Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Jul.2019, 10:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslanici pozitivno o izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije
Poslanici vladajuće većine najavili su danas da će podržati izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije za 2018. godinu, navodeći da u Srbiji postoji politička volja da se korupcija iskoreni i da u tom smislu nema zaštićenih, a naglasili su i da je neophodno da državni organi utvrde, između ostalog, i "finansiranje predsedničke kampanje Vuka Jeremića, kao i uvećanje imovine Dragana Đilasa dok je bio na vlasti".
Predsednica Odbora za finansije, republički budžet >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i kontrolu trošenja javnih sredstava Aleksandra Tomić napomenula je da se u izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije za 2018. godinu navodi da je izvršena provera imovine i prihoda za 317 funkcionera, među kojima su, ministri, poslanici, sudije viših sudova, državni sekretari
Ona je dodala da je pokrenuto 186 postupaka, jedan protiv ministra, 36 protiv poslanika, jedan protiv savetnika predsednika Srbije, 76 protiv sudija i bivših sudija, dok je na lokalnom nivou pokrenuto 116 postupaka, od toga četiri protiv gradonačelnika.
Tomić je dodala da treba sagledati i prošlost, jer postoje informacije u javnosti koje su evidentne, a ne vode se postupci pred Agencijom, jer ne postoje mehanizmi.
"Nikada se nije postavilo pitanje odakle recimo Vuku Jeremiću osam miliona evra za kampanju koju je vodio, odakle Saši Raduloviću za izbore kada je direktno plaćao ljudima koji su radili internet kampanju", konstatovala je Tomić.
Ona je dodala da je revizor pokušao da prati određene tokove novca, ali je, s druge strane, ukazala da je to jedino moguće ukoliko se prati javni prihod.
"Mi sada govorimo o nekim,pojavama u društvu, a ne postoji mogućnost da se pokreću postupci", rekla je ona i dodala da "postoje i međunarodne afere u koje je umešan Vuk Jeremić".
Prema njenim rečima, poslanici nemaju problem da se njihova imovina kontroliše, ali žele da znaju i više o imovini Dragana Đilasa od 25 miliona evra koliko je prijavio agenciji.
Poslanik Pokreta socijalista (PS) Bojan Torbica kaže da se vlast, donošenjem novog Zakona o sprečavanju korupcije, bori da se Srbiji ne ponovi "neko poput Đilasa koji je imovinu stekao zloupotrebama i meri se stotinama miliona evra".
On je dodao da su Vuk Jeremić i Dragan Đilas "kupili političke partije", a da je lider Dveri Boško Obradović "oprao novac za potrebe kampanje", tako što je navodno uplatio pola miliona dinara za nepostojeće radove.
"Srbija ima uređen okvir za borbu protiv korupcije nema zaštićenih, kao što je to bio slučaj u nekim prethodnim vremenima", rekao je Torbica.
Poslanik Socijalističke partije Srbije (SPS) Neđo Jovanović najavio je da će ta stranka podržati izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije, jer je, kaže, celovit i jasan i iz kojeg su poslanici mogli da zaključe da je taj državni organ učinio sve u normativnom i praktičnom delu da se primenjuju antikorupcione mere.
Jovanović je primetio i da je Agencija pravilno reagovala i da je procesuirala funckionere i izricala mere.
On je naveo da je 2001. i 2002. godine postojalo "leglo korupcije" u Srbiji i da je danas potpuno suprotna situacija i želi da veruje da je Srbija uspela da dođe do tog nivoa da korupcija, koja postoji svuda u svetu, ne ugrožava sistem.
Kazao je da su se u Srbiji u prethodnom periodu dešavale "kriminalne privatizacije", da je na stotine hiljada ljudi ostalo bez posla, da su investitori ostavljali prazne hale, da nisu ulagali, iako su bili u obavezi, da su isisavali kapital, ocenjujući da je nesumnjivo u takvim slučajevima bila koruptivnog delovanja.
Navodeći da je bilo procesuiranih zbog takvih slučajeva, Jovanović je naglasio da za SPS taj broj nije dovoljan i da su mnogi ostali van domašaja zakona.
Poslanik Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS) Vladimir Marinković primetio je da je vlast u prethodnih nekoliko godina pokazala "nultu toleranciju" prema korupciji i dodao da treba poslati poruku da će "ruka pravde" stići sve one koji se bave koruptivnim radnjama.
Marinkovć se osvrnuo i na društvenu pojavu takozvane podele društva o kojima je, kaže, pisao i predsednik Aleksandar Vučić u autorskom tekstu, navodeći da to čine oni koji su navikli da budu gospodari Srbije i da koruptivnim radnjama dolaze do bogatstva, da izvlače novac kako žele i misle da su Bogom dani.
