Izvor: B92, 15.Sep.2018, 23:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Problem je u tome što su pravi i dobri ljudi iza ekrana"
O političkoj angažovanosti, fašizmu, Jugoslaviji, pozorištu razgovarali su filozof Srećko Horvat i pozorišni reditelj Oliver Frljić.
Oni su govorili u specijalnom izdanju Filozofskog teatra na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu u programu 52. Bitefa.
Frljić i Horvat su se složili da politika sve više globalno liči na pozorište, naročito ako se uzme u obzir da je Donald Tramp postao predsednik SAD, što je naišlo na aplauz u publici.
“Diogen >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << iz Sinope, koji je pre 2.400 godina po Atini tražio čoveka sa upaljenom svećom u sred beloga dana, danas ne bi više tražio čoveka sa svećom, već sa modernom, postmodernom tehnologijom, a u slučaju Trampovog dolaska na vlast i Bregzita, videli smo koja je uloga tehnologije danas”, kaže hrvatski filozof Srećko Horvat.
Međutim, primećuje, pravo pitanje je da li bi Diogen u ovome dobu, sa ovom tehnologijom, uspeo da pronađe čoveka.
Deo problema, smatra Horvat, jeste u tome što su pravi, dobri ljudi često "iza ekrana, pasivni".
"S obzirom na ekonomsku i socijalnu krizu, koja na Balkanu traje više od 20 godina, mislim da su mnogi dobri ljudi pasivizirani, da su očajni, da su izgubili dostojanstvo i ponos i da nisu mnogi aktivni, ali to ne znači da dobrih ljudi nema. Ono što je ključno jeste da se ljudi organizuju i ne prepuste odluku o vlastitim životima samo institucijama, političarima ili onome što se zbiva iza zatvorenih vrata", rekao je Horvat za Tanjug.
Frljić je izdvojio dve prakse koje su bile avangardne za vreme kada su nastajale.
"Pokret nesvrstanosti i samoupravljanje su izuzetno avangardne ideje o kojima se danas sve više priča u Evropi. Tito je na svom brodu "Galeb" išao u Afriku da kaže tim ljudima da smo jednaki i da smo braća. Nakon svih imperijalističkih platformikoje su sprovodile velike države u Evropi. Slično je i sa osmočasovnim radnim vremenom i samopupravljanjem kao oblikom kontrole kapitala. To su danas ideje koje su sve više zastupljene u Evropi".
Povodom priča da se fašizam ponovo rodio, da se vraća, jedan od vodećih evropskih filozofa mlađe generacije podvlači da fašizam nikada zapravo nije umro, nego je čitavo ovo vreme bio ovde.
"Ono o čemu se sada radi jeste da će fašizam vrlo verovatno poprimiti neke nove forme za koje pre nismo znali. Ako se setite tokom koncentracionih logora i holokausta, Nemačka je odlično sarađivala sa divom "silikonske doline" - IBM-om koji je radio registar Jevreja. Ako pogledamo sadašnji trenutak, možete samo zamisliti, kada krene nešto slično, a već kreće sa zatočeništvom dece u kampovima u SAD-u, sa popisivanjem stanovništva u Mađarskoj, koje će razmere imati ta nova vrsta fašizma", procenjuje Horvat.
Frljić je napomenuo da je svima jasno da je u toku fašizacija Evrope i da je jedna dilema vezana za okvir i estetiku u kojem tu fašizaciju treba predstaviti u pozorištu.
"Postoji javni govor, i javni diskurs u Nemačkoj, koji je bio nezamisliv do pre par godina. Svedočimo brojnim slabostima demokratije, jer demokratija nema mehanizam da sperči davanje legitimiteta političkim partijama koje su nedemokratske...", kazao je Frljić i dodao da on nema rešenje za takve društvene procese koji se trenutno odvijaju u Evropi.
Uloga straha je, naglašava, ključna.
"Ovih dana bilo je obeležavanje 11. septembra, tog ključnog datuma koji je na neki način promenio paradigmu zapadne civilizacije pokazujući da ta Fukujamina ideja o kraju povesti ne stoji, da nismo na kraju istorije, da nije liberalna demokratija konačni kraj nakon koga ćemo svi srećno živeti, nego da postoje ozbiljni ideološki sukobi u svetu, koji neće biti tako lako razrešeni i da trenutne vođe, ne samo u SAD, Mađarskoj, Kini, Rusiji i Saudijskoj Arabiji, nego i na Balkanu, itekako koriste politiku straha da bi se održali na vlasti, da bi skupili još više novca, da bi menjali zakone i ova društva uvodili u autoritarne režime", konstatovao je Horvat.
Izlaz i spas se nalazi u ljudima koji neće "ostati iza ekrana" i ističe da je izuzetno važno da se ljudi aktiviraju na lokalnom nivou. I dolazak u pozorište za njega je vrsta aktivacije.
"Međusobni odnosi između ljudi su jako važni, ljubavni odnosi, ali to je mikrolokalni nivo. Ono što je uz to izuzetno važno u perspektivi globalne opasnosti, gde postoji šansa za nuklearni rat i klimatske promene koje mogu potpuno promeniti svet, jeste da se aktiviramo i na međunarodnom nivou. Problemi koji se percipiraju kao srpski, hrvatski, mađarski, nemački, nisu samo srpski, hrvatski, mađarski, nemački problemi, to su problemi koji se tiču sviju nas", naglasio je Horvat.
I sezona uragana koja je krenula ponovo na Atlantiku, smatra, ne tiče se samo Amerike.
"Za nekoliko godina ćemo verovatno viđati još gore stvari, kao što smo ovoga leta videli velike valove vrućine u severnoj Evropi, nešto što se do sada nije događalo. Ako jesmo aktivni lokalno, nužno je da budemo aktivni i globalno, a ako smo aktivni globalno, moramo biti aktivni i lokalno, recimo u Beogradu, pozorištu, gde smo i sada", poručio je Horvat.
Oliver Frljić je jedan od najvažnijih pozorišnih stvaralaca u Evropi po oceni kritike. Njegove predstave koje eskplicitno pripadaju žanru političkog teatra izazivaju polemike širom Evrope, a neretko i proteste u zemljama gde se izvode.
Srećko Horvat spada među najvažnije filozofe na prostoru nekadašnje Jugoslavije, sa izričitom verom u levičarske ideje.
.jpg)
