Izvor: B92, 06.Apr.2017, 17:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Ovde ima više istina, politika ne pušta da bude jedna"
Beograd -- Nebriga o sopstvenoj istoriji, o sopstvenoj kulturnoj baštini i loš odnos prema istoriji u obrazovanju traje decenijama, kaže za B92 istoričar Dejan Ristić.
"Strašan je totalni zaborav koji prekriva veći deo Drugog svetskog rata na području naše zemlje, a teško je reći zašto na to niko ne reaguje", kaže gost Kažiprsta.
Ristić ističe da političke elite u Srbiji baštine nebrigu za kulturu i nasleđe i da je simbol te nebrige stanje mesta gde >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je bila Narodna biblioteka, uništena 6. aprila 1941.
"Lokalitet izgleda isto kako su ga ostavili nacisti. Vide se garež, đubre i korov, potpuna nebriga koja traje 76 godina. U pitanju je kontinuitet nebrige, od komunističke do sadašnje vlasti", kaže Ristić.
Kako navodi, do toga dovodi činjenica da se znanje, obrazovanje i kultura u Srbiji ne posmatraju kao resurs.
"Ukoliko stavimo ovaj događaj u savremeni kontekst, onda vidimo da je udeo kulture u nacionalnom budžetu takav da smo po tome negativni rekorderi u Evropi", kaže Ristić.
Odnos prema prošlosti se ogleda i u tome da, kako kaže Ristić, postoji "teška koprena na istoriji", pa se tako manje govori o savezničkom bombardovanju 1944. godine.
"Beograd je dva puta bombardovan tokom Drugog svetskog rata, a oba puta su bila i te kako razarajuća i predstavljaju dva klasična primera urbicida. Ovde se na istoriju stavlja teška koprena, i to ne samo na dalju", kaže Ristić.
Govoreći o odnosu prema ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, Ristić kaže da je to "delikatno pitanje".
"Događaji se donekle nalaze u našim udžbenicima, a, nažalost, postoji više istina - srpska, hrvatska, bošnjačka i kosovska. Istorijska nauka može da ima samo jednu istinu i kada bi se istoričari pustili da rade svoj posao, imali bismo je brzo. Međutim, to je nemoguće zbog mnogo upliva politike", kaže Ristić.
.jpg)
