Izvor: NoviMagazin.rs, 05.Nov.2019, 13:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Projekat Zajedničko prevazilaženje prošlosti: Većina građana smatra da smo još uvek na početku
Potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić kazala je danas na početku konferencije "Zajedničko prevazilaženje prošlosti" da većina građana u raznim anketama, smatra da "još uvek nije dovoljno učinjeno" u tom procesu i da smo "još uvek na početku".
Minić je na konferenciji koja se održava u okviru projekta koji sprovodi Evropski pokret u Srbiji sa nevladinim organizacijama iz više zemalja uz podršku Međunarodnog višegradskog fonda, podsetila da je "već >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << prošlo 25 godina od kako se završio rat u Bosni, kao i 20 godina od kosovskog sukoba".
"Na osnovu studija koje smo imali priliku da vidimo, to jedan dugotrajan i veoma osetljiv proces. Pokazuje se i da je izuzetno važna uloga političkih lidera zemalja koje ulaze u taj proces i lidera nacionalnih manjina i većinskih naroda u zemljama u kojima smo se bavili u ovom projektu", istakla je Minić.
Direktor istraživanja u Centru za međunarodne i bezbednosne poslove Igor Novaković kazao je da su se poslednji negativni događaji između Srbije i Mađarske desili 1945. godine.
"Živih svedeoka svega toga što se dešavalo je sve manje, što nije lepo reći, ali ipak nas to udaljava od individualnog tumačenja istorijskih događaja", kazao je Novaković.
On je dodao da manjinsko zakonodavstvo, kakvo je do sada primenjivano i zamišljeno, ima "jako ozbiljan nedostatak". "Ono onemogućuje međuetičku integraciju, dovodi i do segregacije manjina. To je pogotovo značajno za manjine koje ne govore jezike, slovenske jezike koji su bliski srpskom, i veoma je značajno da u budućnosti pokušamo da osmislimo neke nove inovativne pristupe, kako bi omogućili povećanje komunikacije", ocenio je Novaković.
On je kazao da su trenutne vladajuće partije u Srbiji i u Mađarskoj uspostavile zajedničku komunikaciju još 2010. godine, uz podršku Saveza vojvođanskih Mađara, koji je vodeća partija u Mađarskoj zajednici.
"To je rezultovalo značajnim promenama. Pre svega, sa parlamentarnom deklaracijom o Mađarskim žrtvama tokom Drugog svetskog rata iz 2013. godine. Njena posledica, barem što se tiče Mađarske strane u Srbiji, je ta da je pokazana volja Beograda da sagleda da li je i druga strana imala nevine žrtve i to je zapravo otvorilo celo postupak pomirenja", istakao je Novaković.
On je izdvojio kao ključ pomirenja priznanje nevinih žrtava iz prošlosti i političku normalizaciju.
"Politička normalizacija, iako otvara prostor za normalizaciju tih zajednica, ali onda moraju da uslede pristupi kojima bi se polako dolazilo ka toj normalizaciji", ocenio je Novaković.
Projekat ima za cilj da doprinese već postojećem procesu pomirenja, konkretnim idejama i predlozima zasnovanim na identifikovanim dobrim praksama proizišlim iz iskustava pomirenja u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi.
.jpg)
