Izvor: SrbijaDanas.com, 23.Nov.2020, 20:31

PUTIN IM NIKAD NEĆE OPROSTITI: Jedan od razloga zašto Rusija nije stala na stranu Jermena

PUTIN IM NIKAD NEĆE OPROSTITI: Jedan od razloga zašto Rusija nije stala na stranu Jermena

Ruski predsednik je dobro upamtio potez Jermena

 Sukobi u Nagorno-Karabahu ponovo su aktuelizovani posle skoro tri decenije relativnog mira. Dana 27. septembra, azerbejdžanske snage napale su snage jermenskog Arcaha na kontakt liniji i gotovo kroz nekoliko dana uspele da unište prvu odbrambenu liniju Jermena.

Snage Arcaha nisu mogle da se odupru daleko superiornijoj turskoj, ruskoj i izraelskoj vojnoj tehnici. Već posle nešto više od mesec dana bilo je jasno da >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << Jermeni gube rat, samo je bilo pitanje da li će sve izgubiti ili će sesti za pregovarački sto i biti primorani na nepravedne uslove prekida vatre, koji su gotovo jednaki kapitulaciji.

Dana 9. novembra Rusija, Azerbejdžan i Jermenija dogovorili su mir, ali je Jermenija prinuđena da plati skupu cenu. Ostala je bez polovine Nagorno-Karabaha i svih okolnih teritorija na koje je prema međunarodnom pravu Baku polagao pravo.

Već 10. novembra počeli su da pristižu ruski mirovnjaci kako bi zaštitili Stepanakert i nadgledali mirno premeštanje trupa dva ljuta neprijatelja. Može se reći da Jermeni treba da zahvale Putinu, jer da nije bilo Rusa, Azeri se ne bi zaustavili sve do granice sa Jermenijom, a možda bi se odvažili i da krenu dalje, a sigurno bi i Turska iskoristila celu situaciju.

Dolazimo do pitanja koje glasi: Zašto Putin nije vojno pomogao Jermene u Arcahu u ratu protiv daleko moćnijih Azera, Turaka i sirijskih plaćenika. Jedan od odgovora na to pitanje možda se može naći i u ovom tekstu. Šta se to dešavalo u Arcahu i Jermeniji samo nekoliko godina pre Drugog rata za Karabah.

Prvi rat za Karabah je završen pobedom jermenskih snaga i od tada su Jermeni težili da se udalje od Rusije i približe Zapadu, a neki su čak zagovarali ideju: "Ni Rusija, ni Zapad, već Velika Jermenija", potpuno ignorišući činjenicu da više nije vreme Tigrana Velikog ili vreme kada su Jermeni bili regionalna antička velesila. U međuvremenu je Azerbejdžan strpljivo čekao i jačao svoju vojsku i podizao nacionalnu svest i čekao da kucne čas. Čas je kucnuo! Azere više niko nije mogao da zaustavi.

"Sasna Tsrer" je jermenska nacionalna konzervativna politička stranka koja je osnovana u septembru 2018. godine nakon "plišane revolucije" u zemlji. Ime stranke preuzeto je iz jermenske herojske epske pesme "Daredevils of Sassoun" (Sasna Tsrer na jermenskom).

Najpre je to bila radikalna opozicija proruskoj vladavini Serža Sargsijana i njegove Republikanske stranke Jermenije, čije su aktivnosti kulminirale talačkom krizom u Jerevanu 2016. godine. Stranka se kasnije odrekla nasilja. Žirair Sefilijan, veteran Prvog rata Nagorno-Karabaha, jedna je od ključnih figura stranke.

"Sasna Tsrer" je učestvovala na parlamentarnim izborima 2018. godine, ali je dobila samo 1,82 odsto glasova. Budući da je to bilo manje od minimalnog praga od 5 odsto, stranka nije uspela da dobije nikakvu zastupljenost u Narodnoj skupštini.

Uprkos tome što nije dobila nijedno mesto, stranka je ostala aktivna u jermenskoj politici i trenutno deluje kao vanparlamentarna snaga. Nakon izbora 2018. godine, stranka je prvobitno podržala novoizabranog premijera Nikol Pašinjana i podržala novu vladu Pašinjana; Sefilijan je izjavio da je imao konstruktivan odnos sa Pašinjanom.

