Izvor: SrbijaDanas.com, 25.Jan.2021, 08:05

Prva Srpkinja sa doktorskom stipendijom na Notr Damu: Jelena proučava stvari koje su za Evropu misterija

Biološka antropologija ne postoji kao akademska disciplina na Starom kontinentu, a naša naučnica briljira radeći istraživanja iz te oblasti

Znate li vi da na svetu postoji jedna Srpkinja koja se bavi istraživanjima kakvih nema u Evropi? Da je njene kolege iz evropskih zemalja, posle konferencijskih prezentacija, gledaju u čudu i pitaju je: "Kako ovo?". Ako ranije niste znali, sad znate - mi imamo Jelenu Janković Ranković (39), prvu damu iz Srbije koja je, do sada, dobila >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << stipendiju za doktorske studije antropologije na prestižnom Univerzitetu Notr Dam du Lak (Notre Dame du Lac) u Indijani (SAD). A znate li šta je još zanimljivije? Pa ona o antroplogiji veći deo svoje akadamske karijere nije ni razmišljala!

"Kako ovo?" - sad je red da se i mi priupitamo... Ali, doći ćemo i do toga, prvo moramo da kažemo da nije reč o "običnoj" antropologiji i da dopustimo sagovornici portala Srbija Danas, iz dalekog Saut Benda u već pomenutoj Indijani, da kaže zbog čega je dobila stipendiju i koja je tema njene doktorske studije...

- Biokulturološki pristup evaluaciji psihosocijalnih stres medijatora u ranjivim zajednicama - izgovara Jelena kao "dobar dan".

Au, kakve teške prve reči za upoznavanje sa nekim... Ali, obećavamo, ovo će biti jedino, i to trenutno, nerazumljivo u tekstu - ne samo što ćemo to razjasniti, nego nema razloga za brigu - niko u Evropi se ne bavi time i nema nikog pozvanijeg da nam to objasni od Jelene Janković Ranković. A mnogo je važna tema, pogotovo za nas u Srbiji.

- U Evropi generalno ne postoji biološka antropologija - to je, da tako kažem, manje-više zastupljeno u Americi. Antropologija, kako se ovde posmatra, jeste disciplina koja ima četiri poddiscipline, i to su: arheologija, biološka antropologija, kulturološka antropologija i lingvistička antropologija. Konkretno, u mom odseku insistira se na tome da svaki student prođe trening kroz sve četiri poddiscipline i da primeni jedan integrativni pristup u svom istraživanju. Kroz takav pristup ja objašnjavam fenomen nasilnih migracija i kako to kod migranata utiče ne samo na njihovo zdravlje i fiziologiju, nego i na njihovo svakodnevno funkcionisanje, tradiciju, shvatanja, kulturu... Poenta je istražiti čitav put migracije, ali da to, osim akademskog doprinosa, ima i praktične implikacije - da se unaprede politike koje se direktno odnose na migracije, izbeglice i migrante, njihovo uključivanje u društvo, integraciju, pomoć... Univerziteti u Americi koji imaju vodeće programe u oblasti migracija i izbeglica su Notr Dam i Jejl  - kaže Jelena.

Naša naučnica imala je prilike da se bavi tim istraživanjem upravo u Beogradu, radeći sa migrantima u našem glavnom gradu od 2016/17. godine.

- Zahvaljujući nagradi američke Nacionalne fondacije za nauku, koja daje nagrade studentima doktorskih nauka za njihova disertacijska istraživanja, kao i finansijskoj podršci Fondacije za otvoreno društvo, omogućeno mi je da radim istraživanje u Beogradu. Te nagrade, u stvari, upravo omogućavaju terenski rad, neophodan za antropologiju. Moje istraživanje je bazirano u Srbiji, a pokušavam da ga sprovodim i u Keniji. U Beogradu sam imala punu podršku Komesarijata za migracije i izbeglice, naročito Ivana Gerginova, pomoćnika komesara i komesara Vladimira Cucića. Ivanu je organizovan i put 2019. godine, pa je ovde na Notr Damu održao i predavanje u vezi sa celom temom. Štaviše, saradnja je bila tako dobra, da je u planu i njen nastavak, samo ćemo videti sad kako će se sve odvijati zbog pandemije korona virusa. A osim Komesarijatu, veliku zahvalnost dugujem i samim učesnicima, bez njihovog razumevanja, dobre volje i saradnje ne bi ni bilo ovog istraživanja - istakla je Jelena.

