Izvor: SrbijaDanas.com, 23.Maj.2019, 23:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

PROMENA VREMENA POSEBNO UTIČE NA NAS: Organizam je neretko u kolapsu, ovako se jedino možemo ZAŠTITITI!

Ovih dana smo svedoci smene sunca, kiše, toplote i zahlađenja, koja najviše utiče na srce, pluća i kosti. Izbegavanje dužeg boravka napolju i regulisanje terapije daju rezultate

Gotovo da nema starije osobe kojoj varljivo proleće, sa mnogo kiše, sunca, zahlađenja i otopljenja nije donelo neku zdravstvenu tegobu. Plućnim bolesnicima najteže je pao kišni period, dok više temperature nisu prijale kardiovaskularnim pacijentima, kažu iz lekarskih ordinacija.
>> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com <<
Osim blagih tegoba, u ovom periodu godine ima mnogo hitnih prijema. Starijim osobama treba više vremena da se naviknu na promenu temperature, zbog čega kod njih češće dolazi do gušenja, zamaranja i bolova u grudima, kaže dr Nevenka Dimitrijević iz Doma zdravlja "Voždovac".

- Astmatičari, srčani bolesnici i pacijenti koji pate od artritisa najčešće su se obraćali za pomoć. Temperaturna razlika i ne mora biti preterano drastična, da bi se rizik od pogoršanje stanja povećao. Zbog toga pacijenti koji osećaju da im vremenske prilike ne prijaju, treba da ostanu kod kuće ukoliko su u prilici - kaže dr Nevenka Dimitrijević.

Sevanje u kostima, bolovi na zaraslim prelomima i primetna promena raspoloženja, takođe su bile među najčešćim tegobama, kaže dr Vesna Đekić Tasić iz Doma zdravlja Rakovica.

- Uprkos redovnom uzimanju terapije, opšte zdravstveno bilo je loše. Pomognemo im tako što regulišemo njihovu redovnu terapiju. Prosto, ponekad je potrebno pojačati dozu lekova, smanjiti redovne medikamente ili privremeno zameniti lekove nekim drugim - kaže dr Vesna Ćekić Tasić.

Nagli pad temperature sa sobom donosi povećan broj srčanih udara, jer se usled hladnoće krvni sudovi skupljaju i otežavaju cirkulaciju, što dovodi do zgušnjavanja krvi i moguće pojave ugrušaka.

- S druge strane, na rizik od srčanog udara treba posebno pripaziti i za vreme otopljenja, jer tada gubimo više vode putem znoja, što takođe može da bude uzrok stvarnja ugruška - kaže dr Vesna Đekić Tasić.

Tegobe kao što su slabost, brže zamaranje i oticanje ne treba shvatati olako, već je potrebno preduzeti neophodne mere, u zavisnosti od hronične bolesti koja postoji.

- Potrebno je češće ići na kontrole i meriti pritisak. Ako se oseti bilo kakva tegoba, treba proveriti da li je potrebna izmena terapije. Najbolje je da pacijenti koji pate od bilo kakve hronične bolesti, ostanu kod kuće kada osete da im vremenske prilike ne prijaju. Treba da izbegavaju fizički rad i ne zamaraju se, jer u takvim vremenskim uslovima i zdravi mogu da imaju problem - kaže dr Vesna Đekić Tasić.

Smena kiše i sunca posebno utiče na ljude koji su imali operacije ili intervencije.

- Pacijenti koji su imali hirurške intervencije, naročito na srcu, treba da se pripaze i uzdrže od bilo kakve fizičke aktivnosti na otvorenom. Ukoliko imaju ugrađen bajpas, stent ili zalistak, treba da izbegavaju boravak napolju dok im se organizam ne privikne na promene - kaže dr Vesna Đekić Tasić.

Nastavak na SrbijaDanas.com...