Izvor: Vesti-online.com, 18.Jul.2017, 03:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Povratak starih imena i u dijaspori (2): Kad Dolar ženi sina Klintona

Francuska je zemlja prijema, o čemu svedoče i osnovni postulati "Sloboda, jednakost, bratstvo" ("Liberte, egalite, fraternite"), koji potiču iz Deklaracije o ljudskim pravima izglasane 1789, a u sveopštoj upotrebi su od Francuske revolucije 1848.

Te tri reči objašnjavaju i tri boje na zastavi i obavezni su slogan na zvaničnim državnim papirima.

Dakle, u ovoj zemlji svi su jednaki i za svakoga ima mesta.

O tome su svedočili i nedavni predsednički izbori, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << kada nije prošla krajnja desničarka Marin le Pen, kojoj su neki od stranaca trn u oku. U tom kontekstu, stranac koji dobija francusko državljanstvo ili dete stranca koje je rođeno na tlu Francuske, bez ikakve bojazni može da nosi ime koje potiče iz njegove matice, a da nema sličnosti sa francuskim.

- Nedavno sam dobila francusko državljanstvo. Pitali su me želim li da promenim ime koje se, po njihovom, zaista preteško izgovora, odnosno, ja sam Lžilžan. Odbila sam ne trepnuvši - saopštava Ljiljana Simić.

Ono što u Francuskoj pravi probleme ili zastoje nije ime, već izgovor zbog drukčijih pravopisnih pravila.

Na francuskom jeziku se slovo J izgovara kao Ž, što dovodi do nesporazuma, pa bi Jovan bio Žovan, Dijana - Dižana, Jelena - Želena, Janko - Žanko, Anastasija - Anastaziža, Marijana - Marižana, Tijana - Tižana...

- Meni je tata objasnio da moram da izgovaram i borim se za to slovo J, jer u surpotnom ja ne bih bio Jovan, nego ovan - tako je svoje ime ozbiljno analizirao učenik dopunske školice Prosvjeta iz Obervilijea.

Podatke o savremenim dijasporskim imenima najbolje mogu sažeti nastavnici srpskih školica.

- Majka od Zoe je Grkinja, Lea ima mamu Francuskinju, otac Matea, Kamij i Solal je Francuz, Nils ima roditelje napola Francuze, Magdalenini su Srbi - nabraja nastavnica Ljubica Burgić iz Dopunske škole pri parohiji Sv. Save.

A po kojem osnovu se bira ime svog čeda, novorođenčeta? Interes kao razlog nije naveo nijedan roditelj, dakle, ne spominje se potreba da se uz pomoć imena postane ravnopravniji pripadnik zemlje u kojoj žive, niti lakša integracija. Upitani su odgovarali da ime biraju po lepoti, zvučnosti, usklađivanju sa prezimenom, vezanosti za nekoga, porodičnom nasleđu, svecu na koje je dete rođeno, po želji da dete liči na nekoga...

Pre nekoliko godina "Vesti" su u Parizu prisustvovale romskoj de luks svadbi, a tamo se sreli sa vatrometom imena. Evo podsećanja.

Deda Miodrag Jovanović, zvani Toma Kopita, ženio je unuka Klintona, tada 16-godišnjaka za mlađanu lepoticu Valentinu iz Petrovca na Mlavi.

Niko srećniji od mladoženjinog oca Dolara koji uz Klintona ima kćerke Brendi i Vanesu i sina Vilijam Bubula Aleksandra Velikog, a ima i brata Sanda i sestre Violetu, Žaklinu, Elizabetu, Jasminu i Snežu. Uz 700 zvanica pristiglih iz cele Evrope, bilo je ludo, preludo, nezaboravno.

Inače, među našim dijasporcima na top-listi imena se nalaze Kristina, Anastasija, Anđela, Teodora, Valentina, Emilija, Ema, Stefani i Tea, Stefan i Teo, Nikola, Toma, Milan, Luka, Maksim... Učiteljica Blaženka Trivunčić se ponosi izuzetno pametnom kćerkicom Unom, tumači: "Jedina", dok njenu koleginicu Ljiljanu Simić usrećuju sinovi Mateja i Ognjen.

- Francuzi ime Mateja izgovaraju Mateža, pa sam mom detetu objasnila da mora svakog da ispravi. Isto važi i za Ognjena čije je izgovor imena pravo mučilište, za Francuze on je Onjžen. Obojica su upornošću uspeli da ih u školi svi pravilno izgovaraju - pobednički saopštava Ljiljana.

Naši učitelji ističu da je za istrajnost pravog imena veoma važna uloga roditelja, ali i primećuju da oni, od posla i umora, često ne stignu ni da popričaju sa svojim detetom.