Planetarna tema broj jedan proteklih godinu dana svakako je korona virus. Pandemija utiče na sve nas, na naše zdravlje, poslove, naravno i obrazovanje.

- Situacija sa koronom eskalira u Americi i ne nazire se kraj svemu tome. Privatno, krećem se na relaciji prodavnica-kuća, i samo se povremeno viđam sa prijateljima... Zdravstveni sistem im je, onako, težak za navigaciju da tako kažem, pa računam da je bolje da se izolujem samoinicijativno i tako pregrmim ono što nam ovo vreme donosi.

Profesionalno, sve radimo preko Zuma - komunikacija sa profesorima, kolegama, konferencije... Na Notr Damu je trenutno raspust, a od februara počinje kombinovana nastava - onlajn i uživo. Većina se ipak odlučuje za onlajn, a na Univerzitetu su, za one koji žive i rade na kampusu, obezbeđena redovna testiranja. Ja sam, na primer, van kampusa, ali sam morala da se testiram na kraju semestra da bih mogla da ga završim. Dobra stvar je da studenti na kampusu imaju medicinski centar i ne moraju u bolnice, već tu mogu sve da završe. Uostalom, Notr Dam je veliki univerzitet, praktično grad u gradu, ima i svoj poštanski broj, svoje vatrogasce, policiju... - navodi Jelena.

Rad sa migrantima je "neobičan", u smislu da biokulturni antropolog mora da opravda i prefiks "bio" u tituli, a on se odnosi na medicinski deo istraživanja.

- Ljudima se kao uzorci uzimaju nokti, ali rade se i drugi testovi - ja praktično uzimam tri biomarkera koji su mi indirektni pokazatelji endokrinološkog, kardio-vaskularnog i imunog sistema. To je taj biološki deo istraživanja, i to je ono što je bilo čudno kolegama u Evropi. Kada sam na konferencijama tokom 2019. godine prezentovala svoje istraživanje u Velikoj Britaniji, Španiji i Nemačkoj, to im je privuklo pažnju... prilično su bili zaintrigirani u pozitivnom smislu, pokušavajući da shvate kako to uopšte pripada antropologiji. A ja sam, s druge strane, presrećna, jer sam u prilici da razgovaram sa kolegama o biološkoj strani mog istraživanja... jer volim taj integrativni pristup u mom radu koji nije zastupljen  u Evropi - sa zadovoljstvom zaključuje Jelena Janković Ranković.

Jelena Janković Ranković je objavila naučni rad o istraživanju koje je vršila u Beogradu u časopisu Social Science & Medicine

I to je ono gde smo zatekli Jelenu u ovom trenutku. A šta je sve vodilo do njega? E, to je tek priča, priča o požrtvovanju, o učenju, o prijateljstvu, o ljubavi, to je i odgovor na pitanje - kako antropolog, kada do pre par godina o antropologiji nije ni razmišljala? Obećali smo odgovor, i nećemo vam ostati dužni...

Ima jedna sjajna rečenica u "Alhemičaru" fantastičnog (ako ga ne volite, onda običnog) Paula Koelja: "Ako nešto dovoljno jako želiš, ceo univerzum će da se uroti da ti se želja ispuni". Možda - ali možda - Jelena u nekom trenutku nije dovoljno jako znala šta dovoljno jako želi, ali univerzum joj je bez obzira na sve poslao jednog Marka Karadžića, jednu Sanju Nikolin, jednog Rahula Oku, a pre njih i celu porodicu i Nenada Rankovića - svi ti divni ljudi su se "urotili" da svet stavi Jelenu na naučničku nisku bisera, grupu ljudi koji su zadužili svet ili ga još zadužuju, a rođeni su u našoj Srbiji.

Ne verujete u tu "urotu"? E pa dobro, da krenemo redom...

- Rođena sam u Beogradu, tu završila osnovnu i srednju školu, zatim Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju 2006. godine, za specijalnog pedagoga. Specijalističke strukovne studije - Master iz "Strategija i metoda nenasilne društvene promene" sam završila na Fakultetu političkih nauka, gde sam dobila punu stipendiju Centra za primenu nenasilnih akcija i strategija - i bila u prvoj generaciji studenata tog programa... 2011. sam završila te studije.

