Izvor: Southeast European Times, 10.Feb.2012, 23:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Novim grčkim sporazumom smanjuju se odbrambeni troškovi, minimalni dohodak

Mogući dogovor sa kreditorima zahteva smanjenje potrošnje za još 3,3 milijarde evra i dodatne mere štednje.

10/02/2012

Endi Dabilis za Southeast European Times iz Atine -- 10.2.2012.

Sindikati u Grčkoj u petak (10. februara) su stupili u štrajk protestujući zbog drugog predloženog paketa spasa, kojim bi se državna potrošnja smanjila za 3,3 milijarde evra, minimalna plata spustila više od 20 odsto, a više hiljada radnika bilo bi otpušteno. >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times <<

Demonstranti ispred parlamenta bacali su kamenice i zapaljive bombe na policiju, koja je uzvratila suzavcem. Izveštaja o povređenima nije bilo.

Koaliciona vlada pristala je u četvrtak na sporazum, a ministri finansija iz 17-člane evrozone sastali su se u Briselu da odrede svoje uslove za odobrenje paketa spasa od 130 milijardi evra.

Ministri finansija evrozone rekli su da neće preduzimati dalje korake dok grčki parlament tokom vikenda ne odobri te mere i ne napravi dodatne rezove u iznosu od 325 miliona evra do srede, kada ponovo treba da se sastanu ministri finansija. Grčka takođe mora da postigne sporazum sa kreditorima o predstojećem otpisu dugovanja u iznosu od čak 70 odsto.

„Na grčkoj vladi je da preduzme konkretne korake kroz zakonodavstvo i druge postupke kako bi ubedila svoje evropske partnere da drugi program može da funkcioniše“, rekao je komesar EU za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren.

Grčka mora da obezbedi sporazum o smanjenju svog duga u narednih nekoliko dana kako bi se sprečilo da dođe do „konfuznog“ neispunjavanja finansijskih obaveza, koje bi moglo da izazove paniku u njenom bankarskom sistemu i nagli odliv sredstava u zemljama od Portugalije do Irske, navodi Fič rejtings.

Evropska tržišta u početku nisu bila obradovana planom, s obzirom da su akcije u Engleskoj, Nemačkoj i Francuskoj zabeležile pad u petak popodne.

Govoreći na samitu EU i Indije u Nju Delhiju, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso predvideo je da će dogovor biti finalizovan i da će Grčka ostati u evrozoni.

„Pozivam na odgovornost grčko rukovodstvo i sve članove evrozone da brzo postignu taj cilj, koji je važan ne samo za evrozonu, nego i za globalnu ekonomiju“, izjavio je Baroso Rojtersu.

Planom za Grčku bi se minimalni dohodak smanjio za 22 odsto, na 32 procenta, ove godine bi bilo otpušteno 15.000 radnika, a na kraju bi poslodavci određivali plate -- taj dogovor se žestoko osporava, a zvaničnici kažu da je postignut kako bi se sprečila nova smanjenja penzija.

Posle iscrpnih razgovora sa svojom podeljenom vladom, privremeni premijer Lukas Papademos uspeo je da obezbedi konsenzus, nakon što je Trojka EU-MMF-ECB -- koja je prethodno dala 109 milijardi evra u kreditima spasa -- rekla da će finansijska slavina, u suprotnom, biti zavrnuta.

Pripadnici interventne policije guraju se sa demonstrantom tokom protesta u petak u Atini. [Rojters]

Grčkoj je potreban nastavak pomoći da bi platila ratu od 14,2 milijardi evra koja stiže na naplatu 20 marta, te da bi nastavila da plaća svoje radnike i penzionere.

Ministar finansija Evangelos Venizelos rekao je da je vreme da Grčka odluči da li želi da ostane u evrozoni. „Niko ne može da se krije iza bilo koga“, rekao je Venizelos. „Niko ne može da nastavi da se pretvara da je 'dobar momak'. Naš izbor biće između žrtvovanja i još većeg žrtvovanja“, rekao je on.

