Izvor: Vesti-online.com, 02.Maj.2012, 08:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Radne akcije, više od uspomena (4): Opet bi u Kozaračko kolo

Još kao student, u pauzama između semestara, Momčilo Laković, diplomirani pravnik i bivši diplomata, zasukao je rukave i gradio diljem bivše Jugoslavije.

- Danas je teško razumeti kako smo se odlučili da učestvujemo u radnim akcijama. Uvek smo imali viška brigadira. Teško je danas razumeti da je mlad čovek radije išao na radnu akciju nego na more - priča Laković, koji je kao predstavnik omladine Jugoslavije dva meseca radio i u Alžiru, gradeći naselje za ratne beskućnike.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << />
- Za nas je bio veliki motiv da učestvujemo na izgradnji autoputa Bratstvo-jedinstvo. Na radnim akcijama su se sklapala prijateljstva bez ikakvog interesa. Sve najlepše što mi se u životu desilo, dogodilo mi se baš na radnim akcijama. Tamo sam doživeo i iskrenu ljubav, i našao odanog druga. Nijednog od tih prijatelja ni posle 60 godina nisam izgubio. I danas se okupljamo - priča 72-godišnji Momčilo.

U to vreme nije bilo međunarodnih kredita za obnovu.

- Sve smo radili sopstvenim snagama i sopstvenim sredstvima. Uvek je postojala dilema da li se isplate radne akcije. U našem naselju je bilo i do 4.000 ljudi iz raznih

- I danas je teško, vreme je slično onome posle Drugog svetskog rata. Mi sada počinjemo iz početka. Evo, i danas je važno da se napravi Koridor 10. Drago mi je što se brigadiri danas udružuju, što pokušavaju da okupe oko sebe mlade ljude i prenesu im prednosti akcijaškog života. Verujem da će uspeti!

krajeva, različitog obrazovanja i nivoa svesti. Ali, isplatilo se. Osim toga, najvažnije je što se u čoveku stvarao osećaj zajedništva. To je bio vid komunizma koji nema veze sa ruskim. Smatram da smo tada bili najbliži Švedskoj - zaključuje Momčilo.

On ne zaboravlja ni logorsku vatru, pesmu i Kozaračko kolo.

- Okupili bismo se svi, čitavo naselje našlo bi se na jednom mestu. Pevali bismo i zabavljali se do kasno. Imali smo i razna takmičenja. Ja sam igrao fudbal. Na gradilište smo odlazili pevajući. I nikada nisam zažalio što sam bio akcijaš. Ne verujem da je iko od stotina hiljada brigadira ikada zažalio. Naš rad je bio plod kolektivnog duha, prava erupcija pozitivne energije. Ti si svake godine znao da će biti bolje. Nekada su to bili veliki, a nekada manji koraci...

Momčilo Laković dočekao je raspad Jugoslavije u Mađarskoj, pre toga je bio u Nemačkoj, pa je iz prve ruke imao prilike da oseti život i u drugačijim sistemima.

- Možda danas ne može kao nekad, ali bi valjalo da imamo nešto od onog kolektivnog duha. Pa, i u razvijenom kapitalizmu se sve više vodi računa o zajedničkim problemima. Mora postojati taj duh zajedništva. Ne treba da se srećemo samo u kafićima ili buljimo kod kuće u kompjutere, već da živimo osmišljeno. Na primer, ako počistite samo jedan park u Srbiji, ostaće nešto iza vas!

- U Alžiru je bilo dosta teško i surovo. Bilo su hladni meseci, dosta vlage, spavali smo pod šatorima. Tada je na vlast došao Ahmed ben Bela, i iz drugih zemalja došli su omladinci da pomognu izgradnju ratom porušene zemlje. Nas je bilo četrdesetak i gradili smo i obučavali stanovništvo kako da rade i vrlo brzo je to naselje bilo završeno. Za dva meseca smo ozidali temelje, a za nekoliko meseci ljudi su se uselili u nove domove. Sećam se da smo bili i u počasnoj paradi, kao i da smo mi brigadiri iz Jugoslavije na svečanosti sedeli pored predsednika Alžira.

Nastavak na Vesti-online.com...