Neko zna šta želi da radi od malih nogu, neko se traži čitav život, pa se ne nađe u svom zanimanju, a za Jelenu Janković Ranković trenutak "prosvetljenja" desio se usred časa, na predavanju.

- Moja želja je da u budućnosti budem profesor na univerzitetu. To mi je želja od druge godine osnovnih studija u Beogradu. Sećam se tačno momenta kad sam gledala profesorku na času Metodologije i shvatila da je to moj poziv, samo sam u trenutku pomislila: "Da, ovo je ono što ja hoću"... Da li ću biti profesor u Americi, ili u Srbiji, ili na nekom trećem mestu u svetu, to ne znam, ali to mi je želja - kaže Jelena.

Jelena je u međuvremenu i radila, ali godinu dana kasnije priča počinje da poprima drugačiji tok...

- Sve je počelo sa mojim drugom Markom Karadžićem, koji je te 2012 godine već studirao na Univerzitetu Notr Dam u Indijani (SAD). Pričali smo o njegovom iskustvu na master program Međunarodnih studija mira, kao i mogućnosti da se i ja ohrabrim i apliciram za taj program. Marko je bio uveren da su obrazovanje i radno iskustvo koje imam idealni i komplementarni onome čemu su težili ljudi koji su radili na tom programu na Notr Damu. Ohrabrivanje je došlo i od strane moje dobre prijateljice Sanje Nikolin, koja je studirala i živela u inostranstvu i čije mišljenje jako uvažavam. Iako sam dugo razmišljala o usavršavanju u inostranstvu, nikada nisam napravila taj prvi korak koji bi me vodio ka tom cilju. Sećam se kao da je bilo juče tog novembarskog telefonskog razgovora sa Sanjom koja me je odmah pitala: "Jelena, da li si poslala potrebna dokumenta univerzitetu?" Na moj negativan odgovor, ona mi je kratko rekla:"Sad ili nikad!"I tako sam uz podršku i podsticaj mojih prijatelja i porodice odlučila da konkurišem na Notr Damu. Nakon par meseci dobila sam pozitivan odgovor i poziv da se pridružim univerzitetu uz punu stipendiju za Međunarodne studije mira - počinje "američki deo" priče Jelena.

Možda čitave ove priče ne bi ni bilo, da nije bilo i ogromnog razumevanja i velike podrške koju je Jelena imala od porodice i svog supruga, Nenada Rankovića.

- Nenad i ja smo zajedno dugi niz godina, a u braku smo nešto manje od 5 godina. On mi se pridružio 2016. kad sam upisala doktorske studije, do tada sam bila sama u Americi. Te 2013. godine kada sam otišla on me je apsolutno podržao, kao i moja porodica - jako dugo smo pričali o tome i shvatili da je to zaista velika stvar - apliciraš prvi put u životu za neki veliki univerzitet u inostranstvu i dobiješ stipendiju i negde smo se složili da je to zaista prilika koju ne treba propustiti. On je moja velika podrška, uz moju porodicu - sa mešavinom sreće i ponosa u glasu priča Jelena o svojim najmilijima.

O ne, nije tu univerzum rekao poslednju reč, tek je počeo...

- Posle dobijanja stipendije otišla sam 2013. na Notr Dam na master i diplomirala 2015. godine. Ali, ja sam danas biokulturni antropolog, a do 2015. godine moja akademska istorija nema veze sa tom disciplinom. Sa antropologijom sam se prvi put upoznala 2015. godine na poslednjem semestru master studija, kada sam isla na predavanja iz dva antropološka predmeta. I ja sam prosto... ja sam se zaljubila! Ja ne znam drugačije... ali ja sam se toliko pronašla u toj disciplini... ovo je oblast u kojoj želim da nastavim svoje dalje usavršavanje - priča Jelena kroz smeh.

To njeno ogromno interesovanje nije moglo da prođe nezapaženo.