Međutim, stranka je na kraju postala nezadovoljna Pašinjanom i njegovim nastupom. "Sasna Tsrer" je izrazila podršku stvaranju saveza prozapadnih političkih snaga, naime sa Evropskom partijom Jermenije.

- U situaciji smo kada se radikalna opozicija i demokratske snage moraju ujediniti i zahtevati strategiju pridruživanja Jermenije zapadnim silama - izjavio je Tigran Kzmalijan, lider Evropske partije Jermenije.

- U maju 2020. Žirair Sefilijan potpisao je deklaraciju zajedno sa još dvadesetak političkih ličnosti pozivajući vladu Pašinjana da održi vanredne parlamentarne izbore.

Partija je takođe objavila svoje namere da osnuje sestrinsku stranku u nepriznatoj Republici Arcah.

Ponekad je "Sasna Tsrer" prikazivana kao ekstremno nacionalistička. De fakto lider stranke Žirair Sefilijan podržava stvaranje Ujedinjene Jermenije. Oni izričito pozivaju na ujedinjenje Republike Arcah (Nagorno-Karabah) sa Jermenijom.

"Sasna Tser" se odlučno protivila bivšoj vladajućoj stranci Jermenije, Republikanskoj stranci. Strateški cilj stranke je ujedinjenje Jermena u Jermeniji i inostranstvu, osiguravanje održivosti jermenske nacije i njen globalni uticaj.

Spoljna politika stranke snažno je antiruska, a njen manifest poziva na "oslobađanje Jermenije od ruske kolonijalne vladavine" i povlačenje iz organizacija koje predvode Rusija, uključujući Evroazijsku ekonomsku uniju, Organizaciju ugovora o kolektivnoj bezbednosti i ZND.

Stranka poziva na trenutno povlačenje ruskih vojnika iz Jermenije i zatvaranje ruske 102. vojne baze u Gjumriju. Uprkos antiruskim stavovima stranke, stranka se takođe protivi pridruživanju Jermenije NATO-u.

Zalaže se i za uspostavljanje strateških saveza sa Sjedinjenim Državama i Iranom i izgradnju bliže saradnje sa Evropskom unijom, Ukrajinom, Gruzijom, Kinom i Indijom.

Dana 17. jula 2016. godine, grupa naoružanih muškaraca koji su se nazivali "Daredevils of Sasun" (Sasna Tsrer - ime je preuzeto iz epske pesme) upala je u policijsku stanicu u Jerevanu u Jermeniji i uzela devet taoca.

Zahtevali su puštanje opozicionog lidera Žiraira Sefilijana i ostavku predsednika Serža Sargsijana. Grupa je započela sukob sa vladinim snagama, sa sve većim brojem pristalica koji su se pridružili pozivima na ostavku predsednika. U istraživanju iz 2017. godine, 38% ispitanika podržalo je postupke "Sasne Tsrer", dok je 16% osudilo.

Kontroverzni izbori odigrali su se 2013. godine što je dovelo do gubitka popularnosti vladajuće Republikanske stranke Jermenije. Jermen Žirair Sefilijan, rođen u Libanu, predvodio je snage pod imenom Front narodnog spasa Nova Jermenija.

Sefilijan je uhapšen 2006. godine pod optužbom da je pozvao na "nasilno svrgavanje vlade" i zatvoren je na 18 meseci. Potom je pušten 2008. godine. Godine 2015, on i nekoliko njegovih pristalica ponovo su uhapšeni pod sumnjom da su pripremali puč, ali su ubrzo pušteni.  Dana 20. juna 2016. Sefilijan je ponovo uhapšen.

Prema jerrmenskoj Specijalnoj obaveštajnoj službi, Sefilijan i grupa ljudi planirali su da zauzmu zgrade i komunikacione objekte, uključujući i jerevanski TV toranj. Kada je Sefilijan formalno optužen za sticanje i posedovanje oružja kada se pojavio na sudu, odustali su od navoda o planiranju puča.

Varuzhan Avetisijan, budući član "Sasne Tsrer", tvrdio je da je lider opozicije uhapšen jer je planirao kampanju protiv jermenskih teritorijalnih ustupaka Azerbejdžanu.

