Izvor: SrbijaDanas.com, 12.Maj.2020, 08:40

Priča koja će vas ostaviti bez daha: Ovo je Novosađanska Viktorija kojoj su dva puta presađeni bubreg i jetra!

Priča koja će vas ostaviti bez daha: Ovo je Novosađanska Viktorija kojoj su dva puta presađeni bubreg i jetra!

Novosađanka Viktoria Tamaši Babić (43) rođena je pobednica, heroj i čudo nad čudima.

Dva puta su joj presađeni jetra i bubreg, ali to je nije sprečilo da ostvari svoje snove. Magistrirala je na Likovnoj akademiji, udala se za čoveka svog života i s transplantiranim organima rodila Nikolu, svoju najveću sreću i najjači motiv da uprkos mukama kojima se teško nazire kraj, dobije sve svoje bitke.

Viktoriji je krajem 2018. po drugi put presađena jetra, i to >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << od živog donora - njene sestre Sofije, koja je bez razmišljanja pristala da joj pomogne u trenutku kada je delovalo da za nju više nema nade.

Potraga za donorom

- Ovoga puta bilo je neizvesnije nego ikada - priča ova hrabra žena koja je novu jetru, drugu po redu, dobila u novembru 2018.

- Bilo je pitanje dana kada će mi taj organ sasvim otkazati, već me je čekalo mesto u bolnici u Istanbulu, jednoj od retkih u Evropi i vodećih u svetu, gde se jetra transplantira od živog donora. Trebalo je pronaći davaoca jer je moja majka, iako spremna da se ponovo žrtvuje, prešla starosnu granicu. Tih dana čula sam se sa Sofijom, svojom sestrom od tetke, i konstatovale smo da imamo istu krvnu grupu, što znači da su postojale šanse da baš ona bude donor, pa sam je upitala da li bi mi pomogla.

Neopisiv osećaj

- Nisam se mnogo premišljala, shvatila sam da je Viktoriji preostalo malo vremena i da nema šanse da u kratkom roku pronađe drugog davaoca jetre. Da, znala sam da je ishod zahvata neizvestan, postojala je mogućnost da se ne probudim posle višesatne operacije i da moje dete ostane bez majke. Ali, u dubini duše, bila sam sigurna da će sve proći kako treba. I prošlo je, a ono što sam osetila kada sam se probudila iz anestezije, ne da se opisati. I sutra bih to ponovo učinila - tvrdi požrtvovana tridesetšestogošnja majka devojčice.

Do svoje pete godine, Viktoria je bila zdravo i živahno dete, koje je još u pelenama volelo da se igra bojicama. Roditelji Katarina i Tibor podsticali su svoju jedinicu da razvija dar za crtanje, a ona je već tada osećala da će umetnost zauvek ostati njeno glavno utočište.

A onda se pojavio taj svrab, u početku sporadičan kasnije sve intenzivniji i uporniji... Posle detaljnih pregleda lekari su ustanovili da je to posledica urođene anomalije - policističnih bubrega, zbog čega je redovno išla na kontrole. Imala je samo osam godina kada je započela njena prva bitka: rezultati analiza pokazali su da bubrezi rapidno gube funkciju i da hitno mora na dijalizu.

- U to vreme u Novom Sadu nije bilo veštačkog bubrega za decu pa sam dva puta nedeljno odlazila na dijalizu u Beograd, u Tiršovu, gde sam satima ležala prikopčana na aparat. Najteže mi je padalo to što sam stalno morala da pazim na fistulu na ruci, preko koje se uključuje aparat za dijalizu i čisti krv, pa nisam smela da se igram kao druga deca - seća se Viktorija, koja je, uprkos čestim izostancima s nastave, bila odličan đak.

Prva transplatacija

U Tiršovoj su odmah počele pripreme za transplantaciju i ustanovljeno je da je majka pogodan donor, ali u to vreme se kod nas nisu izvodile takve operacije, pa je u Beograd doputovao čuveni britanski hirurg, profesor Bjuik, koji je besplatno izveo složenu hiruršku proceduru.

Novi Viktorijin bubreg brzo je proradio i sve se vratilo u normalu, ali svrab nije prestajao, štaviše, postajao je sve nesnosniji.

U Pariz po Bubreg i jetru

U međuvremenu, samo tri godine nakon što je presađen, Viktorijin bubreg počeo je da otkazuje pa je ponovo morala na dijalizu u Tiršovu, ovoga puta tri puta nedeljno. Pripremali su je za novu transplantaciju, a kao pogodan donor označen je njen otac Tibor. Operacija u Parizu zakazana je za oktobar 1989. godine, ali ispostavilo se da je tada trinaestogodišnja devojčica daleko od svetla u tunelu.

