Izvor: SrbijaDanas.com, 08.Avg.2020, 14:57

POSLE JEDNOG VEKA OPET U BEOGRADU: Divlja životinja istrebljena pre sto godina snimljena u Ritopeku (VIDEO)

Stižu rekama iz Hrvatske i Mađarske

Dabrovi su se nakon jednog veka ponovo nastanili u Srbiji. Najviše ih ima u Zasavici gde su napravili i malo remek delo - branu dugačku 30 metara i visoku skoro dva, ali je za ljubitelje prirode najveće iznenađenje što su uočeni i na obodu Beograda u Ritopeku.

- Biolozi su nam pojasnili da su dabrovi, koji su inače noćne životnje, stigli do Beograda pre nekoliko godina i da su do sada bili dovoljno diskretni i plašljivi >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << pa nisu primećeni - rekla je Milja Vuković koja je administrator Fejsbuk grupe Divlji Beograd.

Na toj grupi je postavljen snimak dabra na Dunavu kod Ritopeka, ali i crne rode, jasteba i drugih za Beograd retkih vrsta.

Dabrovi, najveći građevinski majstori životinjskog sveta i najveći glodari u našem delu planete, u Srbiju su kako podseća Vukovićeva vraćeni zahvaljujući projektu 2004. godine. Ta, kod nas početkom 20. veka zbog krzna i mesa istrebljena vrsta, pre nekoliko godina primećena je i na Drini, Jadru, u Potisju, gde je stigla Tisom iz Mađarske, na Petrovaradinu...

Najveći broj tih dabrova potekao je iz Zasavice u koju su doneti iz Bavarske zahvaljujući projektu vraćanja dabrova, a danas stižu sami rekama iz Hrvatske i Mađarske, rekla je Vuković i podsetila da dabrovi imaju veliku dobrobit za ekosistem.

- Brane prave samo kada vodostaj opadne i kad mu je nebezbedan ulaz u gnezdo. Tada stvaraju nove ekosisteme omoćavajući mnogim vrstama da prežive - rekla je Vukovićeva i dodala da situacija ni u drugim zemljama nije bolja jer u Velikoj Britaniji dabrava nema oko 400 godina.

Često ih zovu inženjerskom vrstom jer okolinu prilagođavaju potrebama. Mužjak i ženka do kraja života ostaju zajedno, žive sa mladima iz dva okota, koji odlaze tek posle dve godine. U rekama najčesće primećujemo nutrije, maskate, zatim ređe vidre, što znači, kako kaže, da sve što pliva nije dabar.

Vuković je podsetila da stranica Divlji Beograd prati život prirode u gradu koja je tu, ali je ne uočavamo.

Crna roda uočena je nedavno iznad Dorćola. Za veliku većinu to je nešto novo, ali ne i za ornitologe koji znaju mesta gde ih mogu videti, rekla je Vukovićeva i dodala da je aktuelan poziv sa Biološkog fakulteta građanima da ih obaveštavaju o azijskoj pčeli smolarici.

Podsetila je da tu novu vrstu za Srbiju ne treba brkati zbog naziva sa azijskim stršljenom koji je prisutan u regionu nekoliko godina.

Pre nekoliko dana se, kako kaže, pojavila slika jastreba na Novom Beogradu, koji je dva sata stajao na jednoj terasi, što je ipak, kako kaže, zabrinulo orintologe zato što je pojava jasteba u gradu veoma retka i može da znači da je nekome pobegao, a gajio ga je kršeći zakon.

Sastavni deo Zemuna postali su i labudovi, sada ih ima nekoliko stotina, a nedavno su među njima viđeni i oni retki - crni koji su do otkrića Australije bili nepoznati. Kolika su retkost govori i to što se po njima zovu i retki neočekivani događaji na finansijskom tržištu.

Vuković dodaje da građani moraju da znaju da nije dobro da ih hrane hlebom jer adiviti i so direktno narušavaju zdravlje ne samo labudova beć i drugih ptica.

- Ako ih volite dajte im zrnevlje ili salatu - rekla je ona.

Nastavak na SrbijaDanas.com...