Izvor: Piplmetar.rs, 12.Avg.2017, 23:09

O izgubljenim prijateljima: Kad više ne znaš da odgovoriš na „Šta ima novo?“

O izgubljenim prijateljima: Kad više ne znaš da odgovoriš na „Šta ima novo?“

Vremenom, neki bitni ljudi nestaju iz tvog života. Ne zato što ti tako želiš, ili što oni tako žele, samo se desi, a posle njih ostane prazno mesto, kojeg realno niko drugi nije dostojan. Sa 30+ postaješ jako svestan toga i bude ti žao.
Odmah da napomenem – ovo neće biti kuknjava nad nepovratno raspalim odnosima i preminulim prijateljima koje ne mogu da prežalim. Ljudi o kojima trenutno razmišljam su hvala bogu živi, zdravi, a, koliko čujem ili vidim po Fejsu, i srećni. >> Pročitaj celu vest na sajtu Piplmetar.rs <<
Ali ljudi o kojima trenutno razmišljam su nekad bili neizostavan deo mog života i mislila sam da će to zauvek i ostati. A onda sam samo u jednom momentu shvatila da više nemam tu privilegiju da ih usred noći pozovem da im pričam o novom ljubavnom debaklu i da mi je glupo da im javim samo da sam iskopala neke stare fotke na kojima izgledamo kao kompletni idioti, a na kojima smo najveseliji i najluđi na svetu. Nisam ni primetila kad smo se tako pogubili.

Ili jesam?
Bila je ta neka situacija koju nisam mogla da iskuliram, pale su teške reči, ali sam očekivala da će se već za nekoliko dana sve vratiti na svoje mesto. Nije.
Dobio je dete i preselio se. Još nije napravio tu čuvenu žurku useljenja „i da konačno vidimo klinca“, koji sad već ima… mislim, 3-4 godine.
Otišao je iz zemlje. Javio je da je sve ok. Po fotkama vidim da je i dalje sve ok…
Konačno je našao posao. Proslavili smo kako dolikuje. Od tada nismo uspeli da se izorganizujemo da izađemo zajedno.
Preselila se u inostranstvo, udala se, porodila, onda se vratila u Beograd. Živi u komšiluku. Srećemo se povremeno na stanici – razgovor se svodi na: „Šta ima novo?“ na početku i „Čujemo se za neku kafu“ na kraju.
E, ta poslednja priča ima nastavak. Umesto da ostane na tom „čujemo se za kafu“ pozdravu, pre nekoliko dana sam uzela telefon i – pozvala je na kafu.
– Čoveče, ti nema šanse da razumeš kako izgleda moj život sada – „upozorila“ me pre nego što smo se videle.
FOTO. DC in style Ali, razumela sam.
Nije mi bilo teško da ispratim anegdote iz njenog života mlade mame koje uvija karakterističnim humorom, a njoj nije bilo problem što imam samo sojino mleko za kafu i smeđi šećer i što mi je haos u stanu; pričale smo o onome što nam se juče desilo i o onome što smo proživljavale pre 15 godina; pretresle staru ekipu i upoznale jedna drugu s novim ljudima u našim životima.
Ispostavilo se da se nismo mnogo promenile u međuvremenu, bar ne kad su u pitanju „one važne stvari“.
I ispostavilo se da su „bezveze mi je posle toliko vremena“ i „više ne bismo imali o čemu da pričamo“ zaista jadni izgovori.
Ima taj citat O. Henrija, koji se često nađe u “najlepšim citatima o prijateljstvu”, da „ni jedno prijateljstvo nije slučajno“. Ranije sam ga kapirala u smislu da su neki ljudi uz tebe tačno tad kad su ti potrebni da prođeš određenu životnu fazu i da je normalno ako vam se putevi u nekom momentu raziđu. Međutim, sve sam više ubeđena da prijateljstvo, koje u bilo kojem periodu doživljavaš kao veliko i bitno, važi zauvek, čak i kad se udaljite.
Sad, da li da ga pustiš da izbledi ili da prelomiš i okreneš broj (koji sigurno i dalje znaš napamet)? To jeste samo do tebe. I bolje da odlučiš pre nego što se desi da te neko ko je do juče znao sve tvoje tajne pita: „Šta ima novo?“ – a ti ne znaš šta da odgovoriš. To baš zna da ubedači.
Izvor: Noizz.rs

Nastavak na Piplmetar.rs...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Piplmetar.rs. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Piplmetar.rs. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.