S obzirom da je Grčka u petoj godini duboke recesije, ta vest se podudarila sa novom statistikom o nezaposlenosti koja pokazuje da je stopa nezaposlenosti dostigla 20,9 odsto. Prema sporazumu, skoro 50 odsto zaposlenih iz grupe ispod 25 godina suočiće se sa padom minimalnog ličnog dohotka sa 751 na 503 evra mesečno.

Tokom četrdesetosmočasovnog štrajka brodovi su u petak bili ukotvljeni, a javni prevoz je stao. Doktori koji rade u bolnicama, bankarski službenici i nastavnici takođe su napustili radna mesta, izvestio je Rojters.

Georgija Papadopulu, 23, ne radi skoro godinu dana, a bliži joj se istek beneficija za nezaposlene i ona sumnja da će pronaći novi posao.

„Ne mogu da budem nezavisna. Moram i dalje da živim sa roditeljima, kojima je takođe smanjena plata“, rekla je ona. Čak i ako smanjenje minimalnog dohotka znači da će moći da pronađe posao, to joj neće puno pomoći.

„Kako da živim sa tim novcem? To je skoro samo džeparac“, rekla je ona za SETimes.

Jorgos Statakis, profesor ekonomije na Univerzitetu Krita, kaže da će dogovor propasti.

„Prihod od oporezivanja i drugih izvora će, kako se očekuje, pasti 15 odsto do 20 odsto u ovoj godini, što znači da će rezovi koje oni planiraju biti potkopani smanjenjem prihoda -- budžet neće biti izbalansiran“, izjavio je on za SETimes.

Troškovi odbrane, dugo svetinja u Grčkoj, mogli bi da pretrpe neke od najtežih udaraca, s obzirom da je vlada pristala da smanji vojne troškove za 325 miliona evra. Prema sporazumu od četvrtka, vlada treba da odredi još rezova u iznosu od 300 miliona evra da bi sačuvala osnovne i dodatne penzije od smanjenja od 15 odsto.

Na primer, u Grčkoj ljudi čija je osnovna penzija mala dobijaju dodatak na penziju. Ali, iako su mladi žrtvovani da bi se spasili stariji, to nije pružilo veliku utehu Atanasiosu Antonijuu, 82, penzionisanom krojaču čija je osnovna penzija 503,90 evra, a dodatna penzija 230 evra, od kojih će obe biti smanjene 15 odsto, ukoliko vlada ne uspe da napravi rezove na drugim poljima.

„Mogu da se snađem sa onim što imam, ali ako mi smanje penziju moraću da zavisim od svoje ćerke, čija je plata smanjena 30 odsto. Radio sam godinama i zaradio sam ovu penziju“, rekao je on za SETimes.

Međutim, neki se ne slažu sa predloženim smanjenjem odbrambenih troškova.

„Naš odbrambeni sistem sada je direktno ugrožen. Ako nastavimo da smanjujemo troškove odbrane, bezbednost zemlje biće [u opasnosti]“, kaže za SETimes Stavros Karkalecis, vojni analitičar koji vodi atinski Helenski centar za evropske i međunarodne analize.

Nikolaos Vetas, profesor ekonomije na Univerzitetu Atine, kaže da je vlada morala da reaguje, ali i da mora da učini više.

„Ove stvari su neophodne, ali nisu dovoljne. Treba da pokrenu ekonomiju pravim reformama koje bi podstakle investiranje. Trenutno niko ne investira [u Grčkoj]“, rekao je on za SETimes.

Grčki lideri kažu da će ubrzati tempo privatizacije državnih kompanija i prodati ili iznajmiti državnu imovinu, ali su projekcije profita pale za 50 milijardi evra, na 19 milijardi evra.

„Oni pokušavaju da spasu Grčku“, rekao je Vetas.

Nastavak na Southeast European Times...