Izvor: SrbijaDanas.com, 20.Jun.2017, 19:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prodali VERU za VEČERU: Nekada veliki saveznik Irana, a sada SLUGE Saudijcima i Zapadu

Teheran se uzdao u njih, a onda je usledio šok

Okretanje leđa Iranu

Nakon što je umro jedan od najvećih modernih islamističkih teoretičara Hasan al-Turabi, Sudan je počeo značajno da menja svoju spoljnopolitičku orijentaciju. U poslednjih godinu i po dana, Kartum je napustio svoju dugogodišnju saradnju sa Iranom i počeo je da blisko sarađuje sa Saudijskom Arabijom i drugim arapskim zemljama. Ova politika je dala Sudanu mnogo finansijske dobiti i određenu >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << diplomatsku pohvalu među zapadnim državama. Ali prava dobit jeste mogućnost da Sudan normalizuje odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Foto: Profimedia

Međunarodne sankcije Sudanu

Dugo godina je Sudan bio pod međunarodnim sankcijama, ali u januaru ove godine SAD su ukinule deo sankcija što je dalo dašak mogućnosti stvaranja dobiti od trgovine, vojne industrije, međunarodne pomoći i ulaganja. Bela kuća je tada objavila da je Sudan popravio svoj stav prema ljudskim pravima, ali to je tek prvi korak na vrlo dugačkom putu prema normalizaciji odnosa Sudana i SAD-a. Samo jedan raskorak na tom putu mogao bi u potpunosti poništiti američki stav koji je bio instrumentalan za diplomatsku blokadu Sudana nakon strahovitih zločina u pokrajini Darfur.

Foto: Profimedia

Sukobi u zemlji

Osim što bi morao popraviti svoje međunarodne ocene o stanju ljudskih prava, Kartum bi morao takođe da spreči neprijateljstva unutar nacije, uključujući borbe i sukobe u Darfuru na zapadu zemlje, kao i u Kordofanu i Plavom Nilu na jugu Sudana. To su odredbe koje je postavio još američki predsednik Barak Obama, a Donald Tramp ih mora ispoštovati ako se utvrdi da je sudanski napredak po tim pitanjima zadovoljavajući. Na tome, SAD obećavaju olakšice u trgovačkom i ulagačkom embargu.

Foto: Profimedia

Omar Al Bašir - vođa Sudana

Bio bi to prvi korak prema vraćanju Sudana u međunarodnu zajednicu. Ova prostorno treća najveća zemlja u Africi je na listi država koje sponzorišu terorizam, a poslednjih dvadeset godina njom vlada predsednik Omar al-Bašir, koji je na vlast došao 1989. kao brigadir Sudanske vojske. Tom prilikom Bašir je poveo grupu oficira u miran državni udar u kojem je zbacio demokratski izabranu vladu premijera Sadika al-Mahdija i započeo pregovore s pobunjenicima koji su danas u novoj državi Južnom Sudanu.

Foto: Profimedia

Zločini u Darfuru

Od tada je Bašir tri puta biran za predsednika, a u martu 2009. je postao prvi predsednik na dužnosti s optužnicom Međunarodnog suda pravde za rukovođenje vojnom misijom u Darfuru gde su vršena masovna ubistva, silovanja i pljačke. Ujedno je Bašir bio ključan u pregovorima 2005. koji su doveli do kraja Drugog sudanskog građanskog rata i odobrio je referendum na jugu zemlje. Taj je referendum doveo do odvajanja i stvaranja države Južni Sudan.

Foto: Profimedia

Na crnoj listi

Obama nije predložio da se Sudan skine sa liste država koje sponzorišu terorizam, barem ne do promene vlasti. Uz to bi ostale sve sankcije koje ograničavaju uvoz oružja i američku finansijsku pomoć. Ali, Amerikanci će zažmuriti na oba oka ako Sudan nastavi svoju spoljnopolitičku preorijentaciju, naročito u prekidu odnosa s Iranom i povećanju odnosa sa Saudijskom Arabijom, inače poznatom kao skrivenim finansijerom terorizma po svetu i američkim saveznikom.

