Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Jan.2020, 12:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Oprezno sa pitanjem spuštanja granice krivične odgovornosti

Ministarka pravde Nela Kuburović smatra da se pitanju smanjenja granice krivične odgovornosti sa 14 na 12 godina, koje se zbog učestalog vršnjačkog nasilja sve češće pominje u javnosti, mora pristupiti vrlo ozbiljno i da ne treba donositi ishitrene odluke.

Misli da se problemom vršnjačkog nasilja, među maloletnicima može boriti i na drugi način.

je za Tanjug napomenula da, iako se zahtev za smanjenje granice krivične odgovornosti sa 14 na 12 godina, u poslednje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << vreme često spominje u javnosti, Ministarstvo pravde još nije dobilo nijedan zvanični predlog za izmenu Krivičnog zakonika (KZ).

Upozorila je da kod ovog zahteva treba biti vrlo oprezan jer postoje i predlozi da se u drugim oblastima granice povećavaju.

Tako se, kako kaže, u predlogu za izmenu Porodičnog zakona, predlaže ukidanje postojeće mogućnosti da maloletna lica od 16 godina stupaju u brak.

"Time se dolazi u potpunu koliziju - kako neko može biti krivično odgovoran sa 12 godina, a da mu ne date mogućnost stupanja u brak pre navršene 18 godine", naglasila je Kuburović i ukazala da ovo nije pitanje samo za Krivični zakonik, već i za niz drugih kojima se reguliše status dece, mlađih ili starijih maloletnika.

Ministarstvo pravde je, kako je ukazala, član radne grupe Vlade Srbije Radne grupe za prevenciju i suzbijanje nasilja u školama, koja svoje aktivnosti usmerava vršnjačko nasilje i nasilje prema zaposlenima, a kojom predsedava Ministarstvo prosvete.

Kuburović očekuje da u narednom periodu svaki nadležni resor izađe sa konkretnim predlozima šta treba da se radi na ovom polju.

Ona je najavila da Ministarstvo pravde ove godine očekuju i izmene i dopune Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i napomenula da su 1. decembra stupile na snagu izmene KZ-a koje pooštravaju kaznenu politiku za nasilje, a odnose se i na izricanje kazni maloletnicima.

Zagovaranja da se granica krivične odgovornosti maloletnika spusti sa 14 na 12 godina neprihvatljiva je ideja i za profesora Pravnog fakulteta u Beogradu Milana Škulića.

"Kada bi se kod nas granica krivične odgovornosti spustila na 12 godina ništa se ne bi postiglo, već bi se bez potrebe veliki broj dece uveo u krivično-pravnu oblast, a sankcije bi bile praktično onakve, kakve se i sada mogu postići merama socijalne zaštite", upozorio je profesor na panelu 32. Skupa "Kopaoničke škole prirodnog prava-Slobodan Perović", održanog sredinom decembra na Kopaoniku.

Ukazao je da je u Evropi, kao i u svim državama nekadašnje SFRJ, standardna granica krivične odgovornosti 14 godina.

U nekim evropskim državama ima i nižih granica, kao i viših granica od 15 ili 16 godina.

"Ali tamo gde je ta granica niža, to je tradicija koja traje dugi niz godina. U Engleskoj i Škotskoj starosna granica je 10 godina, ali ni kod njih nije moguće izricanje tipične krivične sankcije i ne vodi se tipičan krivični postupak prema deci koja imaju tako malo godina", naglasio je Škulić.

Tamo se, kako je naveo, odgovornost te dece samo formalno "krsti" kao krivična odgovornost i vodi se navodni krivični postupak, koji za tako malu decu vise liči na ono što je kod nas postupak socijalne zaštite, a navodne krivične sankcije u osnovi su tipične socijalne sankcije i decu niko ne tera u zatvor.

Zbog toga smatra da bi snižavanjem granice odgovornosti maloletnika, Srbija bez potrebe išla na represiju, što, kako je naglasio, nije dobro jer bi bila bez potrebe odbačena i u Evropskoj uniji i Evropi kao država koja "stalno insistira na represiji i hoće da što više goni".

Bila bi takođe jedina država na prostoru bivše Jugoslavije koja bi išla na tako nisku starosnu granicu odgovornosti za krivično delo, napomenuo je Škulić ističući da bi se povrh svega toga, dodatno opteretili i organi gonjenja iz krivičnog postupka.

"Krajnje je vreme da budemo malo oprezniji u promenama krivičnog zakonodavstva i da shvatimo da nije sve u represiji i da njom ne treba pošto poto menjati mehanizme", ukazao je Škulić.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...