Druga, takozvana plebs Srbija u koju, kaže, i on spada se istovremeno naziva krezubom, neobrazovanom, a dovela je do toga da se nezaposlenost u Beogradu smanji sa 26 na 10 odsto, da se isplate dugovanja trudnicama od 396 miliona dinara, socijalno ugroženim licima 121 milion dinara
"To je ta Srbija koja nije pristala na reket, da ga plati kao u Čikagu 30-ih godina, koja nije pristala na poniženje. Tu drugu Srbiju i Aleksandra Vučića podržava 70 odsto građana", rekao je Marinković.
On smatra da nije slučajno što se protiv ministra Nebojše Stefanovića vodi rat, jer je za pet godina više uradio za pripadnike MUP-a i bezbednost nego ministri u poslednjih 25,30 godina.
Marinković je mišljenja da oni koji interes zemlje stavljaju u deseti plan smeta što MUP ima takve rezultate.
Rekao je i da se plasiraju lažne vesti o Behtelu i ulozi predsednika Vučića u tom potencijalnom poslu, a složio se i sa kolegama da treba ispitati donacije od više miliona evra.
Navodeći da je prethodna vlast imala korupcionaške afere, poslanica SRS Vjerica Radeta je ocenila da je sadašnja vlast nastavila tako da se ponaša, te dodala da I Agencija za borbu protiv korupcije kao i drugi nezavisni državni organi nemaju suštinski nikakvu ulogu "jer ne mogu ništa da urade".
Ona smatra da je "Behtel primer kako se iz državnog budžeta uzimaju pare", jer izgradnja Moravskog koridora košta 800 miliona evra umesto 500 miliona evra.
Radeta je pozvala javnog tužioca da to proveri, navodeći da je u parlamentu donet leks specijalis koji omogućava da se ugovor sa Behtelom zaključi bez javnih nabavki.
Poslanica SNS Milena Turk kaže da bi Agencija za borbu protiv korupcije trebalo da se pozabavi istragom koju su pokrenuli MUP i tužilaštvo povodom delovanja Dragana Đilasa koji je, kaže, suprotno zakonu trgovao sekundama na RTS.
Ona je dodala da građani treba da znaju kako se neko obogatio baveći se politikom.
"Istraga će pokazati da li su sumnje opravdane. Ako se ispostavi da jesu, biće to velika korupcionaška afera", rekla je Turk.
Poslanici su juče završili raspravu o izveštaju Zaštitnika građana za 2018. godinu u kome je konstatovano da se građani suočavaju sa egzistencijalnim problemima i nezaposlenošću, te da je najviše pritužbi bilo na rad izvršne vlasti.
Oko 20 odsto od ukupnog broja pritužbi se odnosi na rad ministarstava.
Sikimić: Agencija u 2018. podnela 16 krivičnih prijava
Direktor Agencije za sprečavanje korupcije Dragan Sikimić izjavio je danas da je Agencija u prethodnoj godini nadležnim tužilaštvima podnela 16 krivičnih prijava zbog postojanja osnovane sumnje da funkcioneri nisu prijavili imovinu ili da su dali lažne podatke o imovini sa namerom prikrivanja.
Sikimić je kazao da je Agencija nadležnim tužilaštvima i drugim državnim organima podnela 13 izveštaja zbog postojanja osnovane sumnje da su funkcioneri, čija je imovina bila predmet provere, izvršili neko drugo krivično delo.
On je u Skupštini Srbije, predstavljajući izveštaj tog nezavisnog državnog organa, naveo da je prošle godine bio visok procenat postupanja funkcionera, 93,3 odsto, po rešenjima Agencije kada je reč o sukobu interesa.
"Povećan je broj zahteva funkcionera za davanje mišljenja o sumnji u postojanje sukoba interesa. Broj zahteva je u odnosu na 2017. godini veći za 87,8 odsto, što je rezultat obuka koje Agencija sprovodi, rekao je Sikimić.
On je istakao da je većina funkcionera uvažila odluke Agencije i data mišljenja, ali je primećen manji broj slučajeva na nižem nivou vlasti da se odluke Agencije o razrešenju funkcionera ne poštuju.
"Kao razlog navode da su oni (na nižem nivou vlasti) utvrdili da nema sukoba interesa, a za to je nadležna isključivo Agencija. To ne doprinosi dodatnom unapređenju vladavine prava", rekao je Sikimić.
Sikimić je naglasio da od marta 2019. godine Srbije nije više među državama koje se nalaze u "globalno nezadovoljavajućem režimu" u smislu usklađenosti sa preporukama GREKO - antikorupcijsko telo Saveta Evrope.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