- Lekari na pariskoj klinici “Neker” ustanovili su da će mi biti potrebna i nova jetra jer je moja jedva funkcionisala. Otvoreno su mi saopštili da u njihovoj bolnici do tada nije bilo takvih zahvata i da su u Evropi izvedene samo tri operacije te vrste, ali da će pokušati. Mama i ja morale smo da se preselimo u Pariz, da bih mogla da odem u bolnicu čim se pojave odgovarajući organi, jer jetra mora da se presadi nekoliko sati nakon što se uzme od donora. Sva sreća, pa smo tamo imali prijatelje kod kojih smo odsele, jer teško da bismo mogle da plaćamo hotel.

Teška operacija

Te davne 1990. tadašnja Jugoslavija još je bila članica “Eurotransplanta”, pa je mlada pacijentkinja mogla dobiti novu jetru i bubreg iz evropske banke organa. Prilika se ukazala krajem septembra te godine, Viktoriju su pozvali u bolnicu i počele su pripreme za zahvat čiji je uspeh bio pod velikim znakom pitanja. Operacija je trajala punih dvanaest sati, mlada pacijentkinja posle toga se nije budila skoro dan i po, nije bilo nikakvih naznaka da će bubreg i jetra proraditi. A onda se desilo čudo i presađeni organi počeli su da funkcionišu.

- Četiri meseca kasnije, vratila sam se kući i sve je bilo u redu, no, posle nekog vremena pojavili su se prvi znaci odbacivanja organa. Lekari u našim bolnicama nisu imali iskustva s transplantacijama pa sam ponovo morala u Pariz, gde je patološki proces teškom mukom suzbijen - nastavlja svoju ispovest ova hrabra žena.

Čim je došla kući, počela je ubrzano da se priprema za polaganje ispita iz gradiva šestog i sedmog razreda kako bi uhvatila korak sa svojom generacijom. Naravno, uspela je, i osnovnu školu završila je sa svim peticama, nakon čega se upisala u umetničku školu, potom na odsek slikarstva na novosadskoj Akademiji, gde je diplomirala u roku, a kasnije i magistrirala.

- Sve to vreme imala sam problema sa žučnim putevima koji su se zbog guste žuči svaki čas blokirali, pa je pretila opasnost od infekcije. Ako to zanemarim, osećala sam se dobro, imala sam energije za rad, čak sam 2001. godine otvorila Atelje “Matisse.

Gorana je upoznala 2004. godine, u vreme kada je ostvarila sve snove osim jednog - da pronađe pravog partnera i zasnuje porodicu. Vrlo brzo shvatila je da je to čovek njenog života, što se tokom svih ovih godina potvrdilo na stotine puta. Od njega dobija i podršku, i razumevanje, i sigurnost, a pre svega ljubav i brižnost, on je čvrsta stena na koju se uvek može osloniti kad nešto zaškripi.

Venčali su se posle dve godine zabavljanja i u novembru 2006. godine dobili Nikolu, koji je uprkos tome što je Viktorija tokom trudnoće morala da uzima imunosupresive, na svet došao zdrav i jak, kakav je i danas.

- Nikada se nisam bolje osećala nego dok sam bila u drugom stanju, prosto sam lebdela od sreće. Začudo, nisam imala nikakve tegobe, kao rukom odneseni prestali su i problemi s oticanjem žuči, što su doktori objašnjavali činjenicom da su se žučni putevi, zahvaljujući bebi, bolje “namestili”. To je definitivno period u kojem sam bila najzdravija u životu - kaže Viktorija kojoj su se posle porođaja ponovo vratila stara boljka sa žučnim putevima.

Zbog sve češćih upala praktično je stalno bila na antibioticima koji su joj malo pomalo narušavali i onako krhko zdravlje. No, ona se trudila da živi koliko-toliko normalno i radovala se svakom novom danu. Zajedno sa svojim Goranom gledala je kako Nikola izrasta i divno, pametno i brižno dete, neverovatno talentovano, baš kao i njegova mama, s tim što je njegova preokupacija, bar za sada, crtanje stripova, koji su, tek toliko da se zna, prava mala remek-dela.

Jetra ponovo pred kolapsom

Iako je pokušavala da se ne obazire na sve učestalije tegobe, Viktorija je posle vrlo jake upale žučnih kanala, koju je dobila pre skoro tri godine, shvatila da njena jetra neće još dugo izdržati. I zaista, analize su pokazale da ovaj organ pred kolapsom, pa je dogovorila pregled kod profesora Remzija Emiroglua, uglednog hirurga sa poznate klinike u Istanbulu, koji je ekspert za transplantacije od živog donora. On ju je po hitnom postupku stavio na listu čekanja, ali je Viktorija, svesna toga da joj vreme ističe, sama pronašla davaoca: nakon detaljnih analiza i snimanja pokazalo se da je Sofija idealan izbor. Država je obezbedila novac za troškove operacije i boravka u Turskoj, pa su sestre zajedno s Viktorijinom majkom otputovale u Istanbul.

Nastavak na SrbijaDanas.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta SrbijaDanas.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta SrbijaDanas.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.