Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Apr.2021, 19:44

Pandemija dodatno marginalizovala decu koja rade na ulici

Pre nekoliko dana, tačnije 12. aprila obeležen je Međunarodni dan dece uključene u život i rad na ulici. Oni su među najugroženijim grupama, a prema poslednjim podacima, u Srbiji je tokom 2019. identifikovano 39 žrtava trgovine ljudima, među kojima je bilo i 25-oro dece. Jesmo li kao društvo dovoljno senzibilni za njihove probleme, kako se sistemski može rešiti njihov status i šta kao pojedinci možemo da uradimo da pomognemo žrtvama?

Dnevno, u novosadsko Svratište >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << za decu dođe više od 50-oro dece, a pandemija je dodatno marginalizovala decu koja rade na ulici i uvećala njihove probleme. Pored osnovnih potreba za hranom i ličnom higijenom, najvažnije je obezbediti im zdravstvenu zaštitu i mogućnost da se obrazuju, kažu u Svratištu. Iako su građani senzibilisani, kada je reč o deci koja rade na ulici, jedna od predrasuda sa kojom se često susreću jeste ta da su napušteni ili da nemaju roditelje.

„Imaju, imaju svoje roditelje, imaju svoje kuće naravno, žive u izuzetno teškim socio-ekonomskim uslovima, ulica je jako nesigurno mesto, doživljavaju napade na ulici, gde su omalovažavani, vređani“, kaže Nikola Jovanović, Svratište za decu u Novom Sadu.

„Ono što je deci tu najvažnije, jeste da im se obezbedi sigurnost, i bezbednost u odnosu na osobu koja ih eksploatiše. Da im se obezbedi jedna psiho-socijalna podrška, i da im se obezbedi reintegracija u porodicu i školu i društvo uopšte“, ističe Nenad Drašković, tim Grada Novog Sada za borbu protiv trgovine ljudima.

Kada je reč o deci, najčešći oblici trgovine ljudima su prinudno prosjačenje, seksualna eksploatacija, prinuda na vršenje krivičnih dela. Podaci pokazuju da su u najvećem broju žrtve seksualne eksploatacije u Srbiji – devojčice, napominju u novosadskom Centru za socijalni rad.

„Moramo biti svesni i senzibilisani da postoje deca koja žive na ulici, da postoje deca koja su žrtve trgovine ljudima, da podaci pokazuju da je od ukupnog broja identifikovanih žrtava trgovine ljudima 65 odsto su deca, a od ukupnog broja 82 odsto su osobe ženskog pola“, kaže Nada Padejski Šekerović, Centar za socijalni rad.

Nijedan grad u Srbiji nema zasebno prihvatilište za decu žrtve trgovine ljudima, ali je Novi Sad prepoznao tu potrebu i radi na otvaranju takvog prihvatilišta, navodi koordinator Tima Novog Sada za borbu protiv trgovine ljudima. Dodaje da je otvaranje planirano za kraj godine.

„Objekat je gotov, objekat ima kapacitet od 17 korisnika, i ono što treba još uraditi jeste opremiti ga opremom i opremiti ga ljudskim resursima, a to su sve procesi tako da se mislimo da ćemo do kraja godine ih završiti“, kaže Nenad Drašković, tim Grada Novog Sada za borbu protiv trgovine ljudima.

U Srbiji se registruje mali broj žrtava trgovine ljudima, saglasni su sagovornici i kada povećamo njihovu identifikaciju, unapredićemo i proces zaštite i podrške žrtvama. To je problem svih nas, jer deca ulice nisu i ne smeju ostati sama, a ulica nije i ne sme biti njihov dom.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...