Izvor: SrbijaDanas.com, 05.Avg.2020, 11:19

"Oluja" se ne stišava, a 25 godina je prošlo: Epizoda ratnog vihora koju nikada nećemo zaboraviti

Oluja se ne stišava, a 25 godina je prošlo: Epizoda ratnog vihora koju nikada nećemo zaboraviti

Koliko smo odmakli u sagledavanju istine o proterivanju stotina hiljada srpskih civila sa svojih vekovnih ognjišta na teritoriji Hrvatske i zapadne Bosne?

Prošlo je 25 godina od tada. Četvrt veka, ali kao da smo ostali zarobljeni u toj nekoj vremenkoj kapsuli.

Ni dan danas, kao nijednom za prethodnih 25 godina nismo čuli izvinjenje, neku reč utehe, niti doživeli neki gest kojim bi neko pokazao bar malo poštovanja, dostojanstva, empatije za one koji su tih prvih >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << dana avgusta 1995. zauvek otišli sa svojih vekovnih ognjišta, ostavivši sve iza sebe. Otišli su mnogi, ali neki nisi bili ni te "sreće". Nisu im dali. Ubili su ih i tako odlučili umesto njih šta će dalje sa svojim životima.

Ono što je konstanta za proteklih 25 godina to su dijametralno suprotni stavovi Srba i Hrvata. Dok je za nas to bio genocid koji je pratio proterivanje nehrvatskog stanovništva, za Hrvate je to Dan domovinskog rata i branitelja (veterana). I dok se od 2015. godine u Srbiji svakog 4. avgusta održava opelo stradalima u kolonama od 280.000 izbeglih duša, u Hrvatskoj, po već ustaljenoj praksi, sponzorisan i podržan od najvišeg Hrvatskog političkog vrha, peva profašista Tompson.

U vazduhu provejava pitanje – koliko će još vremena proći pre nego što se neko udostoji i proba da izusti koju reč nekim pomirljivijim tonom. Kada će iko ponuditi običnim ljudima ono "izvinite, žao nam je zbog svega" sa početka ovog teksta. Izgleda da će još mnogo vode proteći ispod mosta dok se to ne dogodi.

Razlika u shvatanju hrvatske vojno-policijske akcije je verovatno najveća, ali ne i jedina stvar oko koje imamo sporenja. Broj nestalih za kojima se i dalje traga takođe se razlikuje ako uporedite srpske i hrvatske podatke o ovim licima.

Iz jednog zanimljivog teksta, koji je ovaj nemili događaj sagledao iz druge perspetive, pročitao sam prisećanja ljudi koji su tih dana bili u toj koloni unesrećenih. Tako je jedan dečak poneo svoju omiljenu igračku, metalni autić, koju i danas čuva. Brat i sestra i dalje čuvaju tetris i gejmboj koji su tada poneli sa sobom, iako odavno ne rade. Bilo je tu ponetih stolica, radio kasetofona, omiljenih ćebadi, mnoštvo foto-albuma... Svako je poneo ono što mu se u tom zlom trenutku učinilo kao najvažnije na svetu. Mnogi od njih verujući da će se ubrzo vratiti svojim kućama i vratiti tada ponete stvari na njihovo staro mesto.

Iako je bilo onih koji su se godinama kasnije vratili, mnogo više je onih koji su zbog institucionalnih prepreka ostali samo na pustoj želji da to i učine. Oni koji su se vratili kažu da njihove naseobine više ne liče na sebe, onako kakve su im ostale u sećanjima. Nema naroda, nema mladih, nema dece koja su nekada u manjem ili većem broju živela u tim sredinama.

Malo je redova ovde da se pomenu svi ljudi, sve njihove sudbine, sva neslaganja koja danas imamo sa Hrvatskom a u vezi sa Olujom. Ostaje nada da će nova vremena i generacije koje budu stasavale znati da preseku čvor mržnje na ovim prostorima i krenu u neku bolju, svetliju budućnost. Do tada, neka je večna slava svima koji su izgubili živote u ovoj epizodi ratnog vihora.

Nastavak na SrbijaDanas.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta SrbijaDanas.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta SrbijaDanas.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.