Foto: Profimedia

Nekada lojalni iranski partner

Sudan je nekada bio lojalan iranski partner. Od dolaska Bašira na vlast i ozbiljnog ugrožavanja odnosa Sudana sa zapadnim svetom, Kartum je krenuo da gradi odnose sa Teheranom koji se takođe našao u međunarodnoj izolaciji nakon Islamske revolucije 1979. Uostalom, Sudan je u to vreme bio jedna od zemalja velikog afričkog zamaha unutar iranske diplomatije koji je započeo s dolaskom Ali Akbara Hašemi Rafsandžanija na predsedničko mesto u Iranu. Rafsandžani je shvatio da je potrebno stvarati savezništva s afričkim zemljama za dobijanje veće podrške u Ujedinjenim nacijama kao i u vidu prodaje iranskih proizvoda. Tako je Sudan blizu Gaze, Jemena, Eritreje, Etiopije, a i povezan je sa Senegalom, zemljama i područjima koje su ostvarile solidnu vezu sa Iranom. Sudanska saradnja je nagrađena iranskom finansijskom i vojnom podrškom, kao i dostavom nafte.

Foto: Profimedia

Osama bin Laden

Kada je Hasan al-Turabi, tada predsednik parlamenta, počeo saradnju sa islamističkim fundamentalističkim grupama i pozvao Osamu bin Ladena u Sudan, SAD su stavile ovu zemlju na listu sponzora terorizma. Godine 1998. Amerikanci su bombardovali Sudan i granatirali farmaceutsku industriju Al-Šifa. Turabi je tada pao u nemilost, a Kartum je proterao pripadnike Egipatskog islamskog džihada i podstakao odlazak bin Ladena iz zemlje. Poznati knez terorizma se potom uputio u Avganistan. Sudan je čak počeo da razmenjuje obaveštajne podatke sa Zapadom. Nakon udara 11. septembra Sudan je obavio unutrašnju istragu i počeo je sa izbacivanjem radikalnih elemenata iz zemlje, zbog čega su ekstremisti optužili vladu da radi za interese SAD-a.

Foto: Profimedia

Učešće u jemenskom ratu na strani Saudijaca a protiv Huta

Nakon što se Sudan podelio na dve zemlje, Kartum je izgubio nalazišta nafte i našao se u velikim finansijskim problemima. Tada je na scenu stupio Rijad koji je silinu novca uložio u Sudan, obećavajući još i više ako bi Sudanci podržali saudijske vojne napore u Jemenu. Tako je Sudan ušao u saudijsku sferu uticaja što je omogućilo Baširu da stvori i bolje odnose sa Zapadom. Do 2016. Sudan je i službeno zahladio odnose sa Iranom, a sudanska vojska je ušla u saudijsku koaliciju koja se bori protiv hutijevskih snaga u Jemenu. Sudanski vojnici su jasno vidljivi na ratištu, i oni osiguravaju kritične lokacije blizu luke Aden pa se pridružuju mnogobrojnim ofanzivama protiv Hutija širom zemlje. Ironično, upravo su Sudanci bili ti koji su pomagali iste hutijevske pobunjenike u prošlosti.

Foto: Profimedia

"Obećanje, ludom radovanje"

Sudanci se sada nadaju nagradi i ukidanju sankcija, ali to neće biti lako niti brzo. Bašir sve više čini pragmatične korake kako bi privoleo Amerikance, a to uključuje niz unilateralnih primirja na sudanskim unutrašnjim ratištima. Tu se nije nadao da će mnoge naoružane grupe i naoružani pobunjenici odbiti primirje i bojkotovati mirovni proces, ukazujući da su mirovne ponude neodržive. Tako Kartum pokazuje sklonost miru, ali ga ne može dobiti, a s tim je teško očekivati da će Amerikanci podržati smanjivanje sankcija. S druge strane, u Vašingtonu razmišljaju da li bi skidanje sankcija bio znak da je suludo očekivati bilo kakav napredak u Sudanu, i najzad ponovo uvesti još oštrije sankcije Kartumu.

Foto: Profimedia

Mogućnost izbora novog predsednika?

Očito je stvarna normalizacija odnosa Sudana i ostatka sveta vezana za samog Bašira. Svako pravo pomirenje s Kartumom uključuje njegovo izručenje Međunarodnom sudu pravde, a navodno su SAD zabranile Baširov dolazak na nedavno održani arapsko-američki sastanak na vrhu u Saudijskoj Arabiji, čime su upravo poslali takvu poruku. Kakav god stav zapadni svet imao prema Sudanu, on će postati jasniji tek kad Bašir ode s vlasti. To vreme možda i dolazi. Bašir je najavio da će odstupiti s mesta predsednika 2020. i da se više neće kandidovati za to mesto. Novi vođa, koji će zasigurno biti odabranik Bašira, moraće da osigura mirni prelaz vlasti, ali i veliki nacionalni dijalog.

Nastavak na SrbijaDanas.com...