Izvor: Vesti-online.com, 28.Avg.2018, 22:25

Preti li u Srbiji ozbiljniji sukob dve ključne institucije?

Preti li u Srbiji ozbiljniji sukob dve ključne institucije?

Ako bi došlo do sukoba Crkve i države, to bi značilo da je došlo do sukoba između predsednika i Vlade Srbije sa patrijarhom, Sinodom i Saborom. Kritike pojedinih crkvenih velikodostojnika na račun državnih funkcionera i obrnuto ne znače sukob Crkve i države. I Crkva i država moraju da se postaraju, po svaku cenu, da ne dođe do konfrontacije.

Otprilike u ovo vreme pre godinu dana, određeni broj crkvenih velikodostojnika tražio je od patrijarha vanrednu sednicu Svetog >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve (SPC) posvećenu pitanju Kosova i Metohije (KiM). Taj predlog je odbijen i vanredna sednica nije održana.

Međutim, za godinu dana stanje se promenilo i u samoj SPC, i na KiM, ali i u odnosima SPC sa državom Srbijom. Više crkvenih otaca izašlo je u javnost sa oštrim kritikama na račun srpskih vlasti i njihove politike prema južnoj srpskoj pokrajini. Usledio je i ništa manje oštar odgovor brojnih državnih funkcionera.

Zato, kako saznaju beogradske "Večernje novosti", SPC planira da održi vanredno zasedanje Svetog arhijerejskog sabora, tela koje okuplja sve episkope i koje se može nazvati parlamentom SPC, 6. novembra ove godine.

Vanredno zasedanje Sabora planirano je još ranije jer pitanje crkvene prosvete zaslužuje da se o njemu razgovara na posebnoj sednici, ali pošto se Sabor održava po pravilima redovnih zasedanja, svaki episkop ima pravo da predloži proširenje dnevnog reda, pa tako i pitanje KiM može da se nađe među temama o kojima će crkveni oci raspravljati.

Posmatrajući poslednje događaje i trzavice između pojedinih crkvenih velikodostojnika i državnih funkcionera u vezi sa pitanjem južne srpske pokrajine, zaista bi bilo nelogično da se na Saboru SPC ne raspravlja o KiM, pogotovo i zato što je za 30. avgust zakazana sednica Svetog arhijerejskog Sinoda, crkvene vlade, na čijem će se dnevnom redu naći i situacija na Kosovu.

Sve to navodi na pitanje da li je moguće produbljivanje spora između Crkve i države po najvažnijem srpskom nacionalnom pitanju današnjice?

Na to je u ovom trenutku teško dati odgovor, smatra istoričar Aleksandar Raković, koji prvo napominje šta znači sukob Crkve i države.

- Ako dođe do sukoba Crkve i države, to znači da je došlo do sukoba između predsednika i Vlade Republike Srbije sa patrijarhom, Sinodom i Saborom SPC. Dakle, to je sukob Crkve i države. Mislim da je teško da do toga dođe. Voleo bih da do toga ne dođe, svi bismo, naravno, to voleli, ali ukoliko u tom formatu dođe do ključnih nesuglasica i ozbiljnih razmimoilaženja, samo to znači sukob Crkve i države - kaže on.

Ukoliko bude bilo, kako Raković kaže, paljbe nekih episkopa prema ministrima i državnim funkcionerima i obrnuto, ministara i državnih funkcionera prema crkvenim dostojanstvenicima, onda se ne može govoriti o sukobu Crkve i države.

Ukoliko bi došlo do sukoba Crkve i države, on bi imao takve posledice da bi narodu bio izmaknut još jedan oslonac, dodaje Raković.

- I Crkva i država moraju da se postaraju, po svaku cenu, da ne dođe do međusobnog sukoba, da se izbegne situacija kakva je bila 1937. godine zbog Konkordatske krize. Ova situacija bila bi nalik toj, ali ona mora, i to ističem, po svaku cenu da se izbegne - kaže Raković.

Konkordatska kriza iz 1937. godine bila je najozbiljniji sukob SPC sa državom (tada Jugoslavijom) do sada. Kada je Vlada Jugoslavije potpisala Konkordat sa Vatikanom (ugovor kojim se uređuju međusobni odnosi sa Rimokatoličkom crkvom), SPC je protestovala tvrdeći da je Rimokatolička crkva tim ugovorom dovedena u nadređen položaj nad ostalim verskim zajednicama.

Situacija je kulminirala posle "krvave litije", protesta koji je protiv usvajanja Konkordata u Skupštini organizovala SPC, a vlasti je zabranile.

Na kraju, SPC je izopštila iz Crkve sve poslanike pravoslavce koji su glasali za Konkordat.

Situacija je smirena tako što je Vlada odustala od usvajanja Konkordata, a SPC odustala od ekskomunikacije pravoslavnih poslanika.

- Srpski nacionalni interesi su iznad svega, iznad svih drugih mogućih interesa. Crkva, država i srpski narod moraju da nađu minimum zajedničkih tačaka i da prevaziđemo podele koje postoje povodom kosovskometohijskog pitanja - upozorava Raković i dodaje da je, prema njegovom mišljenju, u sadašnjoj situaciji najbolje rešenje ostaviti za neko drugo vreme, s obzirom na eskalaciju krize koja može da nastane.

Nastavak na Vesti-online.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Vesti-online.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Vesti-online.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.