Tenzije u zemlji takođe su porasle zbog ruskih pokušaja posredovanja nakon jearmensko-azerbejdžanskog sukoba na liniji kontakta 2016. godine. S tim da je Kremlj sugerisao da se Azerbejdžanu vrate pojedine teritorije, a zauzvrat omogući Nagorno-Karabahu da dobije međunarodno priznanje.

Kriza je 31. jula okončana nakon što su se naoružani ljudi predali posle policijskih pretnji da će upasti u zgradu. Policija je izvestila da je uhapšeno 20 naoružanih lica, a policijska stanica je zauzeta.

Portparol Ministarstva zdravlja Anahit Haitaijan saopštila je da su poslednja dva preostala taoca, obojica medicinari koji su bili u kompleksu radi lečenja ranjenika po sopstvenoj volji, pušteni.

Pre predaje, napadači su objavili izjavu koja je glasila: "Nastavićemo našu borbu iz zatvora. Verujemo da smo postigli svoj cilj: postali smo iskra koja je omogućila ljudima da ustanu i nema smisla da prolivamo krv." Takođe su izjavili: "Želimo da narod i međunarodna zajednica shvate da je ovo nacionalno-oslobodilački pokret protiv ruskog kolonijalizma".

Protesti u Jerevanu nastavljeni su od 1. do 11. avgusta. Dana 4. avgusta, tokom skupa u Jerevanu, oko 20 demonstranata je privedeno u policijski pritvor.

Dana 21. jula 2016. u Jerevanu su izbili protesti zbog vladinog postupanja sa taocima. Jermensko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je 51 osoba povređena, od kojih je 28 policajaca zbog bacanja kamena od strane protestanata. Policija je izvestila da je tokom anti-vladinih protesta privedeno 136 ljudi.  Demonstranti su odvedeni u policijske pukove tučeni su satima nisu dobijali ni hranu, ni vodu.

Dana 30. jula, policija je saopštila da je jedan snajperista otvorio vatru iz policijske stanice i ubio policajca koji je sedeo u automobilu parkiranom na 350–400 metara, pa je bilo dvoje ubijenih policajaca. Sasna Tsrer je negirala odgovornost za pucnjavu i saopštila da nisu imali preglednost da bi pucali na policajca, što policija negira.

Video ispod: Pavlik Manukjan, jedan od ključnih vođa pokreta "Sasna Tsrer" gađa snage Azerbejdžana RPG-om tokom borbi 2020, takođe je učestvovao u pobuni u Jerevanu 2016. godine

Arstakh war I living legend Pavlik Manukyan firing an RPG during the latest war. pic.twitter.com/iz0QREIKnj

— 301🇦🇲 (@301_AD) November 18, 2020

Istog dana, jermenski demonstrant, Kajik Grigorijan, pokušao je da se samozapali iz protesta, spalivši preko 50 posto svog tela, a već 2. avgusta je umro u bolnici.

Ubrzo potom, Artur Sargsijan, poznat i kao "donosilac hleba", koji je doneo hranu oružanoj grupi "Sasna Tsrer", umro je u zatvoru. Nakon objavljivanja vesti, njegove pristalice organizovale su marševe u Jerevanu.

Aktivisti su pozvali članove jermenske dijaspore da podignu svest o "režimskom nasilju" u Jermeniji.  U okviru severnoameričke dijaspore, Serž Tankijan je pisao u korist demonstranata, a Arsini Kanjian, rođena u Libanu, učestvovala je u protestima i govorila u korist protesta. Policija ju je u jednom trenutku zadržala. U Evropi, tri francusko-jermenske organizacije (Renaissance Armenienne, Charjoum le Mouvement i CollectifAzatDzain) izjavile su javnu podršku demonstrantima.