- Meni je profesor, koji je držao ta dva časa antropologije, negde na polovini semestra prišao i rekao mi: "Jelena, ja želim da razgovaram sa tobom o tvojoj budućnosti". Bilo mi je drago da je neko prepoznao moju posvećenost, trud i rad, kao i želju da se dalje obrazujem u antropologiji. Njegova inicijativa odnosila se na doktorske studije na Notr Damu. U tom momentu sam pomislila:"Nema šanse... Da li želim da ostajem još pet godina u Americi, daleko od kuće, porodice, prijatelja..." Moja želja je bila da obrazovanje nastavim u Evropi, gde program traje tri godine. Odmah sam rekla: "Hvala, pet godina je baš mnogo, ja već imam dva mastera..."

Jedna je situacija kada neko prima stipendiju kao pripomoć, pa ona dobro dođe da popuni kućni budžet i obezbedi kakvu-takvu sigurnost... Druga je situacija kad stipendija omogući nekome da ne mora da traži izvor prihoda na drugom mestu, već može da misli samo o školovanju. Naša sagovornica je, na sreću, u ovoj drugoj grupi akademaca.

- Na Notr Damu svakog doktoranda smatraju kao zaposlenog na unvierzitetu. Nije to klasično radno mesto, ali se tako tretiraju - dobija se puna stipendija, a dobila sam od prve godine i studentsku stipendiju Pult Instituta za međunarodni razvoj. To znači da mogu u potpunosti da se posvetim studiranju, što i jeste cilj stipendije - i to razlikuje Notr Dam od drugih univerziteta - oni žele da njihovi studenti završe doktorske studije stvarno za pet godina. Pošto sve ide po planu, trebalo bi da diplomiram ove godine, a onda dobijam stipendiju i za šestu godinu, za takozvane postdoktorske studije. Tu ću imati zadovoljstvo i da predajem dva predmeta, u svakom semestru po jedan - kaže Jelena.

Mogla je možda priča iz Notr Dama tu da se završi, kad bi se filmske priče tek tako završavale. Ali ne, očekuje nas još jedan preokret, još jedno prijateljsko "gurkanje" u pravom smeru.

- Naši razgovori oko doktorskih studija trajali su mesecima, kao i moja nedoumica kakvu odluku da donesem. U međuvremenu sam diplomirala u maju 2015. godine. Tada sam i počela da radim na Institutu za međunarodni razvoj na Notr Damu i smišljam šta ću dalje - da li se vraćam za Evropu, da li se vraćam kući, da li ostajem tu gde jesam? Sa mojim profesorom sam nastavila saradnju na projektima u okviru mog rada na Institutu. Sve vreme me ubeđivao da ostanem na Notr Damu i baš tu nastavim moje studije iz antropologije. Često mi je govorio: "Jelena, ti jako puno možeš da pružiš našem odseku...i doprineseš ovoj disciplini". Istorija se ponovila... Donosim odluku u poslednjem trenutku, kao i prilikom upisa na master studije decembra 2012. Presudili su uslovi koje mi je Notr Dam nudio, kao i ogromna želja mog profesora da mi pomogne da ostvarim svoj pun potencijal u ovoj disciplini. Odluka nije bila laka, ali shvatila sam da je ovaj Univerzitet idealan za sve ono sto želim da postignem. I tako sam postala prva naša studentkinja koja je dobila stipendiju za doktorske studije iz antropologije na Notr Damu.

Ko je pratio priču od početka sad to sigurno zna, ali ipak da pitamo - da li možemo da znamo kako se zvao taj profesor?

- Pa naravno. Doktor Rahul Oka - kroz osmeh kaže Jelena.

Priča je, dakle, tek sad potpuna. Bez čitavog tog malog univerzuma, pitanje je gde bi Jelenu odveo životni put. Ali bez nje... Bez nje ne bi bilo "Biokulturološkog pristupa evaluaciji psihosocijalnih stres medijatora u ranjivim zajednicama". I da li vidite kako bismo na kraju priče to mogli drugačije da kažemo, kao: "Pomoć migrantima u celom svetu da se osećaju kao ljudi"? I tvorac toga je naša Jelena Janković Ranković. Svetska, a naša!

* Kejti Marfi Mekmahon nagrada Nanovik Instituta za evropske studije univerziteta Notr Dam (2018)

* Filis B. Evelet nagrada Udruženja za humanu biologiju (2019)

* Nagrada za stipendiste civilnog društva Fondacije za otvoreno društvo (2019)

* Nagrada za istraživanje doktorske disertacije Nacionalne fondacije za nauku (2019)

Nastavak na SrbijaDanas.com...