Izvor: SrbijaDanas.com, 11.Sep.2019, 21:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PISMO JEDNE UČITELJICE OSTAVLJA BEZ REČI: Veliko upozorenje za roditelje, deca pred NAJVEĆOM OPASNOSTI!
Poražavajući podaci
Školarci ne umeju sami da se obuku, ne izgovaraju jasno mnoge reči jer imitiraju junake iz crtanih filmova. Roditelji se sve manje bave svojom decom.
Današnji prvaci ne znaju da govore, da vezuju pertle, da se obuku, a verovali ili ne - neki ne znaju čak ni puno ime svojih roditelja!
Na ovako zabrinjavajuću situaciju ukazala je jedna učiteljica, koja je ove godine primila novu generaciju đaka prvaka. Ona je u otvorenom pismu na >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << društvenim mrežama ukazala na velike probleme sa kojima se susrela tokom prvih dana nove školske godine.
Krivi roditelji
Deca od šest i sedam godina, kako kaže u pismu, ne znaju sama da se obuku, a ne izgovaraju jasno ni mnoge reči jer imitiraju junake iz crtanih filmova. Čak i svoje roditelje predstavljaju po nadimku, ne znajući njihovo puno ime?!
- Radujem se đacima prvacima uvek. Ali moram da priznam da sam ove godine iznenađena. Da ne kažem - šokirana! Većina dece ne izgovara pojedine glasove, a nekoliko njih ne izgovara većinu glasova. Nije mi se dosad dogodilo da deca ne znaju šta znači "grafitna olovka". Nije mi se dogodilo da ne znaju da povuku liniju "od-do". Troje učenika ne zna svoje prezime. A jedan ne zna kako je mami pravo ime, kaže da je svi zovu Beba. Gledaju rijaliti programe sa sedam godina! Govore kao neki lik iz "Sunđer Boba". Ali roditelji kažu: "Sve on (ona), zna! A meni je tako slatko što ne govori "čisto"... Ima vremena, naučiće." Ima vremena? Koliko? Kad je vreme da dete progovori? - napisala je, između ostalog, ova učiteljica u pismu koje je podelila na društvenim mrežama.
Šokatno pismo učiteljice
- Primih prvake pre tri dana. Slatki, veseli, krezubi, širokih osmeha... Radujem se đacima prvacima uvek. No, moram priznati da sam ove godine iznenađena. Da ne kažem - šokirana! Većina dece ne izgovara pojedine glasove, a nekoliko njih ne izgovara većinu glasova.
- Učitejice, vesi mi peukle, mama nije imaua vemena da me nauci!" Tri puta sam tražila da mi ponovi rečenicu dok nisam shvatila šta želi!
Znam ja šta je u pitanju, ali sam i dalje u šoku.
Ne zbog te rečenice. Nego zbog toga što roditelji toliko malo vode računa o deci. Ali im zato kupuju satiće-smartiće i patike koje moraju jako da čuvaju jer: "Molim te, učiteljice, obriši mi patike, tata će me ubiti na mestu ako vidi da su prljave, dao je silne pare za njih!"
Nađite vremena za svoju decu! Ne dozvolite da maternji jezik uče slušajući crtaće i ponavljajući reči onako kako ih sa TV-a ili kompjutera čuju. Igranje na tabletu nije smisao odrastanja.
Lutka ginjola, kroz koju sam se danas obratila đacima, držala im je pažnju duže nego bilo koja igrica, verujte mi!
Nije mi se dosad dogodilo da deca ne znaju šta znači "grafitna olovka". Nije mi se dogodilo da ne znaju da povuku liniju "od-do".
Troje učenika ne zna svoje prezime. A jedan ne zna kako je mami pravo ime, kaže da je svi zovu Beba.
Ali roditelji kažu: "Sve on (ona), zna! A meni je tako slaatko što ne govori "čisto"... Ima vremena, naučiće."
Ima vremena? Koliko?
Kad je vreme da dete progovori? Sa sedam godina ide na fudbal, engleski, a ne zna da govori srpski i ne zna da veže pertle!
Gleda "Parove" sa sedam godina! Govori kao neki lik iz "Sunđer Boba", a na crtežu porodice u većini slučajeva nema deteta koje je porodicu nacrtalo. Svako od njih je reklo: "Nema me da ne smetam."
Da ne smeta? Kome? Roditeljima?
Ne možete to nadoknaditi telefonima, tabletima i skupim patikama. Time govorite detetu da vam smeta i da treba samo da se bavi bilo čime, samo da nije uz vas.
Budite uz svoju decu!
Divna su, samo još to da roditelji shvate...
Jedna učiteljica.
Specijalista školske psihologije Biljana Lajović smatra da je neprihvatljivo da dete u ovom uzrastu ne može samo da se obuje, spakuje svoj ranac i da ne zna osnovne podatke o sebi i svojoj porodici.
- Najveća greška je što roditelji misle da će ih o osnovnim stvarima naučiti učiteljica, a zaboravljaju da te stvari decu treba da nauče sami, i to mnogo ranije! Dete sa sedam godina mora da zna da veže pertle, da zna osnovne informacije o svojoj porodici, imena, prezime, godine, gde živi, ulicu i broj. Da je spremno da se samo obuče, obuje, spakuje svoje knjige i uradi samostalno školske obaveze. Ne da umesto njega to rade ostali članovi porodice, čineći mu tako "magareću" uslugu. Pored toga, tu je sve manje kvalitetno provedenog slobodnog vremena, koje je zamenjeno igricama, pametnim telefonima i poistovećivanjem sa crtanim junacima - naglašava Lajovićeva i ističe:
- Takođe, roditelji idu linijom manjeg otpora, pa u svakodnevnoj žurbi oni obuku dete, obuju ga, srede sobu, ili mu kupuju stvari koje se lakše navlače, poput onih što nemaju dugmiće, ili patike na čičak. To je van svake pameti, jer osim što ih tako ne uče osnovnim životnim stvarima, na taj način sprečavaju i njihovo motoričko razvijanje, sazrevanje i osećaj da stiču obaveze - podvlači sagovornica.
Važan vrtić
Sa njom je saglasna i predsednica Foruma beogradskih osnovnih škola Radmila Dodić, koja ističe da prvaci u školu stižu sve nespremniji.
- Kako koja generacija dolazi, sve je manje dece sposobne za samostalne aktivnosti primerene njihovom uzrastu. Ne možete da mi kažete da je normalno da dete u ovom dobu da ne zna šta je olovka, da ne zna gde stanuje ili da sa sedam godina ne zna da izgovori sve glasove. Veoma je važno da pohađaju vrtić i predškolsko jer se tu stiču navike, gradi se autoritet i sprema se za školu. Đaci bi tako u prvom razredu bili spremni za učenje, a ne da na času fizičkog uče kako da se presvuku i obuju - smatra Dodićeva.
BONUS VIDEO: Roditelji tek posle 50 kilometara primetili da nema bebe koja im je ISPALA IZ AUTOMOBILA
Nastavak na SrbijaDanas.com...
.jpg)
