, tada Međunarodnom sudu za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji.
Strugar je 2005. osuđen na sedam i po godina zatvora zbog granatiranja jezgra hrvatskog grada Dubrovnika 1991.
Samo nekoliko dana pre dobrovoljnog odlaska na suđenje, iz Tužilaštva u Hagu rekli su da "očekuju da se general uskoro sam preda ili da ga crnogorske vlasti izruče".
Dubrovčani pamte jesen 1991. godine kao najgore dane u životu Starog grada.
Granate su padale na Dubrovnik u napadu kojim je komandovala nekadašnja Jugoslovenska narodna armija (JNA), čiji je zadatak do tada bio odbrana granica Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ).
Ovom akcijom je komandovao tada general potpukovnik Pavle Strugar, komandant Druge operativne grupe JNA, čiji je štab bio u Trebinju.
Stanovnici Dubrovnika proveli su blizu 240 dana pod opsadom JNA u kojoj je stradalo 116 civila,, podaci su Centra za suočavanje s prošlošću Dokumenta iz Zagreba.
Poginulo je i 194 hrvatskih boraca i 165 pripadnika JNA iz Crne Gore,
Ko je bio Pavle Strugar
Neki od osumnjičenih političara i učesnika u sukobima u bivšoj Jugoslaviji tokom 1990-tih su na suđenjima priznali počinjene zločine.
Tako se 2001. godine Haškom tribunalu dobrovoljno predala i Biljana Plavšić, bivša predsednica Republike Srpske, jednog od dva posleratna entiteta Bosne i Hercegovine.
Ona je u decembru 2002. godine pred sudom u Hagu priznala da je učestvovala u progonu bosanskih muslimana, Hrvata i drugog nesrpskog stanovništva.
"Naš poduhvat je za žrtve imao nebrojene nevine ljude", rekla je tada Plavšić.
Sedam godina kasnije, ovo priznanje je povukla.
Zločine je, obrazložila je, prvobitno priznala "samo zato da bi ostale tačke optužnice, uključujući genocid, bile odbačene i da bi izbegla suđenje koje bi inače trajalo najmanje tri godine".
"Slučaj Biljane Plavšić otvoreno pokazuje koliko su neka priznanja bila iskrena", kaže Kandić.
"Prvo je prihvatila sva kršenja Ženevske konvencije koja su utvrđena, a onda je rekla da u te zločine ne veruje i da neće da svedoči".
Ovakav potez nekada visoke državnice, smatra Kandić, pokazuje koliko optužene za ratne zločine "nije bilo sramota da izgovaraju ono što ne misle pred sudom samo da bi bolje prošli".
Prema njenim rečima, takav je slučaj Momira Nikolića, bivšeg pomoćnika komandanta za bezbednost i obaveštajne poslove vojske RS, ocenjuje Kandić.
On je priznao da je naredio ubistvo nekoliko stotina muslimana u selu Kravica, kod Srebrenice i grupe u selu Sandić blizu Brčkog, ali se kasnije predomislio i povukao izjavu.
"Momir Nikolić je čak priznao zločine za koje nije odgovoran zbog ličnog pragmatizma", objašnjava Kandić.
"Nadao se lakšoj kazni, ali se to nije dogodilo".
Haškom tribunalu se dobrovoljno predao i Vojislav Šešelj, nekadašnji lider Srpske radikalne stranke, u februaru 2003, na suđenje po optužbama za ubistva, nehumana dela, progone na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, istrebljenje i napade na civile na teritorijama Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
"Iskreno kajanje, izvinjenje i samokritiku" Kandić kaže da je videla samo u slučaju svedočenja Gorana Stoparića, bivšeg pripadnika srpske paravojne jedinice Škorpioni.
On je svedočio da su Škorpioni i ljudi u paravojnim jedinicima Željka Ražnatovića Arkana, osumnjičenog za ratne zločine i kasnije ubijenog, bili korisne jedinice za Državnu bezbednost Srbije.
"Stoparić je rekao da je otišao u rat pod uticajem govora Vojislava Šešelja i da je verovao da je srpski narod u Hrvatskoj ugrožen", kaže Kandić.
"Onda je rekao da je na terenu video šta se događa i da je shvatio da je napravio grešku".
Pogledajte video o Ratku Mladiću, ratnom komandantu snaga Srba u Bosni, osuđenom na doživotnu kaznu zatvora
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
Ratni zločini i Balkan: Ko je bio Pavle Strugar i zašto se prvi predao tribunalu u Hagu
Izvor: Radio 021, 21.Okt.2021
Pavle Strugar bio je prvi oficir bivše JNA koji se predao Haškom tribunalu, ali stručnjaci kažu da iza predaje i priznanja osumnjičenih često stoji „taktika i dogovor" pre iskrenog kajanja.
.jpg)