Foto ispod: Pavlik Manukjan, jedan od vođa pokreta "Sasna Tsrer", fotografisan tokom sukoba u Prvom ratu za Karabah (1988-1994)

That's him during Artsakh War I. pic.twitter.com/LC6r7qvshP

— 301🇦🇲 (@301_AD) November 18, 2020

Federika Mogerini iz Evropske unije objavila je izjavu koja je glasila: "Najnoviji događaji veoma su zabrinjavajući. Pozivamo na hitno puštanje medicinskog osoblja koje je zatočeno. U isto vreme ponavljamo poziv jermenskim vlastima da se suzdrže od prekomerne upotrebe sile od strane policije. Isto tako, demonstranti se moraju uzdržati od nasilja u vršenju svojih građanskih prava. Upotreba sile i nasilja za postizanje političkih promena nisu prihvatljivi. Sukobe treba rešiti kroz politički dijalog uz poštovanje demokratije, vladavine zakona i osnovnih sloboda."

Prema izveštaju "Human Rights Watcha", jermenska policija je 29. jula 2016. godine upotrebila prekomernu silu protiv mirnih demonstranata i napala novinare koji su izveštavali o demonstracijama. Policija je takođe pretukla novinare i demonstrante i pritvorila desetine ljudi:

- Iako je policija dužna da održava javni red, ona nema pravo za upotrebu nasilja nad ljudima okupljenim da mirno izraze svoje stavove.

Izveštaj su izdali i Reporteri bez granica. Freedom House objavio je analizu u kojoj se navodi da je okupacija policijske stanice "privukla neočekivanu podršku javnosti".

Svaki narod koji je istorijski gledano bio pod kontrolom nekih većih država, carstava i imperija, vremenom je poželeo više slobode. Persija, Ruska Imperija, a posebno SSSR nisu bili ono što su Jermeni želeli. Vekovima su bili uskraćeni svoje domovine.

Živeli su u multietničkom društvu zasnovanom na komandi iz centrale, gde si mogao samo da budeš boljševik i komunista i poslušnik bez pogovora. Prostora za druge fraze nije bilo. Osetivši da je kraj SSSR-a blizu, i Jermeni i Azeri su se intenzivnije uključili u borbu oko teritorija.

Tako je došlo do Prvog rata za Karabah (1988-1994), gde su Jermeni doslovce razbili Azere i ne samo da su ih proterali iz Karabaha, već i sa ukupno 16 odsto teritorije Azerbejdžana. Rusija je smirivala strasti, kao što to i danas radi.

Foto ispod: Vođa odbrane Arcaha Žirair Sefilijan, jedan od ključnih figura pan-jermenskog pokreta "Sasna Tsrer" regrutuje i obučava dobrovoljce za borbu u Nagorno-Karabahu 2020. godine

#Armenia's MoD authorizes Jirair Sefilian, one of the key figures of the Pan-Armenian "Sasna Tsrer" party, to recruit and train volunteers heading to the battlefields in #Artsakh. #ArtsakhStrong pic.twitter.com/qmvq63HbYU

— Kevork Almassian (@KevorkAlmassian) October 17, 2020

Međutim, Jermenima je bilo dosta i Rusa, želeli su veću slobodu koju je kasnije upravo zagovarala gore pomenuta jermenska nacionalistička stranka. Dolaskom Pašinjana na vlast, Jermenija se konačno uzda u veće savezništvo sa zapadnim zemljama i NATO-om, ali je geografija tu veliki problem, kao i okruženje.

Stranke koje su vikale protiv Serža Sargsijana, velikog ruskog saveznika, nisu mnogo razmišljale o posledicama svojih aktivnosti. Vlast se promenila, Zapad je ostao nezainteresovan za Jermene, javno je osuđen genocid nad Jermenima iz 1915. godine od strane više zapadnih zemalja, ali je faktičko stanje na terenu bilo takvo da nijedna od njih nije mogla da pomogne Jermenima u slučaju rata. Niko osim Rusije; ali, Rusi su se već osetili nepoželjnim, pa su na kraju postupili krajnje pragmatično i to u svojstvu mirovnjaka.

Jermeni imaju sreće što su uopšte sačuvali koliku toliku teritoriju, jer da 9. novembra u Moskvi nije napravljen dogovor, danas bi se azerbejdžanska zastava vijorila u Stepanakertu, a Jermeni bi sa setom pričali: "Bio jednom jedan Arcah".

Vesti iz Nagorno-Karabaha možete pročitati OVDE.

Nastavak na SrbijaDanas.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta SrbijaDanas.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta SrbijaDanas.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.