Izvor: SrbijaDanas.com, 05.Dec.2020, 16:17

POZDRAV IZ MANASTIRA RAVANICE: Zadužbina i večni dom kneza Lazara (FOTO)

Crkva i manastirski kompleks su paljeni i rušeni više puta a najteže su stradali od početka Bečkog rata 1677. godine do Velike seobe koju je 1690. organizovao Arsenije Čarnojević.

U manastiru Manasija kod Despotovca nas dočekuje zamandaljena velika kapija. Kako ni posle dvadesetak minuta čekanja iz svetinje okružene visokim kulama nije bilo ni glasa, pada dogovor da posetimo Ravanicu.

Put između Despotovca i Ćuprije je u solidnom stanju a vodi preko blago >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << zatalasanih kosa, okupanih decembarskim suncem. Vedro je pa je pogled na dolinu Velike Morave i tamo dalje prema zapadu neobično jasan.

U Ćupriji primećujem jednu promenu od mog poslednjeg dolaska - na kružnom toku na ulasku u grad dočekuje nas spomenik knezu Lazaru, visok 15 metara. Unutrašnji krug kružnog toga ozidan je belim kamenom, pa sve ostavlja dobar vizuelni utisak.

Krećemo za ispruženom Lazarevom rukom, koja pokazuje pravac Ravanice. Levo od nas ostaje brdo Ivankovac, sa spomen kompleksom podignutim u čast srpskih ustanika iz Prvog srpskog ustanka koji su tu 18. avgusta 1805. Godine, pod komandom vožda Karađorđa, Petra Dobrnjca Milenka Stojkovića, Kara Stevana iz Prova, Stevana Sinđelića i Paulja Matejića odbili dvadeset napada i izvojevali veliku pobedu nad turskom silom i ordijom, pod komandom Hafiz Mustafe-paše, koja je krenula da pokori pobunjenu Srbadiju.

Knjige i sačuvani zapisi iz tog vremena tvrde da je Turaka bilo 15.000 a ustanika iz Požarevačke i Resavske nahije između šest i sedam hiljada, da je napadača poginulo čak 10.000 a Srba manje od 1.000.

Pre bitke je Hafiz paša, koji će u boju poginuti, poslao Srbima pregovarače da ga propuste bez bitke, obećavajući Milenku Stojkoviću položaj kneza. Kad je ponuda odbijena a najstariji Turčin zapretio "a Hafiza je silna vojka, on će na zor proći", Stojković je odgovorio ovako: Može preko moje i moji vojnika mrtvi glava, ali dok jedan živ traje, proći mu ovuda ne dam. A Bog pravednoj strani pomaže.

Nakon prolaska kroz rudarsko Senje, ulazimo u, s jedne strane kameniti, kanjon Ravanice gde nas posle nekoliko stotina metara dočekuje i istoimeni manastir. Zadužbina koju je Lazar Hrebljanović podigao između 1375. i 1377. godine a u koju su pet godina posle Boja na Kosovu preneti njegovi posmrtni ostaci. Gde počivaju i danas.

Na parkingu zatičemo tri automobila i jednu mučenicu koja, šibana hladnim vetrom, prodaje med i rakiju. Nismo probali ali flaše i tegle deluju lepo, "brendirano".

Crkva je zaključana ali prodavnica suvenira nije. U njoj nas dočekuje mlada monahinja, koja kasnije otključava i svetinju. Prepunu tragova vekovnog stradanja. Većina fresaka na zidovima, koje su oslikane uoči Kosovske bitke, je skoro u potpunosti uništena. Ali i takve, a možda baš zato što su takve, izazivaju snažan dojam. Simbolizuju stradanje manastira ali i celog srpskog naroda u borbi za odbranu svoje slobode i vere.

Božijom voljom ili igrom sudbine, među očuvanim tragovima tog vakta i zemana je i ktitorska kompozicija na kojoj su knez Lazar, kneginja Milica i njihovi sinovi Stefan i Vuk.

Kada su i mošti kneza Lazara privremeno prenete u izbeglištvo. Prvo u Sent Andreju a kasnije na Frušku goru.

Potpisivanje Požarevačkog mira 1718. živ je dočekao samo jedan ravanički monah, jeromanah Stefan Daskal, koji je požurio nazad u okupiranu otadžbinu i pod okrilje napuštene svetinje. Zapisao je da je Ravanicu našao "pustu i sasvim porušenu, priprata crkvena do temelja razrušena, u šumu obrasla, da se ni vrata ne poznavahu". Zapadni deo crkve bio je u razvalinama, po crkvi beše izniklo drveće.

Pri tom i ranijim divljačkim nasrtajima islamskih osvajača zid oko manastira je odoleo ali je većina od sedam na njemu podignutih kula porušena ili teško oštećena.

U moru tragova stradalništva i hrišćanskih relikvija, najveći utisak ostavlja kovčeg ispred leve strane oltara sa posmrtnim ostacima kneza besmrtnoga. Valjda jednog od najomiljenijih srpskih vladara i svetitelja.

Njegove mošti su u Srbiju vraćene 1942. godine, kad su pohranjene u Sabornoj crkvi u Beogradu. Sinod SPC je 1954. godine doneo odluku da se kneževi ostaci prenesu u Ravanicu ali je ta odluka sprovedena tek 1989. godine. U sklopu obeležavanja 600 godina Boja na Kosovu, u kojem je, zajedno sa drugim vitezovima, svom rodu ostavio veličanstveni duhovni amanet, čestiti knez se vratio kući u Ravanicu.

Nastavak na SrbijaDanas.com...