Izvor: Blic, 13.Avg.2017, 22:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PRAVDU ČEKAJU 10 GODINA "Video sam tatu kako ga bacaju na pod, krv mu je izlazila na uši... A onda su nam rekli da je umro"
Aleksandar Mušikić (57) smrtno je povređen u intervenciji policije pre više od 10 godina, a sudski postupak još nije pravosnažno okončan.
Mušikić, koji je bio instruktor padobranstva i pilot, i nikada nije bio u sukobu sa zakonom, zadobio je smrtne povrede u intervenciji policije koja je, prema prvostepenoj odluci veća Višeg suda u Beogradu, bila “opravdana u cilju savladavanja otpora”. Umro je tako što su mu slomljena rebra povredila pluća.
Policiju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je 4. aprila 2007. pozvala Mušikićeva bivša supruga I. M., jer on nije dozvoljavao da sa zajedničkim sinom otputuje na duže u Nemačku bez njegove saglasnosti. Policajci su došli u trenutku kada je Mušikić stajao ispred taksija u kome su bili vozač, njegova bivša supruga i tada desetogodišnji sin (danas ima 20 godina). Svi oni su svedočili da Mušikić nije bio agresivan i da je samo stajao ispred taksija, te da je digao ruke u vazduh kada su mu policajci iz policijske stanice na beogradskoj opštini Vračar Milisav Todorović (35) i Miloš Stojanović (49) prišli. Posebno potresno bilo je svedočenje Mušikićevog sina od 24. aprila 2017. o tome kako je pre 10 godina poslednji put video oca kada je smrtno povređen.
- Video sam tatu da je podigao ruke. Međutim, bacili su ga na asfalt i tamo su ga držali, klečeći na njemu, dok je on ležao na stomaku. Nisu mu dozvoljavali da ustane. Zatim su ga podigli i bacili na haubu taksija. Video sam da mu curi krv iz levog uva - svedočio je mladić koji je tada poslednji put video oca.
Mušikićeva majka, kumovi, prijatelji i kolege svedočili su da im je Mušikić rekao da su ga tukli u policiji.
- Jedva je govorio. Klekla sam pored njega i pitala ga: „Da li su te tukli u policiji?“ Klimao je glavom i rekao „da“ - svedočila je Mušikićeva majka Milena Banovački kroz suze.
Među svedocima je i tadašnji policijski inspektor Tomislav Nikolić koji je naveo da je obavio razgovor sa Mušikićem dok je bio na VMA
- Rekao mi je da su ga tukli policajci - rekao je na sudu Nikolić.
Mušikić je tog 4. aprila 2007. priveden u policijsku stanicu na Vračaru, a zatim je kratko odveden u Urgentni centar pa ponovo vraćen u stanicu. Članovi porodice i prijatelji Mušikića, koji su sa njim razgovarali pre nego što je preminuo, tvrde da su ga u policiji ponovo tukli kada su ga vratili iz Urgentnog centra. Sledećeg dana, 5. aprila 2007. Mušikić je otišao na VMA. Tamo je konstatovano da je imao krvni podliv na levoj strani leđa u visini bubrega i da su mu slomljena rebra. Takođe je rendgenski utvrđena povreda desnog plućnog krila. U otpusnoj listi sa VMA se navodi da je 8. aprila medicinska sestra pronašla Mušikića u toaletu bez svesti nakon čega je pokušana reanimacija. Preminuo je u 7.50 časova tog dana.
Krivični postupak pokrenula je majka pokojnog Mušikića. Isto veće sudije Marine Anđelković dva puta je donelo skoro identičnu oslobađajuću presudu, iako je prvu oborio beogradski Apelacioni sud uz obrazloženje da “nisu prihvatljivi razlozi prvostepenog suda u pogledu odlučnih činjenica u vezi sa ekvivalentnošću i neophodnošću primene sile prema oštećenom radi savladavanja otpora, pa su s tim u vezi navodi žalbe punomoćnika oštećenih osnovani”. Veće sudije Anđelković i drugi put, 11. jula 2017. zaključuje da i pored toga što je “nesporno utvrđeno da je pokojni Mušikić povredu u vidu pneumotoraksa zadobio prilikom intervencije od strane službenih lica - optuženih... da je sila koja je primenjena od strane policije bila u funkciji savladavanja otpora”. Apelacioni sud sada mora da donese konačnu presudu.
Majka: Da doživim pravdu
Milena Banovački, majka Aleksandra Mušikića, kaže za “Blic” da iako ima 87 godina i veoma je bolesna neće odustati da se bori za istinu o smrti sina.
- Moj sin je bio čovek za primer i nikada nije bio u sukobu sa zakonom. Završio je džudo i karate i da je hteo da se tuče izudarao bi ih. Mirno je stajao dok su ga oni udarali i bacali na zemlju. Jako mi je teško kada sam čula da su ponovo oslobođeni. Prodala sam garsonjeru da bih sahranila sina i da bih vodila postupak, a ni posle 10 godina nije gotov - navodi Milena Banovački.
.jpg)