Nastavljajući potragu za savremenim dijasporskim imenima, prijatno iznenađenje dočekalo nas je u kancelariji Zapadnoevropske eparhije, gde je starešina hrama Sv. Sava prota Nikola otkrio da se Srbi drže nasleđa.

Prote Nikola, Slaviša i Željko i arhimandrit Justin, u crkvama Sv. Sava u Parizu i Sv. Petka u Bondiju, godišnje obave 250 krštenja i sva imena su stara srpska.

- Juče sam krstio i jednog 51-godišnjaka iz Like, potom brata i sestru Željka (16) i Emiliju (18).

Od devedesetih godina prevladavaju imena Lazar, Nikola, Stefan, Luka, Maksim, Marko, Mihajlo više nije Mišel, Jovan više nije Žan. Istina, za Francuze je Luka - Lik, pa se za pravilan izgovor treba izboriti. Uloga kuma zavisi iz kojeg je kraja poreklo, pa, na primer, Romi vole da im kum da ime, a najčešće se to čini uz saglasnost roditelja - priča prota Nikola.

Objašnjava i ovo:

- Često, kad detetu daju ime Maksim, upisuju ga po francuski Maxime. Za ime Jelena izbor je Helena ili Dželena. Da ne bi bilo Marižana, ime Marijana se upisuje kao Marian ili da se Emilija ne bi izgovaralo kao Emiliža, ime se preobrazuje u Emildž, dok se Marta piše Martha. U takvim izborima i u logičnom tumačenju može se naslutiti da se za pravopisne izmene "a la franse" opredeljuju oni koji nameravaju nastavak života da provedu u Francuskoj.

Tako dođosmo do zaključka: lično ime se nosi od rođenja do smrti, ono nas obeležava, po njemu nas prepoznaju i pamte, možemo da ga volimo ili ne volimo, na ime se naviknemo, a sasvim je sigurno da nas kao čoveka ono nije izgradilo, već je svako od nas svom imenu dao sebe. Tako je bilo i biće.

U Francuskoj svako može naći pedantne preporuke i opise za ime deteta. Na primer, unuk Mire Teskeredžić se zove Enzo, a prema objašnjenjima Enzo znači: društven, drugari mogu računati na njega, ne voli konflikte ni komplikacije, pravedan, tolerantan, ljubazan, za smirivanje situacije uvek nađe pravu reč, biće izuzetan otac porodice.

Mira ima i unuku Zoe, koja je prema tekstualnim najavama spontana i nepredvidljiva, nekad tiha i nežna, a zna da bude čelična i okrutna, kod nje je sve ide od smeha do suza, od ljubaznosti do osvete, u Zoe ključaju skale emocija.

Francuzi objašnjavaju da će dečak Teo biti dobar đak, imaće savršen ukus, delovaće hladno, a u srcu krije veliku ljubaznost i toplinu, za najbliže je duboko vezan, kao i za sve lepo i dobro.

A kako bi bilo da sina nazovete Leo? Može, jer je Leo lav, energičan, hrabar, sa puno kvaliteta, brz, uspešan u društvu, stvoren za političara ili sudiju. Devojčica Lea je nepredvidljiva, Francuzi je vide kao "vodu koja spava", kod nje je sve tiho, mada može biti strašna oluja kad brani svoju sreću ili sreću svojih. Lea zna da bude nagla, surova, egoista i uvek ide do pobede.

Ana će imati puno kvaliteta, obilje energije, biće dobar organizator, ponekad će joj nedostaje ambicije i autoriteta, poseduje fantastičan dar imaginacije, puna je nežnosti i toplih relacija sa porodicom.

Na listi imena visoko kotira i Ema. Male Eme su princeze, vrlo osetljive, vode ih emocije, dobre su u poeziji, muzici, lepoj umetnosti, rafinirane, širokogrude, moćne, ponekad i snob, u ljubavi zahtevaju vernost.

Naše male devojčice u Francuskoj nose i ime Luna, što znači da je sestra sunca, sanjar je, ispravna, pravedna, uvek spremna da brani slabijeg, krije se u svet mašte što je ne sprečava da drži obe noge na zemlji, aktivna je, motivisana, izuzetna saradnica i dobra majka.

U Francuskoj imamo i mnogo Sara, ime je hebrejskog porekla, a Sara je i patron Roma. Ona je princeza, krhka, pušta da je vode emocije, vrlo nezavisna, uspešna na planu umetnosti. Dakle, i na takav sugestivni način dolazi se do imena, ponude se prouče, a porodični savet odluči.

Nastavak na Vesti-online.com...